{"id":3339806,"date":"2019-04-12T16:38:59","date_gmt":"2019-04-12T16:38:59","guid":{"rendered":"https:\/\/womensnetwork.org\/?p=3339806"},"modified":"2019-04-12T16:38:59","modified_gmt":"2019-04-12T16:38:59","slug":"moja-prica-iz-blaca","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/moja-prica-iz-blaca\/","title":{"rendered":"Moja prica iz Blaca"},"content":{"rendered":"

28. juni 2002. godine, 9:00 sati<\/strong><\/p>\n

Na sastanku u zgradi OEBS-a u Pri\u0161tini, u organizaciji biv\u0161eg ambasadora u Austriji, gospo\u0111e Swanee Hunt, slu\u0161ala sam pri\u010de dveju bosanskih \u017eena.<\/p>\n

\u0160est godina nakon zavr\u0161etka rata u Bosni, i dalje je bilo emocionalno za \u017eene iz Bosne da govore o svojim iskustvima iz rata. Tri godine nakon zavr\u0161etka rata na Kosovu, i dok sam slu\u0161ala, shvatila sam da u meni ima jo\u0161 uvek bola iz rata.<\/p>\n

Posebno se u meni probudilo bol u vezi sa iskustvom iz Blaca (ni\u010dija zemlja izme\u0111u Kosova i Makedonije). Bila sam u suzama dok su pri\u010dale svoje pri\u010de i dok sam ih slu\u0161ala, moj um se vratio u mart 1999. godine.<\/p>\n

Mart 1999. godine,<\/strong><\/p>\n

Kada je NATO po\u010deo da bombarduje polo\u017eaje Vojske Srbije na Kosovu i u Srbiji, cela moja porodica se okupila u kuc\u0301i moje majke da bismo mogli da ostanemo zajedno. Srpska policija i paravojne jedinice kretale su se oko Pri\u0161tine prisiljavajuc\u0301i Albance da napuste svoje domove i odu u Makedoniju ili Albaniju. Bilo nas je preko 37 ljudi u kuc\u0301i moje majke: moja brac\u0301a sa svojim \u017eenama i decom, moje sestre sa mu\u017eevima i decom, moji ro\u0111aci. A imali smo vrlo malo zaliha.<\/p>\n

Svaki bo\u017eji dan smo \u017eiveli u strahu da ne do\u0111e policija da nas istera iz kuc\u0301e.<\/p>\n

\u010cetvrtog dana bombardovanja situacija se pogor\u0161ala. Srpska policija se brutalno i agresivno osve\u0107ivala nad Albancima zbog bombardovanja NATO-a.<\/p>\n

Morali smo da budemo tihi i tokom noc\u0301i smo koristili samo svec\u0301e, tako da niko ne sazna da smo u kuc\u0301i. Prijatelji iz celog sveta su me zvali i molili da napustim Kosovo pre nego \u0161to bude prekasno. Ja sam odbila. Bio sam sa svojom porodicom. U kuc\u0301i, u kojoj sam odrastala.<\/p>\n

Svakim danom je bilo sve manje i manje zaliha. Ponestalo mi je i cigareta. Odlu\u010dila sam da odem kod moje kom\u0161inice, srpkinje, da je zamolim da mi kupi cigarete, jer je u prodavnicama samo Srbima bilo dozvoljeno da kupuju stvari.<\/p>\n

Oba njena sina su se pridru\u017eila srpskoj policiji. Moja majka mi je rekla da je previ\u0161e opasno ic\u0301i kod nje u posetu i da c\u0301e mo\u017eda njeni sinovi biti kod kuc\u0301e pa da mi mogu ne\u0161to u\u010diniti.<\/strong>. „A kako mogu da mi naude<\/strong>?“ Odgovorila sam.<\/p>\n

Odrastala sam sa njenim sinovima. Igrali smo se zajedno. Uvek su bili siroma\u0161ni pa im je moja porodica uvek pomagala. Kas sam dobila prvu platu 1984. godine, uvek sam joj davala ne\u0161to novca. Oti\u0161ala sam u njenu kuc\u0301u. Bila je sama i veoma iznena\u0111ena \u0161to smo bili u kuc\u0301i. Dala sam joj novac da mi kupi cigarete a tako\u0111e i za nju. Obec\u0301ala je da c\u0301e ih za mene kupiti. Nikad nije.<\/p>\n

