{"id":3359951,"date":"2023-08-15T18:24:00","date_gmt":"2023-08-15T18:24:00","guid":{"rendered":"https:\/\/womensnetwork.org\/?p=3359951"},"modified":"2023-09-07T06:26:52","modified_gmt":"2023-09-07T06:26:52","slug":"musine-kokaljari-disidentkinja-koja-nikada-nije-odustala","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/musine-kokaljari-disidentkinja-koja-nikada-nije-odustala\/","title":{"rendered":"Musine Kokaljari \u2013 disidentkinja koja nikada nije odustala"},"content":{"rendered":"\n

Pri\u010de hrabrih \u017eena su brojne me\u0111u nama, a jedna od njih je bez sumnje Musine Kokaljari.<\/p>\n\n\n\n

Musine Kokaljari je bila prva albanska spisateljica, feministkinja, disidentkinja komunisti\u010dkog re\u017eima i politi\u010dka aktivistkinja tokom jednog od najzna\u010dajnijih perioda politi\u010dkih de\u0161avanja u Albaniji i Zapadnom Balkanu, pre, tokom i nakon Drugog svetskog rata.<\/p>\n\n\n\n

\u201eMusine Kokaljari bila je jedna od najsjajnijih \u017eena koje je Albanija imala. U svojoj mladosti je bila jedna od najemancipovanijih devojaka Albanije, spisateljica sa mnogo \u0161arma. Bila je \u017eena za koju se verovalo da \u0107e biti sunce koje \u0107e osvetliti albansko dru\u0161tvo, a kasnije ju je komunizam uhapsio i strpao u zatvor\u201c, izjavljuje publicista Bljendi Fevziu, koji u svojoj knjizi o Enveru Hod\u017ei posvetio veliki deo Musini Kokaljari i njenoj porodici.<\/p>\n\n\n\n

Musine Kokaljari je bila osniva\u010dica i klju\u010dna li\u010dnost prve Socijaldemokratske partije Albanije, koja je istovremeno bila i jedna od prvih zna\u010dajnih politi\u010dkih grupa koje su se protivile enveristi\u010dkom re\u017eimu. Posledi\u010dno, Musine je ve\u0107i deo svog \u017eivota provela u politi\u010dkom progonu, hap\u0161enju i mu\u010denju zbog svojih demokratskih uverenja, od kojih nije nikada odustala.<\/p>\n\n\n\n

\"VARRIM<\/figure>\n\n\n\n

Ona je kategori\u010dki odbacila i borila se protiv totalitarizma i ustala je protiv hegemonije i monopola partijske dr\u017eave, partije  koja je insistirala na jednoumlje i jednodimenzionalnom politi\u010dkom aktivizmu, po diktatu partije.<\/p>\n\n\n\n

Kada ga je bila uhap\u0161ena od strane re\u017eima Envera Hod\u017ee, 23. januara 1946 i su\u0111ena od strane Vojnog suda u Tirani za \u201esabota\u017eu i neprijatelja naroda\u201c na 30 godina zatvora, koja je kasnije smanjena na 20 godina, Musine Kokaljari, usprkos svemu, dr\u017eala se stava:<\/p>\n\n\n\n

\u201eNe treba da budem komunista da bih volela svoju zemlju! Volim svoju zemlju i ako nisam komunista. Volim njen napredak. \u010cak i ako ste pobedili u ratu, iako ste pobedili na izborima, ne mo\u017eete progoniti one koji misle druga\u010dije od vas. Mislim druga\u010dije od vas, ali volim svoju zemlju. Vi me sudite zbog mojih ideja. Ja se ne pokajem, jer nisam ni za \u0161ta kriva!\u201c<\/p>\n\n\n\n

Ovom samoodbranom i svojim stavom rekla je ne komunizmu. Rekla je ne nasilju, neslobodi i nepravdi. I \u010ditavog svog \u017eivota je govorila ne.<\/p>\n\n\n\n

Ro\u0111ena je 10. februara 1917. u Adani (Turskoj). Musine Kokaljari i njena porodica vratila se u \u0110irokastru 1921. godine, u gradu njene porodice. Od malih nogu, Musine je pokazivala posebnu strast prema knji\u017eevnosti i prema folkloru<\/p>\n\n\n\n

\u0160kolovana prvobitno u Tirani, studirala je na Fakultetu savremene knji\u017eevnosti na Univerzitetu \u201eLa Sapienza\u201c u Rimu \u2013 Italija. Musine Kokaljari je 1941. objavila svoje knji\u017eevno delo pod nazivom \u201eSi\u00e7 m\u00eb thot\u00eb n\u00ebnua plak\u00eb\u201c (\u201eKako je govorila moja stara majka\u201c) koji se bavio pitanjima \u017eena i patrijarhalnog dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n

