\u201eNemam kud nakon ovoga\u201c \u2013 zapo\u010dinje ispovest R.S. koja je sme\u0161tena u jednom od skloni\u0161ta na Kosovu zbog sistematskog fizi\u010dkog i psihi\u010dkog nasilja koje je trpela od svog supruga tokom 30 godina braka. Pred visokim brojem \u017eena koje su \u017ertve nasilja u porodici, Kosovo ima samo osam skloni\u0161ta i nijednu specijalizovanu organizaciju koja se bavi njima nakon izlaska iz skloni\u0161ta. <\/p>\n\n\n\n
Kako bi pobegla od nasilja svog supruga, majka osmoro dece, R.S. je bila primorana da se skloni i smesti u skloni\u0161te.<\/p>\n\n\n\n
\u201eRadi dece, trpela sam i nisam mogla pobe\u0107i i ostaviti decu. Trpela, trpela sam dugo dok se nisam iscrpila\u2026shvatila sam da mi je du\u0161a umorna i nisam mogla tako da \u017eivim. Ozenio mi se si, a on je onda je po\u010deo da ima problema sa snajom, tukao me je pred snajom\u201c \u2013 pri\u010da ona.<\/p>\n\n\n\n
Ali, mir ne nalazi ni unutar zidova koji je \u010dine sigurnom.<\/p>\n\n\n\n
\u201eZa osobu koja je godinama pre\u017eivljavala nasilje, kao \u0161to sam ja, zajedno sa svojom decom, te\u0161ko je zamisliti da \u0107e se \u017eivot vani promeniti na bolje. Radila sam, ali nisam imala mira ni na poslu, a sada kako da se vratim da radim, gde da odem, kako da \u017eivim\u201d – ka\u017ee ona.<\/p>\n\n\n\n
Ova dilema prati svakodnevni \u017eivot stotine drugih \u017eena koje u skloni\u0161tu pronalaze krov nad glavom, ali ne i nadu za \u017eivotom nakon toga.<\/p>\n\n\n\n
S druge strane, podru\u010dja, za \u017eene koje su se vratile sa ratnih dr\u017eava je osmislila programe koji imaju za cilj da kroz obuke pomognu njihovo samo zapo\u0161ljavanje. Tako\u0111e, 31 od 32 vra\u0107ene \u017eene uklju\u010dena je u socijalnu pomo\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Samo pro\u0161le godine, vi\u0161e od 2200 \u017eena bilo je \u017ertve porodi\u010dnog nasilja. Nekoliko njih, zbog nemogu\u0107nosti da nastave zajedni\u010dki \u017eivot s nasilnicima, svoje \u017eivote preme\u0161taju u skloni\u0161ta. Pri\u0161tina, Prizren, Pe\u0107, \u0110akovica, Uro\u0161evac, Gnjilane, Mitrovica i Novo Brdo su osam gradova u Kosovu u kojima funkcioni\u0161u takvi centri koji kontinuirano primaju \u017ertve i brinu o njima.<\/p>\n\n\n\n
Ali po izlasku iz skloni\u0161ta, iz Mre\u017ee \u017eena Kosova (M\u017dK) ka\u017eu da je veoma va\u017eno nastaviti sa njihovim tretmanom<\/p>\n\n\n\n
Prema re\u010dima Adeline Beri\u0161a iz M\u017dK, u zavisnosti od svakog pojedina\u010dnog slu\u010daja, ima \u017eena koje treba da nastave sa tretmanom kako bi se emocionalno stabilizovale i prevazi\u0161le sve traume koje su do\u017eivele.<\/p>\n\n\n\n
\u201eUop\u0161teno, faza rehabilitacije i reintegracije je najosetljivija i najmanje razvijena faza u sistemu Kosova kada je u pitanju tretman rodno zasnovanog nasilja. Pored poslova koje obavljaju skloni\u0161ta, koja tako\u0111e imaju du\u017enost da osna\u017ee \u017eene dok su u skloni\u0161tu da kada iza\u0111u budu samostalnije, postoji vrlo malo drugig organizacija koje im mogu pomo\u0107i u fazi integracije i reintegracije. \u201c \u2013 rekla je Beri\u0161a.<\/p>\n\n\n\n