Dve nedelje nakon po\u010detka bombardovanja naoru\u017eana srpska policija je do\u0161la u na\u0161u ulicu, prisiljavajuc\u0301i Albance da iza\u0111u iz svojih domova. Po\u010deli smo da se organizujemo. Svako od nas je spakovao ne\u0161to da ponese sa sobom jer nismo imali pojma kuda \u0107emo i\u0107i ili kako. U mojoj torbi sam stavila multivitamine, lekove za majku i \u010detkicu za zube i zubnu pastu. Moj mobilni telefon nije radio na Kosovu, jer je srpski re\u017eim prekinuo mre\u017eu kako ne bismo mogli da zovemo jedni druge, ali sam odlu\u010dila da ga ponesem sa sobom.<\/p>\n

Zamolila sam svoju porodicu da ne odgovara na vrata ako policija pokuca, nadajuc\u0301i se da c\u0301e mo\u017eda misliti da smo napustili kuc\u0301u. Onda su do\u0161li, pokucali na na\u0161a vrata i nastavili dalje do sledec\u0301e kuc\u0301e. Gledao sam ulicu kroz malu rupu koju sam napravio u zavesi. Bila sam srec\u0301na kada je policija nastavila da kuca na druga vrata. Onda je moja kom\u0161inica iza\u0161la iz njene kuc\u0301e i potr\u010dala prema policiji vri\u0161te\u0107i:<\/p>\n

“ Vratite se! U ovoj kuc\u0301i ima ljudi<\/strong>! \u201d- pokazala je prstom na na\u0161u kuc\u0301u. Da nisam oti\u0161la da je zamolim da mi kupi cigarete, ne bi znala da smo u kuc\u0301i.<\/p>\n

Morala sam brzo misliti. Zamolila sam svoju porodicu da uzmu torbe i krenu do ulice tako da ako bi do\u0161la policija, pomislili bi da smo \u010duli vrata, ali da smo bili previ\u0161e zauzeti sa pakovanjem na\u0161ih torbi. Kada je policija do\u0161la i gnevno polomila na\u0161a vrata, po\u010deli su vikati uperiv\u0161i oru\u017eje u na\u0161e glave. Nekako sam dobila hrabrosti i poviknula: \u201cZa\u0161to ste gnevni? Zar ne vidite da smo bili zauzeti pakovanjem torbi i spremali se da odemo<\/strong>? „Moja reakcija ih je smirila i odgovorili su: \u201cPo\u017eurite! Odlazite! Ne vrac\u0301ajte se ovamo nikada! „<\/strong><\/p>\n

Zadr\u017eavala sam suze dok sam hodala ulicom sa svojom porodicom. S vremena na vreme bih okretala glavu prema kuc\u0301i kao da se moram oprostiti. Kada sam se jo\u0161 jednom osvrnula, opazih moju kom\u0161inicu kako ulazi u moju kuc\u0301u.<\/p>\n

Kada smo do\u0161li u centar grada, svuda je bila policija. Iz svake ulice pristizali su konvoji Albanaca koji su i\u0161li prema \u017eelezni\u010dkoj stanici, gde nas je policija usmeravala da idemo.<\/p>\n

Na \u017eelezni\u010dkoj stanici je \u010dekalo vi\u0161e hiljada i hiljada ljudi. Iznad nas i svuda oko nas bili su snajperi.<\/p>\n

Po\u010dela je da pada ki\u0161a i morali smo da na\u0111emo ne\u0161to da pokrijemo na\u0161u majku. Bila je bolesna pre nego \u0161to je napustila kuc\u0301u. Vozovi su dolazili i odlazili ispunjeni hiljadama ljudi koji su ih vodili prema granici sa Makedonijom.<\/p>\n

Onda je do\u0161ao red na nas da krenemo. To nije bio putni\u010dki voz, vec\u0301 voz za prevoz stoke i robe. Bili smo gurnuti unutra kao da smo stado ovaca. Nismo znali kuda idemo. Bila je tolika gu\u017eva i bez prozora pa smo nekako morali da napravimo malo prostora oko moje majke da bi mogla da di\u0161e.<\/p>\n

Nakon 40 minuta putovanja voz je stao. Bilo je dva sata. \u010culi smo policiju kako vi\u010du govore\u0107i: „Stavite gas u voz i spalite ih sve.“<\/strong><\/p>\n

