{"id":3365230,"date":"2025-06-27T11:34:37","date_gmt":"2025-06-27T11:34:37","guid":{"rendered":"https:\/\/womensnetwork.org\/?p=3365230"},"modified":"2025-06-27T11:34:38","modified_gmt":"2025-06-27T11:34:38","slug":"umetnost-aktivizam-i-isceljenje-cvetaju-na-femartu-2025","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/umetnost-aktivizam-i-isceljenje-cvetaju-na-femartu-2025\/","title":{"rendered":"Umetnost, aktivizam i isceljenje cvetaju na FemArtu 2025\u00a0\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

Osloba\u0111anje uma kroz umetnost: FemArt 2025 po\u010dinje smelim performansima<\/strong> <\/p>\n\n\n\n

Pod temom identiteta, se\u0107anja i su\u017eivota, 13. izdanje Me\u0111unarodnog festivala umetnica i aktivistkinja \u201eFemArt\u201c, koji organizuje ArtPolis, odvijalo se tokom \u0161est \u017eivopisnih dana u Pri\u0161tini. Ovogodi\u0161nji moto \u201eOslobodi svoj um\u201c postavio je ton za duboko anga\u017eovan program koji je zapo\u010deo 16. juna spektakularnom sve\u010danom ve\u010deri u sali AMC. Publiku je odu\u0161evila \u201eShkodra Elektronike\u201c, eksperimentalna performansa koja je spojila elektronsku muziku sa tradicionalnim motivima, stvaraju\u0107i sna\u017eno vi\u0161esenzorno iskustvo. <\/p>\n\n\n\n

U narednim danima, program je obuhvatio niz me\u0111unarodnih pozori\u0161nih predstava. Posebno se izdvojio italijanski kolektiv Biloura sa predstavom \u201eTihe glasove\u201c, dok su \u201eJa sam ona\u201c i \u201e\u017dene Troje\u201c istra\u017eivale me\u0111uetni\u010dka, me\u0111ugeneracijska i vi\u0161ejezi\u010dna iskustva nasilja, traume i osna\u017eivanja \u017eena. Ove predstave su okupile umetnice iz Kosova i Srbije, ozna\u010div\u0161i inspirativne trenutke prekograni\u010dne umetni\u010dke i politi\u010dke saradnje. <\/p>\n\n\n\n

Aktivistkinje istra\u017euju mentalno zdravlje i sagorevanje u umetnosti i aktivizmu <\/strong> <\/p>\n\n\n\n

Ovogodi\u0161nja Me\u0111unarodna konferencija \u201eUmetnost + Um: Isceljenje, mentalno zdravlje i sagorevanje u kreativnom otporu\u201d<\/strong> bavila se temom koja je \u010desto tabu u Kosovu \u2013 mentalnim zdravljem i sagorevanjem. Konferencija je obuhvatila tri panela u okviru kojih se diskutovalo o umetnosti kao sredstvu isceljenja i za pojedinke i za dru\u0161tvo, o izazovima mentalnog zdravlja u kreativnoj industriji i o sagorevanju kod umetnica i aktivistkinja. Paneli su okupili raznoliku grupu umetnica, aktivistkinja i klini\u010darki iz Kosova, Srbije, Ukrajine, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava. <\/p>\n\n\n\n

Jedan od panela uklju\u010divao je Adeljinu Beri\u0161u iz Mre\u017ee \u017dena Kosova (M\u017dK), direktorku programa za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja. Ona je podelila uvide o preseku aktivizma, empatije i emocionalne otpornosti. <\/p>\n\n\n\n

Umetnost kao isceljenje i solidarnost: prevazila\u017eenje bola kroz kreativni izraz<\/strong> <\/p>\n\n\n\n