Ona je za KALLXO.com pomenula izazove s kojima se \u017ertve mogu suo\u010diti nakon izlaska iz skloni\u0161ta<\/p>\n\n\n\n
\u201e\u017dene, zbog tih te\u0161ko\u0107a koje susre\u0107u nakon boravka u skloni\u0161tu, \u010desto su prisiljene da se vrate porodici gde su do\u017eivele nasilje ili da se odreknu svoje dece i vrate ku\u0107i svojih roditelja koji su odbili da prime decu smatraju\u0107i da nisu u krvnom srodstvu I zbog ovakvog patrijarhalnog na\u010dina razmi\u0161ljanja, \u0161to i dalje predstavlja veliki izazov\u201d \u2013 rekla je ona<\/p>\n\n\n\n
\u201eVeoma je va\u017ean tretman nakon izlaska iz skloni\u0161ta, ali to zavisi od slu\u010daja do slu\u010daja. Postoje situacije u kojima \u017eene, od trenutka kada do\u017eive nasilje i prijave ga, izlaze iz te veze, i za njih to predstavlja novi po\u010detak u \u017eivotu. One preuzimaju kontrolu nad svojim \u017eivotom, osje\u0107aju se hrabro i nastavljaju dalje“, dodaje ona<\/p>\n\n\n\n
Beri\u0161a isti\u010de da jedna NVO mo\u017ee biti tu kao savetnica za \u017eene, ali prema njenom mi\u0161ljenju, dr\u017eava bi trebala razmotriti mehanizme kako bi se tim \u017eenama omogu\u0107io \u017eivot nakon izlaska iz skloni\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n
\u201eMe\u0111utim, ima \u017eena sa kojima prvo treba raditi kako bi se postigla emocionalna stabilnost i prevazi\u0161le sve traume koje su do\u017eivele. Sve zavisi od potreba \u017eena, ali osim \u0161to je potrebno, to je i zakonska obaveza prema Istanbulskoj konvenciji, da svaka dr\u017eava uspostavi mehanizme za ovu poslednju fazu rehabilitacije i reintegracije svake \u017ertve rodno zasnovanog nasilja. Ova potreba je potvr\u0111ena i osnovana na zakonskom okviru i drugim istra\u017eivanjima, i izuzetno je va\u017eno raditi na ovome nakon \u0161to prijave nasilje\u201d \u2013 rekla je Beri\u0161a.<\/p>\n\n\n\n
Uloga Centara za socijalni rad i skloni\u0161ta<\/p>\n\n\n\n
Svaka op\u0161tina ima Centar za socijalni rad. CSR, izme\u0111u ostalog, pru\u017ea usluge osobama koje su pre\u017eivele nasilje u porodici, kao i socijalne usluge poput za\u0161tite, rehabilitacije i integracije \u017ertava u dru\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n
Kumrije Biti\u0107i, direktorka Centra za socijalni rad u Prizrenu, izjavila je za KALLXO.com da na lokalnom nivou nemaju specijalizovanu NVO za tretman \u017ertava nakon izlaska iz skloni\u0161ta, ali je tako\u0111e istakla nedostatak NVO-a za tretman slu\u010dajeva i programa onih koji zlostavljaju \u017ertve .<\/p>\n\n\n\n
Biti\u0107i ka\u017ee da, zavisno od slu\u010daja nakon izlaska iz skloni\u0161ta, menad\u017eer slu\u010daja pru\u017ea individualne i porodi\u010dne savetodavne sesije, kao i nadzor slu\u010daja prema potrebama \u017ertve<\/p>\n\n\n\n
\u201e\u2026 sara\u0111uju sa \u0161kolama, upu\u0107uju slu\u010daj na socijalnu pomo\u0107, za socijalni sme\u0161taj, profesionalnu obuku, zdravstvene usluge i druge usluge u skladu sa potrebama slu\u010daja i porodice. Ukoliko sud odredi meru psihosocijalnog tretmana za izvr\u0161ioca nasilja u porodici, Centar za socijalni rad \u0107e se pridr\u017eavati zahteva suda i nadgledati slu\u010daj i izve\u0161tavati na osnovu sudske odluke\u201d, izjavila je ona<\/p>\n\n\n\n