Pustili su nas da pani\u010dimo u vozu jo\u0161 dva sata, dok su napolju neprekidno vikali. Nisam mogla da poverujem kada je voz po\u010deo da se krec\u0301e. Spa\u0161eni smo, pomislila sam u tom trenutku.<\/p>\n

Jo\u0161 uvek sam zadr\u017eavala suze. Stigli smo u Blace. Teritorija ni\u010dije zemlje izme\u0111u Kosova i Makedonije. Policija nas je naterala da iza\u0111emo iz voza rekav\u0161i nam: „Hodajte prugom jer su svuda oko vas mine i nemojte se nikada vi\u0161e vrac\u0301ati!“<\/strong><\/p>\n

U mraku smo hodali dva po dva. Mislila sam, eh, to je to. Spa\u0161eni smo! Idemo u slobodnu zemlju. Skoro sam pustila suze kada sam \u010dula glasove. \u010culo se plakanje beba ispred nas, ra\u0161trkani po blatnjavim poljima, bez skloni\u0161ta, na hiljade ljudi koji su bili poslani ovamo, isto kao i mi.<\/p>\n

Opet sam zadr\u017eala suze. Mislila sam da nije vreme za plakanje, nego za razmi\u0161ljanje. Pro\u0161la sam kroz polje i pitala ljude koliko su dugo tamo. Neki ljudi su rekli dva dana, drugi \u010dak pet dana.<\/p>\n

Makedonska policija je pustila samo nekoliko ljudi u njihovu zemlju. Oni nisu dozvolili humanitarnim organizacijama da u\u0111u na teritoriju ni\u010dije zemlje. Oni su tako\u0111e zaustavili ulazak me\u0111unarodnih medija na teritoriju ni\u010dije zemlje. Bili smo zarobljeni izme\u0111u dve policijske snage. Oni koji su nas uz pomo\u0107 vatrenog oru\u017eja izbacili iz na\u0161e zemlje, a zatim nas je makedonska policija do\u010dekala oru\u017ejem. Nisu nas \u010dak ni smatrali izbeglicama. Nisu nas \u010dak ni smatrali ljudskim bic\u0301ima. Ne, to nije bilo Blace, ni\u010dija zemlja. To je bio pakao.<\/p>\n

Moja prva briga bila je moja majka, mislila sam da c\u0301e umreti ako ostane jedan dan u ovom paklu. Morala sam ne\u0161to smisliti. \u010cula sam klik na mom mobilnom telefonu. Mre\u017ea je radila ovde. Nisam mogla da verujem. Moj mobilni radi. Spa\u0161eni smo!<\/p>\n

Bilo je \u0161est sati ujutro i malo sam \u010dekala i onda po\u010dela da zovem humanitarne organizacije u Makedoniji. Svi su mi dali isti odgovor: „Nije nam dozvoljeno da u\u0111emo u Blace<\/strong>!“<\/p>\n

Kamioni sa hlebom su se pribli\u017eavali Blacu, ali im nije bilo dozvoljeno da u\u0111u. Po\u010deli su da bacaju hleb ljudima koji su se gurali napred samo da bi mogli da uhvate jedan komad hleba da bi mogli da nahrane svoju decu.<\/p>\n

Bilo je hladno pa sam navukla jo\u0161 jedan sloj ode\u0107e. Pokrili smo majku \u0107ebetom koje smo uzeli od kuc\u0301e. Nije se osec\u0301ala dobro i mislila sam da je moram izvaditi odavde, ali kako? U daljini sam videla TV ekipu, otr\u010dala sam prema njima, vi\u010duc\u0301i od ljutnje: \u201cGde ste vi momci? Zar ne vidite da ljudi ovde umiru? \u0160ta vas je toliko zadr\u017ealo?“<\/strong><\/p>\n

Oni su bili ameri\u010dki televizijski novinari iz NBC TV kanala. \u017dena novinarka je razumela moj bes i rekla: \u201cMoje ime je Amy, ja radim za TV NBC. Recite nam svoju pri\u010du<\/strong>. Jo\u0161 uvek ljut odgovorila sam: \u201cKoju pri\u010du? Ono \u0161to vidite ovde je moja pri\u010da<\/strong>! \u201d Amy je bila veoma ljubazna i poku\u0161avala me smiriti. Objasnila je kako je morala doc\u0301i u Blace. Putovali su kroz planine jer ih makedonska policija nije pu\u0161tala unutra. Bila sam impresionirana njenom hrabro\u0161c\u0301u i tada sam se malo smirila. Podelio sam svoju pri\u010du ispred kamere o tome kako smo isterani iz na\u0161ih domova i putovanje do Blaca.<\/p>\n