Uvodni panel fokusirao se na umetnost kao sredstvo isceljenja. Kroz ples, pozori\u0161te, poeziju i slikarstvo, panelistkinje su izrazile kako su im kreativne prakse pomogle da obrade li\u010dne i kolektivne boli \u2014 od ratnih iskustava i patrijarhata do svakodnevnih emocionalnih pote\u0161ko\u0107a. Mnoge su umetnost opisivale kao svoju liniju spasa, \u010desto ponavljaju\u0107i sna\u017enu frazu: \u201cUmetnost me spasila.\u201d<\/strong> <\/p>\n\n\n\n

Pored li\u010dnog isceljenja, umetnost je predstavljena i kao sredstvo povezivanja i solidarnosti, kao na\u010din da se svi pove\u017eemo \u2013 ne samo unutar zajednica, ve\u0107 i globalno. <\/p>\n\n\n\n

Kroz svoju poeziju o plesu, D\u017eenet Rajnek je umetnost opisala kao univerzalni jezik koji prevazilazi granice, poma\u017eu\u0107i nam da dosegnemo izvan sopstva i onoga \u0161to nas razdvaja. U duhu solidarnosti je izjavila: \u201eNisi sama. Igraj, ustani, govori jednim glasom kako bi bila \u010dujna… Mi svedo\u010dimo, grlimo, donosimo svoja srca i svoju pomo\u0107. Ustajemo zajedno, ska\u010demo, pevamo, igramo svoje sestrinstvo.\u201d\u202f <\/p>\n\n\n\n

Sagorevanje i dalje: mentalno zdravlje i rodno uslovljeni sistemski pritisci u kreativnom radu<\/strong> <\/p>\n\n\n\n

Drugi panel fokusirao se na pitanja mentalnog zdravlja u kreativnom sektoru. Iz klini\u010dke perspektive, dr Marijel Lekler<\/strong> je opisala sagorevanje kao stanje kada \u201edosti\u017ee\u0161 psiholo\u0161ke i mentalne granice svog tela\u2026 to je preplavljenost usled obavljanja velike koli\u010dine posla i neoslu\u0161kivanja svojih potreba \u2013 mentalnih i fizi\u010dkih.\u201c Naglasila je da je to na\u010din na koji telo signalizira potrebu za usporavanjem, a \u010desto se ispoljava kroz iscrpljenost, uko\u010denost mi\u0161i\u0107a, depresiju i anksioznost.\u202f\u202f\u202f <\/p>\n\n\n\n

Zajedni\u010dko razmi\u0161ljanje panelistkinja bilo je da su \u017eene, posebno duboko nau\u010dene da samo nastavljaju \u2013 da guraju napred <\/strong>– tra\u017ee potvrdu, posti\u017eu uspeh ili udovoljavaju drugima \u2013 umesto da stanu, oslu\u0161nu svoje emocije i daju sebi vremena za isceljenje. Panelistkinje su istakle va\u017enost postavljanja granica, stvaranja isceljuju\u0107eg okru\u017eenja i negovanja solidarnosti i uzajamne podr\u0161ke.\u202f\u202f <\/p>\n\n\n\n

Iako je sagorevanje diskutovano kao li\u010dni izazov, sve su ga prepoznale i kao sistemski problem, sa rodnim dimenzijama i strukturnim korenima u patrijarhatu i kapitalizmu<\/strong>. Ovi sistemi su opisani kao perpetuiraju\u0107e strukturalno nasilje nad onima koji\/e rade u kreativnoj industriji i \u0161ire, a sagorevanje se javlja kao jedan od njegovih najvidljivijih simptoma.\u202f <\/p>\n\n\n\n

Sagorevanje, otpornost i isceljenje: no\u0161enje s emocionalnim teretom aktivizma<\/strong> <\/p>\n\n\n\n