S druge strane, Kosovo ima samo osam skloni\u0161ta u gradovima: Uro\u0161evac, \u0110akovica, Gnjilane, Novo Brdo, Pe\u0107, Prizren, Pri\u0161tina i Ju\u017ena Mitrovica. Skloni\u0161ta pru\u017eaju usluge sme\u0161taja za \u017eene i decu koji su pre\u017eiveli nasilje u porodici.<\/p>\n\n\n\n
Upu\u0107ivanje na skloni\u0161ta obi\u010dno se vr\u0161i od strane CSR, ali mo\u017ee se obaviti i od strane policije ili drugih institucija, na zahtev \u017ertve; \u010dak i osobe koje su pre\u017eivele nasilje mogu se same uputiti na skloni\u0161te<\/p>\n\n\n\n
Ove skloni\u0161ta funkcioni\u0161u unutar lokalnih nevladinih organizacija.<\/p>\n\n\n\n
Oni pru\u017eaju \u017ertvama privremeno i sigurno mesto gde mogu \u017eiveti ako su ugro\u017eene nasiljem u porodici. Tako\u0111e, njihova du\u017enost je da pomognu \u017ertvama tokom procesa oporavka kao posledica nasilja u porodici, uklju\u010duju\u0107i psiholo\u0161ku, fizi\u010dku negu, rehabilitaciju i reintegraciju u dru\u0161tvo. Ve\u0107ina skloni\u0161ta tako\u0111e pru\u017ea pravnu pomo\u0107. Sve usluge u skloni\u0161tima su besplatne.<\/p>\n\n\n\n
Prose\u010dno, skloni\u0161ta mogu primiti 15 osoba (uklju\u010duju\u0107i decu), ali ve\u0107ina njih tako\u0111e pru\u017ea dodatne le\u017eajeve za hitne situacije.<\/p>\n\n\n\n
Maksimalno trajanje boravka u skloni\u0161tu je \u0161est meseci; me\u0111utim, ako procena sigurnosti nije zadovoljavaju\u0107a i \u017ertva nema drugo mesto gde da ode, moze biti preme\u0161tena u drugo skloni\u0161te ili ostati u istom skloni\u0161tu i nakon \u0161estomese\u010dnog perioda na osnovu prethodnog dogovora sa MRSZ.<\/p>\n\n\n\n
Ardita Balja, direktorka skloni\u0161ta \u201eCentar za dobrobit \u017eena“ u Pe\u0107i, izjavila je za KALLXO.com da postoje \u017eene sa razli\u010ditim potrebama i da je neophodan tretman nakon izlaska iz skloni\u0161ta<\/p>\n\n\n\n
\u201eVa\u017eno je pru\u017eiti im tretman u zavisnosti od slu\u010daja. Na primer, ne otpu\u0161tamo ih iz skloni\u0161ta protiv njihov volje i bez njihove reintegracije u dru\u0161tvo. Postoje slu\u010dajevi kada, na primer, posle 6-7 meseci \u017eele da rade, ali im je potreban nalog za za\u0161titu da nastave, potrebna im je podr\u0161ka sve vreme. Imamo slu\u010dajeve u kojima im pru\u017eamo razli\u010ditu pomo\u0107, poput psiholo\u0161kih seansi, saveta o zdravlju, besplatne pravne pomo\u0107i. Dakle, kontinuirana podr\u0161ka \u017eenama je neophodna u svakom aspektu“, rekla je ona<\/p>\n\n\n\n
Potreba za tretmanom<\/p>\n\n\n\n
Prema psihologinji Mimozi \u0160ahini, veoma je va\u017eno pru\u017eiti podr\u0161ku nakon izlaska iz skloni\u0161ta jer, kako ona ka\u017ee, mnoge \u017ertve koje nisu dobile pomo\u0107 nakon izlaska iz skloni\u0161ta ponovo upadaju u ciklus nasilja zbog nemogu\u0107nosti da se integri\u0161u u socijalnu sredinu iz razli\u010ditih razloga. Mnoge od njih se vra\u0107aju u zlostavlja\u010dko okru\u017eenje i ponovo do\u017eivljavaju nasilje.<\/p>\n\n\n\n
