Malo \u017eena je uspelo ono \u0161to je Para\u0161\u0107evi \u0106irijazi preduzela i postigla tokom svog \u017eivota. Ro\u0111ena 2. juna 1880. godine u Manastiru, posvetila je svoj \u017eivot pismu albanskog jezika i u\u010denju pisanog albanskog jezika, kasnije postaju\u0107i jedna od klju\u010dnih figura albanskog prosvetiteljstva krajem 19. veka i po\u010detkom 20. veka. <\/p>\n\n\n\n
Prate\u0107i stope svoje sestre Sevasti \u0106irijazi, Para\u0161\u0107evi je nastavila studije na istanbulskom Robert koled\u017eu za devojke u oblasti knji\u017eevnosti gde \u0107e se ista\u0107i svojim studentskim aktivnostima. Tako je postala u\u010diteljica, a nekoliko meseci kasnije i direktorka u Albanskoj \u0161koli za devoj\u010dice u Kor\u010di. <\/p>\n\n\n\n
Kao pionirke emancipacije albanskih \u017eena i devojaka, sestre \u0106irijazi zauzimaju po\u010dasno mesto u istoriji albanskog obrazovanja i kulture, i po tome \u0161to su svoju \u0161kolu za devojke osnovale u veoma te\u0161kom vremenu, u velikoj zaostalosti u zemlji i kada je \u017eena bila ugnjetavana, omalova\u017eavane, ostavljena u neznanju i neobave\u0161tenosti.“ <\/p>\n\n\n\n
Ona (Para\u0161\u0107evi) je prihvatila stav i borbu \u0110erasima \u0106irijazija: da se samo obrazovanjem mo\u017ee transformisati i osloboditi du\u0161a jednog naroda iz tame. Pogotovo jedna nacija bi napredovala br\u017ee u ovom svom preporodu ako bi se obrazovale \u017eene i devoj\u010dice, temelji porodice. Bez obrazovanih i kulturnih majki ne bismo mogli imati naprednu naciju. Tako se posvetila, sve dok je nisu napustili, \u0161kolovanju albanskih devojaka, uzdizanju i kulturnom prosve\u0107ivanju kroz organizovanje dru\u0161tva \u201eJutarnja zvezda\u201d i kroz svoje anga\u017eovanje u pisanju u \u0161tampi toga vremena \u201c, ka\u017ee istra\u017eiva\u010dica njenog \u017eivota i dela, Teuta Toska. <\/p>\n\n\n\n
Para\u0161\u0107evi je 1908. godine bila delegat \u0161kole za devojke na istorijskom doga\u0111aju Kongresa u Manastiru, gde je imenovana sekretarkom jedanaestoro izaslanika koji \u0107e re\u0161avati problem albanskog pisma. Zatim je 1909. napisala Bukvar po novom albanskom pismu kao i himnu albanskog pisma. Poznata je, zajedno sa sestrom, po emancipaciji albanskih \u017eena i po vode\u0107oj ulozi u osnivanju prvog \u017eenskog udru\u017eenja \u201eJutarnja zvezda\u201c 1912. godine u gradu Kor\u010di. <\/p>\n\n\n\n
Godine 1913. zavr\u0161ila je master studije iz oblasti obrazovanja na Oberlin koled\u017eu u Ohaju. U svom magistarskom radu osmislila je nacionalni obrazovni sistem za novooslobo\u0111enu Albaniju. Za ulogu koju je odigrala u emancipaciji albanskih devojaka i \u017eena, UNESCO je povodom 50. godi\u0161njice njene smrti uporedio sa istaknutim me\u0111unarodnim li\u010dnostima. Njena pionirska uloga u obrazovanju i emancipaciji \u017eena u Osmanskom carstvu mo\u017ee se uporediti samo sa dostignu\u0107ima Marijane Hajni\u0161 u Austriji, Anestin Bejer u Danskoj ili Marije Montesori u Italiji. <\/p>\n\n\n\n
\u201ePara\u0161\u0107evi \u0106irijazi je bila prva \u017eena koja je napisala ud\u017ebenik na albanskom jeziku i jedina \u017eena koja je u\u010destvovala na Manastirskom kongresu, koji je kodifikovao albansko pismo novembra 1908. Nosilac dve diplome (Robert koled\u017e, Istanbul i Oberlin koled\u017e, Ohajo, SAD ), u\u010destvovala je na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. godine\u201c, navodi se u \u010dlanku UNESCO-a. <\/p>\n\n\n\n
\u201e\u010casopis koji je ona ure\u0111ivala u svojoj mladosti, kao i udru\u017eenje \u017eena u kojem je bila jedan od osniva\u010da, nosili su naziv \u201eJutarnja zvezda\u201c, \u0161to je odli\u010dno pristajalo ovoj \u017eeni, \u010diji je doprinos emancipaciji albanskog naroda bio neprocenjiv\u201c, pi\u0161e UNESCO o \u0106irijazi. <\/p>\n\n\n\n
Para\u0161\u0107evi i Sevasti dali su doprinos i \u010dasopisu \u201eShqiptarja\u201d (Albanka<\/em>), koji je objavljivala organizacija Gruaja Shqiptare izme\u0111u 1928. i 1939. \u010casopis se odlikovao \u201eproblemati\u010dnim\u201d \u010dlancima koji su nastojali da opovrgnu konzervativno rami\u0161ljanje koje je bilo u suprotnosti sa \u017eenskim pokretom i njegovi zahtevima. <\/p>\n\n\n\n Godine 1914. Para\u0161\u0107evi je napustila Albaniju i oti\u0161la u Rumuniju zajedno sa svojom sestrom zbog gr\u010dke okupacije Kor\u010de tokom Prvog svetskog rata, a kasnije je oti\u0161la u Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave, postaju\u0107i istaknuta figura albansko-ameri\u010dke zajednice. Vratila se u Albaniju 1921. Para\u0161\u0107evi je bila nepokolebljiva antifa\u0161istkinja tokom Drugog svetskog rata, po\u010dev\u0161i od italijanske invazije 1939. godine. Zbog svojih antifa\u0161isti\u010dkih stavova, ona i njena sestra su uhap\u0161ene i internirane u logor Anhalteleger Dedinje blizu Beograda od strane pronacisti\u010dkih jedinica. Pre\u017eivela je i nakon rata se vratila u Tiranu. Na\u017ealost, drugi progon \u0107e je pratiti i porodicu njene sestre, ovoga puta od strane komunisti\u010dkog re\u017eima, zbog promonarhijskog stava njenog zeta Krista Dakoa. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Malo \u017eena je uspelo ono \u0161to je Para\u0161\u0107evi \u0106irijazi preduzela i postigla tokom svog \u017eivota. Ro\u0111ena 2. juna 1880. godine u Manastiru, posvetila je svoj \u017eivot pismu albanskog jezika i u\u010denju pisanog albanskog jezika, kasnije postaju\u0107i jedna od klju\u010dnih figura albanskog prosvetiteljstva krajem 19. veka i po\u010detkom 20. veka. Prate\u0107i stope svoje sestre Sevasti \u0106irijazi, […]<\/p>\n","protected":false},"author":13,"featured_media":3360328,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_FSMCFIC_featured_image_caption":"","_FSMCFIC_featured_image_nocaption":"","_FSMCFIC_featured_image_hide":"","footnotes":""},"categories":[59],"tags":[],"class_list":["post-3360746","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3360746","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/13"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3360746"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3360746\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3360749,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3360746\/revisions\/3360749"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3360328"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3360746"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3360746"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3360746"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}