Mre\u017ea \u017eena Kosova (M\u017dK) je obave\u0161tena o re\u0161enju koje je doneo Osnovni sud u Pri\u0161tini, u vezi sa predlogom o privremenoj meri koja je podneta tu\u017ebom od strane ombudsmana protiv Centralne izborne Komisije (CIK), u vezi sa nejednakom zastupljeno\u0161\u0107u \u017eena na izbornim listama. Privremena mera je za cilj imala suspendiranje pravnih efekata certificiranja izbornih lista koje nisu garantovale jednaku rodnu zastupljenost koja je zahtevana Zakonom o ravnopravnosti polova, koji su izglasali poslanici Skup\u0161tine Republike Kosovo u junu 2015. godine. M\u017dK izra\u017eava duboko negodovanje u vezi sa nedostatkom volje pravnih institucija da sara\u0111uju sa ombudsmanom radi tretiranja pitanja koja imaju veze sa rodnom nejednako\u0161\u0107u.<\/p>\n
Osnovni sud u Pri\u0161tini je odbacio predlog o privremenoj meri o kojem je re\u010d, pretpostavljaju\u0107i da ombusmanov predlog nije uverljiv i da isti nije prilo\u017eio \u010dinjenice na kojima zasniva zahtev za odre\u0111ivanje privremene mere i za razmatranje izbornih lista politi\u010dkih partija.<\/p>\n
Dalje, sud u svom re\u0161enju ocenjuje zahtev ombudsmana kao neosnovan i kao zahtev koji nije hitan, iako su nacionalni izbori na samom pragu, a kao posledica ovog institucionalnog ne reagovanja, \u017eene ne\u0107e biti jednako zastupljene.<\/p>\n
Bilo kako bilo, nasuprot donesenoj odluci, ombudsman je u svom tu\u017ebenom zahtevu dao konkretne statistike o neproporcionalnoj zastupljenosti \u017eena na izbornim listama, \u0161to je evidentan faktor i dokaz da postoji diskriminacija po rodnom osnovu kao i grupna diskriminacija.<\/p>\n
U skladu sa \u010dlanom 16 Zakona o narodnom advokatu, <\/strong>ovaj poslednji ima pravo da zapo\u010dne istragu o povredama ljudskih prava i sloboda u ime velike grupe gra\u0111ana. Shodno tome, u okviru ovog \u010dlana, ombudsman se smatra zastupnikom grupe kojoj je ugro\u017eeno pravo \u2013 koje je predmet zahteva koji je sud odbio, budu\u0107i da je spisak izbornih kandidata u celosti diskrimini\u0161u\u0107i, a na sudu je da postupi hitno.<\/p>\n Tako\u0111e, kako je predvi\u0111eno Zakonom o ravnopravnosti polova za jednaku zastupljenost, kao i \u010dlanom 18 Zakona o za\u0161titi od diskriminacije u vezi sa grupnom diskriminacijom, eksplicitno je navedeno: \u201eSlu\u010dajevi diskriminacije koji doti\u010du grupe lica se mogu pokrenuti kroz grupno delovanje u njihovo ime od strane nevladine organizacije ili Ombudsmana, u takvim slu\u010dajevima nije potrebna saglasnost pripadnika grupe.\u201c\u00a0 Tako\u0111e zakon specifikuje da takvi zakoniti postupci treba da se predaju nadle\u017enom sudu, uz navod koji isti\u010de da je takvo pona\u0161anje povredilo pravo na jednako tretiranje u odnosu sa pripadnicima grupe, kao i da spre\u010di preduzimanje postupaka koji povre\u0111uju ili koji mogu povrediti pravno na jednako tretiranje, od strane nadle\u017enog suda (Zakon protiv diskriminacije, \u010dlan 18, stav 3).<\/p>\n Odluka suda sa obrazlo\u017eenjem da zahtev ombudmana nije bio konkretan, jer su mere obezbe\u0111ivanja koje se mogu odrediti mnogobrojne i ombusdman \u201enije specifikovao koja mera obezbe\u0111ivanja iz ZPP-a treba da se preduzme\u201c, jasno je neosnovana.<\/p>\n Tako\u0111e, jedan takav zahtev je bio obuhva\u0107en u tu\u017ebenom zahtevu ombudsmana za izdavanje privremene mere koja je navedena u nastavku:<\/p>\n \u201eOd suda se tra\u017ei da spre\u010di preduzimanje postupaka koji povre\u0111uju ili mogu povrediti pravo na jednako tretiranje, ili da izvr\u0161i radnje koje elimini\u0161u diskriminaciju ili njene posledice u vezi sa jednakim tretiranjem \u017eena u izbornim pravima i pravu na u\u010destvovanje.