Psihologinja ka\u017ee da traumatska iskustva imaju dugotrajan efekat i neophodna je psiholo\u0161ka podr\u0161ka nakon izlaska.<\/p>\n\n\n\n
\u201eNasilje nije samo jedno delo, ve\u0107 slo\u017eena pojava koja stvara \u0161tete u razli\u010ditim sferama koje naru\u0161avaju fizi\u010dki, emocionalni, socijalni i ekonomski integritet osobe koja se suo\u010dava sa njim. Va\u017eno je da se pri obja\u0161njenju ovih uticaja uzme u obzir starost, pol, kultura, socio-ekonomski status \u017ertve\u201c, rekla je psihologinja \u0160ahini.<\/p>\n\n\n\n
Ona ka\u017ee da \u017ertve mogu do\u017eiveti posttraumatski stresni poreme\u0107aj (PTSP), depresiju, hroni\u010dnu anksioznost, napade panike, ose\u0107aj bezna\u0111a, te\u0161ko\u0107e u kontroli emocija, gubitak samopouzdanja i ose\u0107aj krivice.<\/p>\n\n\n\n
Prema njenim recima, ove psiholo\u0161ke posledice mogu uticati na kvalitet \u017eivota i doprineti stvaranju daljih te\u0161ko\u0107a u daljem funkcionisanju<\/p>\n\n\n\n
\u201eOne se mogu suo\u010diti s gubitkom posla, gubitkom pozicije u porodici, finansijskim te\u0161ko\u0107ama i materijalnom \u0161tetom. Ove ekonomske posledice mogu stvarati te\u0161ko\u0107e u zadovoljavanju osnovnih potreba i pove\u0107avati siroma\u0161tvo i nejednakost“, dodala je \u0160ahini.<\/p>\n\n\n\n
Ona isti\u010de da je tretman \u017ertava nasilja dug i kompleksan proces koji zahteva pa\u017enju, brigu i me\u0111usobno anga\u017eovanje od strane zdravstvenih i socijalnih radnika, kao i pravosudnih institucija.<\/p>\n\n\n\n
\u201eKroz anga\u017eovanje svih uklju\u010denih aktera u tretmanu \u017ertava nasilja, treba stvoriti sigurno okru\u017eenje kako bi se osiguralo ose\u0107anje bezbednosti. Medicinska nega je neophodna u slu\u010dajevima fizi\u010dkih povreda ili zdravstvenih problema koje \u017ertve mogu imati\u201c.<\/p>\n\n\n\n
\u201eSavetovanje i psiholo\u0161ka pomo\u0107 slu\u017ee za suo\u010davanje sa psiholo\u0161kim posledicama nasilja. Individualna savetovanja, grupne terapije i strategije za upravljanje stresom mogu biti deo tretmana kako bi se pomoglo \u017ertvama. U okviru podr\u0161ke \u017ertvama, neophodno je obezbediti i pravnu pomo\u0107. Tako\u0111e, rehabilitacija i priprema za budu\u0107nost slu\u017ee da se pomogne \u017ertvama da se oporave i integri\u0161u u dru\u0161tvo“, naglasila je ona.<\/p>\n\n\n\n
Psihologinja ka\u017ee da je trajanje tretmana individualno i zavisi od dinamike uskla\u0111ivanja aktera uklju\u010denih u rehabilitaciju, ali uop\u0161teno se mo\u017ee podeliti u tri faze: krizni intervencije, intervencije u skloni\u0161tu i intervencije nakon napu\u0161tanja skloni\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n
Tako\u0111e, mnoge \u017ertve, dodaje ona, se suo\u010davaju sa nedostatkom podr\u017eavaju\u0107ih resursa koji mogu uticati na to da one ne mogu da izgrade novi \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n