Pre nego \u0161to je oti\u0161la, zagrlila me je, po\u017eelev\u0161i nam siguran put, a onda je Amy rekla: „Mo\u017eda nec\u0301u imati drugu priliku da u\u0111em ovde, ali po\u0161to tvoj telefon radi ovde mogu da te pozovem.<\/strong>\u201d<\/p>\n

Onda su se Amy i kamerman vratili u Makedoniju na isti na\u010din: kroz planine.<\/p>\n

Mojoj majci je bilo hladno. Imala sam ideju. Zamolila sam majku da ustane i da me dr\u017ei, hodale smo veoma brzo oko Blaca, sve dok nije po\u010dela te\u0161ko disati. Tada sam brzo zgrabila sestru i rekala: \u201cIdi kod makedonske policije i reci im da umire<\/strong>!\u201d. Gledala sam moju sestru i majku kako idu prema policiji koja im je tada dozvolila da u\u0111u u Makedoniju. Uspelo je. U\u0161le su u Makedoniju.<\/p>\n

Re\u010d se pro\u0161irila da je moj telefon radio, pa su me prijatelji stalno zvali. Izvan ni\u010dije zemlje, na kosovskoj strani je bila prazna kuc\u0301a, gde je i dalje bilo elektri\u010dne energije, tako da sam mogla da napunim svoj mobilni telefon.<\/p>\n

Gomila ljudi rasla je iz \u010dasa u \u010das jer su vozovi dovozili sve vi\u0161e i vi\u0161e ljudi. Popodne sam videla svoju prijateljicu Flaku Surroi koja je radila za UNICEF Kosovo. Bila je u Makedoniji i sa zna\u010dkom UNICEF-a oko vrata, bilo joj je dozvoljeno da tra\u017ei svoju porodicu, ali da ne donosi nikakvu humanitarnu pomoc\u0301.<\/p>\n

Flaka je rekla da mo\u017ee da mi pomogne da iza\u0111em, ali ona mora da se vrati i da mi donese bedj UNICEF-a. Bilo je vrlo primamljivo, ali onda sam pomislila na hiljade ljudi koji c\u0301e biti ostavljeni u paklu. Imala sam mobilni telefon i mislila sam da mogu da budem korisna za ljude i da podelim informacije pa sam odlu\u010dila da ostanem.<\/p>\n

Celo vreme bilo je ki\u0161ovito pa smo stalno bili mokri. Uve\u010de su ljudi poku\u0161avali da zapale vatru da se zagreju, ali ki\u0161a je gasila vatru. Nisam jela ceo dan, ali sam imala vode i uzimala sam multivitaminske pilule. Bila sam srec\u0301na \u0161to sam ih ponela sa sobom. Ionako nisam mogla da spavam jer je sve bilo mokro pa sam odlu\u010dila da idem naokolo i razgovaram sa ljudima, hrabrec\u0301i ih, dajuc\u0301i im nadu da c\u0301e se stvari promeniti.<\/p>\n

Sutradan sam okupila decu da se igraju i ve\u017ebaju. Po\u017eelela sam da imamo loptu za igru, ali po\u0161to nismo imali ni\u0161ta, gimnastika je bila isto tako dobra. Zbog toga su deca bila sretna i roditeljima se vratio osmeh na licu.<\/p>\n

Tada su po\u010dele tragi\u010dne vesti. Dve novoro\u0111ene bebe su umrle tokom noc\u0301i i jedan starac koji je bio bolestan, umro je zato \u0161to za njega nije bilo medicinske nege. Pomislila sam kako c\u0301u svakog jutra videti ovakve stvari. Ne\u0161to se moralo brzo uraditi.<\/p>\n