Pored sopstvenog knji\u017eevnog dela, preduzela i va\u017ene inicijative iz oblasti publicistike. Tokom 1942.godine ime Musine Kokaljari uklju\u010duje se u Italijansku enciklopediju kao nadareni pisac sa visokim knji\u017eevnim potencijalom. Kao deo antifa\u0161isti\u010dke inicijative u Albaniji, ona doprinosi izdavanju \u010dasopisa \u00ab \u201eGruaja Shqiptare\u201c (\u201eAlbanska \u017eena\u201c) u junu1943 pod nadimkom \u201eTacitta\u201c. Musine je 1944. objavila dve knjige pod naslovom \u201eRreth Vatr\u00ebs \u201c (\u201eOko ognji\u0161ta\u201c) i \u201eSa u tunt Jeta\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Od po\u010detka 1942, Musine Kokaljari anga\u017eovala se u antifa\u0161isti\u010dke i antikomunisti\u010dke pokrete u Rimu. Godine 1943 bila je jedna od glavnih osniva\u010dica i pokreta\u010da Socijaldemokratske partije. Kao deo ovog politi\u010dkog projekta, 1. januara 1944. godine ona je objavila prvi broj lista \u201eZ\u00ebri i Liris\u00eb\u201c (\u201eGlas slobode\u201c), kao zvani\u010dni list Socijaldemokratske partije.<\/p>\n\n\n\n

Njena bra\u0107a, Muntaz i Vejsim Kokaljari, streljani su bez prethodnog su\u0111enja 12. novembra 1944. Progonjena od streljanja njene bra\u0107e i kao osniva\u010dica Socijaldemokratske partije i njenog lista \u201eZ\u00ebri i liris\u00eb\u201c (\u201eGlas slobode\u201c), u periodu od 13. do 28. novembra 1945 godine Musine Kokaljari uhap\u0161ena je dva puta. Musine je uhap\u0161ena 1946. godine a potom ka\u017enjena na dugogodi\u0161nju zatvorsku robiju, tokom koje je izlo\u017eena stravi\u010dnim mu\u010denjima koja je nad nju sproveo tada\u0161nji re\u017eim. Nakon 16 godina zatvora u zloglasnom zatvoru u Burelu (Burrel), 1964. godine izolovana pod strogim nadzorom agenata bezbednosti. Musine Kokaljari je provela narednih 19 godina svog \u017eivota internirana u R\u0161enu (Rr\u00ebshen), gde je penzionisana a dobila je samo polovi\u010dan iznos penzije. Radila je 11 godina kao metlarka u gra\u0111evinarstvu, me\u0111u opekama, maltera i betona.<\/p>\n\n\n\n

Uprkos stalnom progonu i nedostatku minimalnih uslova, Musine Kokaljari u tajnosti je uspela da u celosti napi\u0161e svoju knjigu, pod nazivom \u201cSi lindi Partia Social-Demokrate\u201d (\u201eKako je nastala Socijaldemokratska partija\u201c), u kojoj detaljno obja\u0161njava svoju progresivnu i demokratsku alternativu.<\/p>\n\n\n\n

Musine Kokaljari bila je jedan od prvih 30 zatvorenika iz redova pisaca koji su 1960. registrovani od strane Komiteta trojke (prete\u010da PEN kluba).<\/p>\n\n\n\n

Musine Kokaljari je 1980. dijagnostifikovana rakom dojki. Njoj je odbijeno le\u010denje u dr\u017eavnoj klinici za onkologiju. Odbijanje re\u017eima da nju tretira i le\u010di, uzrokovala je stra\u0161ne bolove i patnje tokom progona da bi sve to kulminiralo njenom smr\u0107u avgusta 1983. u totalnoj izolaciji. Musine Kokaljari je ponovo sahranjena 1991. u \u0160i\u0161u-Tufini (Shish \u2013 Tufin\u00eb).<\/p>\n\n\n\n

Predsednik Republike Albanije ju je 1993. godine proglasio \u201eMu\u010denikom demokratije\u201c.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pri\u010de hrabrih \u017eena su brojne me\u0111u nama, a jedna od njih je bez sumnje Musine Kokaljari. Musine Kokaljari je bila prva albanska spisateljica, feministkinja, disidentkinja komunisti\u010dkog re\u017eima i politi\u010dka aktivistkinja tokom jednog od najzna\u010dajnijih perioda politi\u010dkih de\u0161avanja u Albaniji i Zapadnom Balkanu, pre, tokom i nakon Drugog svetskog rata. \u201eMusine Kokaljari bila je jedna od […]<\/p>\n","protected":false},"author":12,"featured_media":3359626,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_FSMCFIC_featured_image_caption":"","_FSMCFIC_featured_image_nocaption":"","_FSMCFIC_featured_image_hide":"","footnotes":""},"categories":[59],"tags":[],"class_list":["post-3359951","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3359951","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/12"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3359951"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3359951\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3359953,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3359951\/revisions\/3359953"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3359626"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3359951"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3359951"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3359951"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}