\u201c Tako\u0111e, obrazlo\u017eenje koje je dao sud o odbijanju zahteva ombudsmana o privremenoj meru, u kojem se tra\u017ei od ombudsmana da po\u0161alje koji subjekti\/ pojedinci nisu obuhva\u0107eni na izborni spisak, je pravni nonsens koji je van zahteva, budu\u0107i da zahtev ima veze sa grupnom diskriminacijom koja je jasno utvr\u0111ena zahtevom ombudsmana i budu\u0107i da pitanje ima veze sa mogu\u0107no\u0161\u0107u jednake zastupljenosti u skladu sa zahtevima Zakona o ravnopravnosti polova.<\/p>\n Takav zahtev, koji je obuhva\u0107en i tu\u017ebom ombudsmana, mogao bi da se izvr\u0161i privremeno, kao \u0161to to odre\u0111uje ZPP, da se ne bi prejudiciralo glavno pitanje, ali kako bi se postupilo u okviru ovog zahteva, dok se ne utvrde \u010dinjeni\u010dne okolnosti. Putem odbijanja privremene mere, sud je zapravo sam prejudicirao i re\u0161enje u vezi sa klju\u010dnim pitanjem tu\u017ebe o kojoj je re\u010d.<\/p>\n Ne priznavanje doti\u010dnog zakonodavstva od strane suda i na\u010dela Zakona protiv diskriminacije i Zakona o ravnopravnosti polova je zabrinjavaju\u0107e i pokazuje jo\u0161 jednu odluku koja je tu\u017ebu diskriminisanih grupa izuzela iz prakti\u010dnog sprovo\u0111enja, povre\u0111uju\u0107i na\u010dela doti\u010dnog zakonodavstva, onemogu\u0107uju\u0107i tako\u0111e i kori\u0161\u0107enje prava na \u017ealjenje odlukom Osnovnog suda o kojoj je re\u010d.<\/p>\n Mre\u017ea \u017eena Kosova jo\u0161 jednom, smatra neprihvatljivim nedostatak znanja o zakonima i o paketu ljudskih prava na Kosovu, kao i nedostatak spremnosti pravnih institucija da reaguju u skladu sa zakonitim zahtevima, rizikuju\u0107i tako i sprovo\u0111enje ovih zakona u praksi. M\u017dK tako\u0111e osu\u0111uje nespremnost doti\u010dnih institucija da dalje istra\u017ee pitanje diskriminacije \u017eena na izbornim listama i nedostatak njihove volje da doprinesu jednakoj rodnoj zastupljenosti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Mre\u017ea \u017eena Kosova (M\u017dK) je obave\u0161tena o re\u0161enju koje je doneo Osnovni sud u Pri\u0161tini, u vezi sa predlogom o privremenoj meri koja je podneta tu\u017ebom od strane ombudsmana protiv Centralne izborne Komisije (CIK), u vezi sa nejednakom zastupljeno\u0161\u0107u \u017eena na izbornim listama. Privremena mera je za cilj imala suspendiranje pravnih efekata certificiranja izbornih lista […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":3341781,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_FSMCFIC_featured_image_caption":"","_FSMCFIC_featured_image_nocaption":"","_FSMCFIC_featured_image_hide":"","footnotes":""},"categories":[83,4],"tags":[],"class_list":["post-3343766","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-sapostenje-za-stampu","category-uncategorized-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3343766","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3343766"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3343766\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3343767,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3343766\/revisions\/3343767"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3341781"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3343766"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3343766"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3343766"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}