Informisala sam medije preko telefona o svemu. Jo\u0161 uvek nije bio dozvoljen ulazak me\u0111unarodnim medijima ili humanitarnim organizacijama. Ljudi su po\u010deli da lome \u00a0rukama grane od drveta da bi mogli napraviti privremene \u0161atore sa c\u0301ebadima. Dani su uvek bili bu\u010dni. Ljudi su besno govorili, pitaju\u0107i kada c\u0301e se stvari promeniti. Poku\u0161ali su da dobiju hleb kada je kamion stizao, ali uve\u010de je bilo tiho pa sam radila ono \u0161to sam radila \u00a0prethodne noc\u0301i. Pose\u0107ivala ljude naokolo, razgovarala sa njima, te\u0161ila ih. Davala im nadu. Nisam ni razmi\u0161ljala o mojim potrebama, vec\u0301 o njihovoj potrebi.<\/p>\n

Sutradan, \u010duli smo da je jo\u0161 ljudi umrlo tokom noc\u0301i. Pokopani su na drugoj strani male reke. Mislila sam da moramo ne\u0161to da uradimo. Ne mo\u017eemo da sedimo ovde i ne radimo ni\u0161ta kada ljudi umiru u ovim uslovima.<\/p>\n

Zazvonio je moj mobilni. To je bila moja partnerica Rachel. Pre po\u010detka bombardovanja, srpska policija je naredila svim strancima da napuste Kosovo. Nije htela da me napusti, ali morala sam da je ubedim da ode u Budimpe\u0161tu. Svakodnevno bi me zvala da pita kako stvari stoje. Kada je \u010dula da smo isterani iz na\u0161e kuc\u0301e, ona je sela na prvi avion za Gr\u010dku, a zatim vozom za Makedoniju, da me vidi. „Igo, gde si ti<\/strong>?“ – pitala je i nastavila: „Ja sam u Blacu, ali je tolika gu\u017eva, ne mogu da te prona\u0111em!“.<\/strong><\/p>\n

Bila je unutra! Srce mi je po\u010delo lupati. Dok smo razgovarali na mobilnom telefonu, davali smo jedno drugome uputstva gde da se sretnemo. \u201eJel\u2019 vidi\u0161 ono veliko drvo pokraj reke? Po\u0111imo prema njemu.<\/strong><\/p>\n

\u201cImam ki\u0161obran sa sobom.\u201d – <\/strong>rekla je. I\u0161la sam prema drvetu, ali je ipak nisam mogao videti zbog gu\u017eve. Onda, ona je bila tamo, ispred mene. Tr\u010dale smo jedno prema drugom i dugo se grlile. Shvatila sam da je na\u0161a prijateljica Siobhan sa njom, da snima sve svojom kamerom.<\/strong><\/p>\n

Uspele su da ubede makedonsku policiju da im dopusti da u\u0111u u ni\u010diju zemlju, ali naravno da su morale da sakriju kameru. Donele su mnogo hrane i cigareta koje smo odmah razdelili. Tako\u0111e su mi donele vrec\u0301u za spavanje.<\/p>\n

\u201cMoramo da uradimo ne\u0161to ovde<\/strong>\u201d rekla sam im \u201cNeku vrstu protesta. Mo\u017eete nam pomo\u0107i i obavestiti sve medije koji su prisutni u Makedoniji. I sve politi\u010dke vo\u0111e<\/strong>.\u201d<\/p>\n

Ostale su \u010detiri sata. Dok sam ih gledala kako odlaze, po prvi put sam osetila da \u017eelim da odem sa njima. Srce mi se lomilo, ali, morala sam da ostanem i organizujem protest.<\/p>\n

Sastavili smo organizacioni odbor koji planira kako organizovati protest. Dogovorili smo se da sledec\u0301eg dana, u 11 sati, po\u010dnemo da pakujemo torbe i pravimo liniju prema makedonskoj granici i ta\u010dno u podne, da polako krenemo prema granici, ali da glasno vi\u010demo: POMO\u0106!<\/p>\n

Te ve\u010deri smo informisali sve ljude, kako bi bili spremni za sledec\u0301i dan. Svako je imao osmeh na licu, jer su se osec\u0301ali dobro \u0161to c\u0301e, napokon, ne\u0161to u\u010diniti.<\/p>\n