Tema sagorevanja nastavljena je i u tre\u0107em panelu koji je otvorila \u0160\u0107ipe Malju\u0161i, koja sebe opisuje kao feministkinju \u201eod dana kada se rodila<\/em>\u201c. Poput mnogih aktivistkinja, preuzela je odgovornost jo\u0161 u mladosti da \u201epopravi svet i donese radost\u201c. Rade\u0107i u ratnim zonama i do\u017eivljavaju\u0107i li\u010dne tragedije, do\u017eivela je sagorevanje. Ipak, Malju\u0161i je ponudila sna\u017enu reinterpretaciju<\/strong>: sagorevanje, rekla je, ne bi trebalo da bude izvor srama, ve\u0107 prilika za rast i razmi\u0161ljanje. \u201eSagorevanje mi je pomoglo da izgradim hrabrost<\/em>\u201c, podelila je, uporediv\u0161i ga sa \u201emotorom koji te tera da ide\u0161 napred.\u201c Naglasila je va\u017enost opra\u0161tanja sebi, u\u010denja iz gre\u0161aka, isceljenja kroz kreativni izraz i meditaciju, i priznanja da je suo\u010davanje s mentalnim zdravljem, posebno kao aktivistkinja, \u010desto putovanje koje traje ceo \u017eivot.\u202f <\/p>\n\n\n\n

Adeljina Beri\u0161a je dalje razradila ove ideje, oslanjaju\u0107i se na svoje dvostruko iskustvo kao psiholo\u0161kinja i ekspertkinja za rodno zasnovano nasilje. Istakla je empatiju kao klju\u010dnu za aktivizam<\/strong>. Aktivistkinje, navela je, \u010desto nose emocionalnu te\u017einu tu\u0111e patnje i ose\u0107aju se pozvanima da donesu promenu. Za \u017eene, naro\u010dito one koje rade u NVO sektoru za rodnu pravdu, ovaj teret se dodatno pogor\u0161ava patrijarhalnim normama, finansijskom nesigurno\u0161\u0107u i, u njenom slu\u010daju, emocionalnim teretom rada sa pre\u017eivelima rodno zasnovanog nasilja. Rezultat, rekla je, jeste savr\u0161ena oluja za sagorevanje. \u201eMoramo da brinemo o na\u0161im feministkinjama aktivistkinjama kako bi ostale motivisane u svom radu na rodnoj ravnopravnosti\u201c, rekla je. \u201eU ovim vremenima neizvesnosti, kada svedo\u010dimo su\u017eavanju prostora za podr\u0161ku feministi\u010dkom pokretu, moramo da stojimo zajedno u solidarnosti i podr\u017eimo jedna drugu.\u201c <\/p>\n\n\n\n

Beri\u0161a se osvrnula na svoje rane godine u M\u017dK kada je bilo malo svesti o sagorevanju i strategijama samoodbrane. Naglasila je va\u017enost proaktivne podr\u0161ke mentalnom zdravlju zaposlenih, ne samo zbog organizacionih performansi, ve\u0107 i radi stvaranja zdravijeg dru\u0161tva. Podelila je da je u poslednjih nekoliko godina M\u017dK preduzela zna\u010dajne korake u stvaranju prostora za emocionalnu dobrobit svog osoblja \u2013 kroz radionice, grupne sesije i pristup profesionalnoj podr\u0161ci, \u010dak i uklju\u010duju\u0107i tu posve\u0107enost u bud\u017eet. \u201eM\u017dK obezbe\u0111uje psiholo\u0161ku podr\u0161ku za svoje osoblje i blisko sara\u0111ujemo sa skloni\u0161tima i dnevnim centrima na stvaranju sigurnih prostora. Ovi prostori im omogu\u0107avaju da otvoreno govore o svojim iskustvima i poma\u017eu u prevenciji sagorevanja i posttraumatskog stresnog poreme\u0107aja, koji mo\u017ee proiza\u0107i iz dugotrajnog rada sa pre\u017eivelima rodno zasnovanog nasilja i drugih svakodnevnih problema koji poga\u0111aju \u017eene.\u201d <\/p>\n\n\n\n