\u201eKontinuirana podr\u0161ka mo\u017ee pomo\u0107i \u017ertvama nasilja da ponovo izgrade svoje samopo\u0161tovanje i steknu ose\u0107aj osna\u017eivanja. Pru\u017ea im alate i resurse za razvijanje samopouzdanja i dono\u0161enje nezavisnih odluka, omogu\u0107avaju\u0107i im integraciju u svoju zajednicu i prevazila\u017eenje socijalne izolacije“, rekla je \u0160ahini<\/p>\n\n\n\n
\u201eNisam sigurna koliki je op\u0161ti broj organizacija koje se bave njihovim tretmanom, ali mislim da nije dovoljan da bi se uticalo na smanjenje ovog fenomena\u201d, dodala je ona.<\/p>\n\n\n\n
Prema sociologu Ljabinotu Kunu\u0161evci, \u017ertve nasilja imaju potrebu za rehabilitacijom u zavisnosti od vrste do\u017eivljenog nasilja, nivoa posledica i sposobnosti \u017ertve za rehabilitaciju<\/p>\n\n\n\n
Sociolog ka\u017ee da \u017ertve zaslu\u017euju integraciju i dru\u0161tveno prihvatanje nakon perioda krize, u post-nasilnoj fazi, umesto da budu izbegavane ili ka\u017enjavane, jer to, prema njemu, samo bi jo\u0161 vi\u0161e slomilo \u017ertvu<\/p>\n\n\n\n
\u201eObuke, savetovanja i socijalno-psiholo\u0161ke sesije zaista poma\u017eu mnogo. Uvek je va\u017eno da tretmane posmatramo sa aspekta okolnosti koje su izazvale nasilje. Dakle, trajanje tretmana zavisi od specifi\u010dnosti \u017ertava. \u017drtve nasilja u Kosovu \u010desto bivaju zanemarene od strane nadle\u017enih institucija, ostavljaju\u0107i njihovu sudbinu i blagostanje u rukama sudbine, umesto u garancijama dr\u017eave ili dru\u0161tva. Ve\u0107e uklju\u010divanje civilnog dru\u0161tva bi pomoglo \u017ertvama da se vrate u normalan \u017eivot\u201d, naglasio je on <\/p>\n\n\n\n
\u0160ta je u rukama dr\u017eave? <\/p>\n\n\n\n
Od 2008. godine, Kosovo je usvojilo nekoliko zakona i politika usmerenih ka adresiranju i pobolj\u0161anju institucionalnog odgovora na rodno zasnovano nasilje.<\/p>\n\n\n\n
U 2019. godini, Krivi\u010dni zakonik Kosova (KZK) je izmenjen kako bi uklju\u010dio krivi\u010dna dela u skladu sa IK, uklju\u010duju\u0107i nasilje u porodici, seksualno uznemiravanje i saka\u0107enje \u017eenskih genitalija.<\/p>\n\n\n\n
KZK sada prepoznaje nasilje u porodici kao fizi\u010dko, psiholo\u0161ko, seksualno ili ekonomsko nasilje ili zlostavljanje unutar porodi\u010dne veze. Zakon o za\u0161titi od nasilja u porodici (ZZNP) tako\u0111e sli\u010dno defini\u0161e ove vrste nasilja<\/p>\n\n\n\n
2020. godine, Kosovo je zapo\u010delo prve korake ka izmeni ZZNP-a me\u0111u ostalim relevantnim zakonima, kako bi bolje ispunilo identifikovane potrebe i uskladilo ih sa IK.<\/p>\n\n\n\n
Kosovo tako\u0111e ima Nacionalnu strategiju za za\u0161titu od nasilja u porodici.<\/p>\n\n\n\n
Odeljenje za socijalne usluge i za\u0161titu dece u okviru Ministarstva pravde ima mandat da inicira, razvija i prati socijalne programe koji se odnose na osobe kojima su potrebne socijalne usluge.<\/p>\n\n\n\n
Tako\u0111e, ovo Odeljenje ima mandat da razvija standarde, licencira stru\u010dnjake i pravna i nevladina lica \u010dije delovanje obuhvata za\u0161titu osoba u socijalnoj potrebi.<\/p>\n\n\n\n
Prema odgovoru Ministarstva pravde, na osnovu redovnog godi\u0161njeg plana rada Ministarstva za podr\u0161ku projekata NVO-ova \u010dije aktivnosti obuhvataju pru\u017eanje socijalnih i porodi\u010dnih usluga grupama u potrebi, svake godine pripremaju i objavljuju javni poziv za podr\u0161ku projektima licenciranih NVO-ova.<\/p>\n\n\n\n