Primila sam telefonski poziv. To je bila Amy. Stalno je zvala da pita kakva je situacija, ali ovaj put je rekla da c\u0301e me NBC zvati u\u017eivo iz SAD. Postavili su mi nekoliko pitanja o situaciji i onda su pitali::\u201d Igo, jeste li ljuti i na koga ste ljuti? <\/strong>Odgovorila sam: „Ja sam ljuta na velike sile koje znaju \u0161ta se de\u0161ava ovde i ne \u010dine ni\u0161ta da izvr\u0161e pritisak na makedonsku vladu da nas pusti unutra!“<\/strong><\/p>\n

Te noc\u0301i sam otvorila vrec\u0301u za spavanje koju je Rachel donela i prvi put sam spavala. Osec\u0301ala sam se kao da sam u najskupljem hotelu na svetu.<\/p>\n

Rachel i Siobhan obavestili su sve me\u0111unarodne medije koji su bili prisutni u Makedoniji, tako da je sledec\u0301eg jutra oko granice bila velika gomila novinara, ali smo primetili da se uniforma policije promenila. Nosili su posebne uniforme sa jaknama i ogromnim pendrecima u rukama. Znali su za na\u0161 plan!<\/p>\n

Oko 10 sati primila sam telefonski poziv od prijatelja, koji je \u017eiveo u Makedoniji: \u201cIgo, morate da zaustavite ovaj protest. To c\u0301e dovesti do vec\u0301eg rata. Policija \u010dak mo\u017ee da puca na ljude! \u201d<\/strong><\/p>\n

Bio je u pravu, morali smo brzo da promenimo plan. Umesto da idemo prema granici, odlu\u010dili smo da samo stojimo u liniji i vi\u010demo: Pomoc\u0301!<\/p>\n

Bilo nam je te\u0161ko da ubedimo ljude da promene na\u0161 plan. U 11 sati su ustali, pripremili torbe, bojala sam se da c\u0301e ljudi krenuti, ali u 12, svi su stajali poredani na jednom mestu i svi smo pola sata vikali: POMOC\u0301<\/strong>!<\/p>\n

Policija je bila ljuta, ali nije intervenisala jer nismo hodali prema granici. Nakon vikanja ljudi su polako raspakovali svoje stvari i nastavili da razgovaraju.<\/p>\n

Onda je do\u0161ao telefonski poziv. „Uspelo je! Ve\u010deras c\u0301e pu\u0161tati ljude unutra<\/strong>!\u2019<\/p>\n

Po\u010dela sam da delim informacije ljudima i zamolila ih da \u0161ire vesti. Svako je imao suze u o\u010dima, ali ne i ja. Ne jo\u0161.<\/p>\n

Tada sam se po prvi put osec\u0301ala umorno i sva moja energija je nestala. Gotovo je. Osetila sam da je moja misija gotova. Mogu da pozovem moju prijateljicu Flaku iz UNICEF-a da mi pomogne da iza\u0111em iz ovog pakla. Kada sam je nazvala, ona je rekla: „Pitali smo te prvi dan da do\u0111es s nama, ali si odbila, tako da sada moras ostati tamo gde si<\/strong>„, Nasme\u0161ila sam se. Znala sam da se \u0161ali sa mnom. Onda je rekla: „U 13 popodne dolazimo da vas izvu\u010demo!“<\/strong><\/p>\n

Flaka je kasnila zbog problema sa makedonskom policijom. Imala je zna\u010dku UNICEF-a za mene i trebala sam da odigram ulogu da sam me\u0111unarodno osoblje UNICEF-a. Krenuli smo prema granici kada sam shvatila da nas prati jedan makedonski policajac. Bio je sumnji\u010dav prema meni da sam me\u0111unarodno osoblje UNICEF-a. Onda sam po\u010dela da govorim glasno svom prijatelju pretvarajuc\u0301i se da sam internacionalac: \u201cPogledajte svo ovo blato na mojim pantalonama, ne mogu da verujem da sam ovoliko prljav. Bila sam ovde samo trideset minuta i pogledaj me sada!<\/strong> \u201d Policajac se okrenuo. Uspelo je. Hodali smo prema UNICEF-ovom automobilu. Tek kad sam sela u auto, mogla sam da zapla\u010dem. Plakala sam celim putem do Skoplja (glavnog grada Makedonije).<\/p>\n