Dodala je da \u0107e M\u017dK u narednim danima podr\u017eati trodnevnu radionicu za radnice u skloni\u0161tima, fokusiranu na suo\u010davanje sa emocionalnim stresom i prevenciju sagorevanja, koju \u0107e voditi psiholo\u0161kinje i psihoterapeutkinje.  <\/p>\n\n\n\n

Panel je tako\u0111e osvetlio borbe sa kojima se suo\u010davaju marginalizovane grupe, uklju\u010duju\u0107i LGBTIQ+ aktivistkinje \u2013 isti\u010du\u0107i intersekcijske<\/strong> prepreke koje nastaju prilikom odbrane i promocije ljudskih prava u uslovima trajne stigmatizacije i diskriminacije. LGBTIQ+ aktivistkinja Rajmonda Suljbije iskreno je govorila o pote\u0161ko\u0107ama u pristupu psiholo\u0161koj podr\u0161ci kako za sebe, tako i za druge u svojoj zajednici.\u202f\u202f <\/p>\n\n\n\n

U celini, konferencija \u201eUmetnost + Um\u201c pru\u017eila je sna\u017ean podsetnik da isceljenje od i prevencija sagorevanja zahtevaju i li\u010dni trud i politi\u010dki otpor. Briga o na\u0161em mentalnom zdravlju, naro\u010dito usred ukr\u0161taju\u0107ih borbi onih koji\/e \u017eive pod rodnom opresijom<\/strong>, nije luksuz ve\u0107 nu\u017enost. Ta briga mora biti integrisana u na\u0161e institucije i svakodnevni \u017eivot, dok se istovremeno suo\u010davamo sa sistemskim uzrocima \u0161tete i transformi\u0161emo ih.\u202f <\/p>\n\n\n\n

Proslava \u017eivota i umetnosti: Inspirativna zavr\u0161na ceremonija FemArt-a<\/strong> <\/p>\n\n\n\n

Poslednjeg dana, pod otvorenim nebom Gradskog parka, umetnice i aktivistkinje okupile su se radi odmora, brige o sebi i solidarnosti. D\u017eenet Rajnek i World Dance Kosova vodile su \u017eivahan i radostan plesni doga\u0111aj. Pokret, smeh i ritam slobodno su tekli u kolektivnom izrazu osloba\u0111anja i zajedni\u0161tva. <\/p>\n\n\n\n

Zavr\u0161na proslava FemArt-a 2025 zaista je bila festivalska. Zavr\u0161ni ve\u010dernji program bio je deo F\u00eate de la Musique 2025, a vrhunac ve\u010deri bila je izvedba francuske grupe \u201eTentative\u201c, \u010diji je nastup pretvorio kraj ovog \u0161estodnevnog putovanja u slavlje \u017eivota, otpornosti i mo\u0107i umetnosti da ujedini. <\/p>\n\n\n\n

Jedva \u010dekamo da vidimo kakva iznena\u0111enja, solidarnost i inspiraciju FemArt donosi slede\u0107e godine! <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Osloba\u0111anje uma kroz umetnost: FemArt 2025 po\u010dinje smelim performansima  Pod temom identiteta, se\u0107anja i su\u017eivota, 13. izdanje Me\u0111unarodnog festivala umetnica i aktivistkinja \u201eFemArt\u201c, koji organizuje ArtPolis, odvijalo se tokom \u0161est \u017eivopisnih dana u Pri\u0161tini. Ovogodi\u0161nji moto \u201eOslobodi svoj um\u201c postavio je ton za duboko anga\u017eovan program koji je zapo\u010deo 16. juna spektakularnom sve\u010danom ve\u010deri u […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":3365226,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_FSMCFIC_featured_image_caption":"","_FSMCFIC_featured_image_nocaption":"","_FSMCFIC_featured_image_hide":"","footnotes":""},"categories":[59],"tags":[],"class_list":["post-3365230","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3365230","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3365230"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3365230\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3365231,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3365230\/revisions\/3365231"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3365226"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3365230"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3365230"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3365230"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}