Prema MP, finansijska podr\u0161ka koju pru\u017ea varira iz godine u godinu i menja se u skladu sa potrebama koje ove ustanove imaju za sprovo\u0111enje svojih programa za za\u0161titu, sme\u0161taj, rehabilitaciju i reintegraciju \u017ertava.<\/p>\n\n\n\n
\u201eNa osnovu \u010dlana 12 i 20 Uredbe br. 4\/2017 o kriterijumima, standardima i postupcima javnog finansiranja NVO-ova, svake godine pru\u017eamo podr\u0161ku projektima licenciranih NVO-ova za socijalne i porodi\u010dne usluge, NVO-ovima koji pru\u017eaju pomo\u0107 \u017ertvama nasilja u porodici, \u017ertvama trgovine ljudima, zlostavljanoj, napu\u0161tenoj deci i bez roditeljskog staranja, nega za starija lica, briga o osobama sa ograni\u010denim sposobnostima i NVO-ovima koji pru\u017eaju podr\u0161ku osobama, deci i odraslima sa razli\u010ditim sindromima\u201c, stoji u odgovoru MP.<\/p>\n\n\n\n
Nadalje, ka\u017eu da NVO i Ministarstvo pravde imaju sporazum o saradnji ve\u0107 nekoliko godina, a \u0161to se ti\u010de kvaliteta pru\u017eanja usluga, NVO-ovi su podvrgnuti procesu licenciranja na osnovu uslova i kriterijuma koji su utvr\u0111eni u zakonima i podzakonskim aktima.<\/p>\n\n\n\n
Tako\u0111e, nagla\u0161avaju da kada je u pitanju kvalitet usluga koje pru\u017eaju ovi subjekti, smatraju da je potrebno kontinuirano unapre\u0111ivati kvalitet pru\u017eanja socijalnih i porodi\u010dnih usluga i dodaju da MP kao institucija zadu\u017eena za izradu socijalnih politika, neprekidno radi na unapre\u0111enju i pobolj\u0161anju kvaliteta usluga za kategorije u socijalnoj potrebi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u201eNemam kud nakon ovoga\u201c \u2013 zapo\u010dinje ispovest R.S. koja je sme\u0161tena u jednom od skloni\u0161ta na Kosovu zbog sistematskog fizi\u010dkog i psihi\u010dkog nasilja koje je trpela od svog supruga tokom 30 godina braka. Pred visokim brojem \u017eena koje su \u017ertve nasilja u porodici, Kosovo ima samo osam skloni\u0161ta i nijednu specijalizovanu organizaciju koja se bavi […]<\/p>\n","protected":false},"author":12,"featured_media":3359275,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_FSMCFIC_featured_image_caption":"","_FSMCFIC_featured_image_nocaption":"","_FSMCFIC_featured_image_hide":"","footnotes":""},"categories":[59],"tags":[],"class_list":["post-3359507","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3359507","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/12"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3359507"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3359507\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3359508,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3359507\/revisions\/3359508"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3359275"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3359507"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3359507"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3359507"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}