28. juni 2002. godine, 7pm<\/strong><\/p>\n

Biv\u0161i ameri\u010dka ambasadorka Swanee Hunt osnovala je organizaciju pod nazivom: „\u017dene vode mir“. Do\u0161la je pro\u0161le godine u Pri\u0161tinu, a tako\u0111e i ove godine da se sastane sa nama, \u017eenskim nevladinim organizacijama i \u017eenama u parlamentu. Upravo je objavila knjigu sa pri\u010dama bosanskih \u017eena i sa sobom je dovela dve \u017eene da sa nama podele svoje pri\u010de. Uve\u010de je organizovala ve\u010deru u lepom restoranu u Pri\u0161tini. Oti\u0161la sam i sela za stolom sa \u017eenama iz Bosne. Gospo\u0111a Hunt je sedela sa nama i onda sam joj dala dve knjige koje je izdao UNHCR-Kosovo, prva o situaciji na Kosovu pre i posle rata, a druga o Kosovskim \u017eenama.<\/p>\n

Dok je gledala knjige, njena savetnica joj je pri\u0161ao i postavila joj neka pitanja. Onda dok je gledala knjige, pogledala me je kao nekoga koga je poznavala od ranije. Prepoznala je moj glas. Videla je moju sliku u knjizi i moje ime napisano ispod nje, a onda se okrenula prema meni i rekla: \u201cDa li si to ti Igo? Ja sam Amy iz Blaca sa TV ekipom<\/strong> !! \u201d Nisam mogla da verujem. U suzama smo se dugo grlile. Nismo se me\u0111usobno prepoznale..<\/p>\n

\u0160ta radite u \u017denskoj mirovnoj organizaciji? – <\/strong>upitala sam je. „Pa, otkad sam te upoznala, transformisala si mi \u017eivot tako da sam odlu\u010dila da radim za \u017eensku organizaciju pa sam tu!“ <\/strong>Razgovarale smo dok nije do\u0161lo vreme za odlazak. Napustila je Kosovo sledec\u0301eg jutra, ali Amy je obec\u0301ala da c\u0301e se vratiti i uhvatiti korak sa pri\u010dom.<\/strong><\/p>\n

***<\/p>\n

Nakon \u0161to sam, 1999. godine, u\u0161la u Makedoniju sa vozilom UNICEF-a, odmarala sam dve nedelje i zatim sam radila sa \u017eenama i decom u izbegli\u010dkim kampovima u Makedoniji. Kada smo se vratili kuc\u0301i u julu 1999. godine, nastavila sam da radim sa na\u0161om organizacijom \u201cMotrat Qiriazi\u201d uz podr\u0161ku \u0161vedske organizacije Kvinna till Kvinna. Poku\u0161ale smo pomoc\u0301i traumatizovanim \u017eenama i deci i pomoc\u0301i ljudima u nevolji. Mislila sam da sam prebolela svoju bol iz rata, ali dok sam slu\u0161ala pri\u010de bosanskih \u017eena, shvatila sam, da nisam I jos nosim bolnom pri\u010dom o Blacu i da \u0107e sada, kada sam ponovo na\u0161la Amy, biti proces izle\u010denja. Svo ovo vreme prijatelji su se pitali za\u0161to ne pi\u0161em o svom iskustvu iz Blaca. Nisam mogla, ali sada osec\u0301am da mogu. I tako, sela sam i provela ceo dan pored mog kompjutera i kucala. Sad se osec\u0301am bolje. Sada je sve iza\u0161lo iz mene.<\/p>\n

Igo Rogova<\/strong><\/p>\n

29. juna 2002. godine<\/strong><\/p>\n

Pri\u0161tina Kosovo<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

28. juni 2002. godine, 9:00 sati Na sastanku u zgradi OEBS-a u Pri\u0161tini, u organizaciji biv\u0161eg ambasadora u Austriji, gospo\u0111e Swanee Hunt, slu\u0161ala sam pri\u010de dveju bosanskih \u017eena. \u0160est godina nakon zavr\u0161etka rata u Bosni, i dalje je bilo emocionalno za \u017eene iz Bosne da govore o svojim iskustvima iz rata. Tri godine nakon zavr\u0161etka […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":3339802,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_FSMCFIC_featured_image_caption":"","_FSMCFIC_featured_image_nocaption":"","_FSMCFIC_featured_image_hide":"","footnotes":""},"categories":[59],"tags":[],"class_list":["post-3339806","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3339806","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3339806"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3339806\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3339807,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3339806\/revisions\/3339807"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3339802"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3339806"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3339806"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3339806"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}