Zvani\u010dnici Evropske unije (EU) i njenih dr\u017eava \u010dlanica, istra\u017eiva\u010di, predstavnici civilnog dru\u0161tva i stru\u010dnjaci u oblasti rodno bud\u017eetiranja okupili su se u Nikoziji na me\u0111unarodnoj konferenciji \u201eRodno bud\u017eetiranje u novom vi\u0161egodi\u0161njem finansijskom okviru (VFO): kako u\u010diniti bud\u017eete efikasnim za rodnu ravnopravnost i ljudska prava \u017eena u Evropi\u201c, koja je odr\u017eana od 26. do 28. marta 2026. godine. Konferencija, organizovana pod pokroviteljstvom kiparskog predsedavanja, bila je fokusirana na predstoje\u0107i sedmogodi\u0161nji bud\u017eet EU i potrebu da on odra\u017eava stvarne potrebe ljudi, podr\u017eava rodnu ravnopravnost i ja\u010da socijalna ulaganja. U\u010desnici su naglasili da bud\u017eeti nisu neutralni tehni\u010dki dokumenti, ve\u0107 izrazito politi\u010dke odluke koje oblikuju svakodnevni \u017eivot ljudi, odre\u0111uju pristup uslugama i uti\u010du na to da li javni resursi doprinose jednakosti ili produbljuju postoje\u0107e nejednakosti.<\/p>\n\n\n\n
Govornici su izrazili zabrinutost da aktuelni predlozi VFO mogu zapostaviti socijalne prioritete. Oni su pozvali na bud\u017eete koji su transparentniji, usmereni na potrebe ljudi i zasnovani na dokazima o stvarnim potrebama, uz sna\u017enije indikatore za merenje uticaja i jasniju povezanost izme\u0111u javne potro\u0161nje i rezultata u oblasti rodne ravnopravnosti.<\/p>\n\n\n\n
\u201eBud\u017eeti za sve moraju slu\u017eiti svima\u201c bila je jedna od klju\u010dnih poruka koja se ponavljala tokom konferencije.<\/p>\n\n\n\n
To podrazumeva prelazak sa op\u0161tih obaveza na konkretne, merljive i adekvatno finansirane mere.<\/p>\n\n\n\n
Nikol Farnsvort (M\u017dK) doprinela je organizaciji konferencije, kao i moderiranju i diskusijama u okviru Mre\u017ee za nadzor rodnog bud\u017eeta (MNRB), u saradnji sa Evropskom mre\u017eom za rodno bud\u017eetiranje i Evropskim \u017eenskim lobijem.<\/p>\n\n\n\n
Kao vode\u0107a istra\u017eiva\u010dica, govorila je o rodnoj ravnopravnosti u zemljama u procesu pristupanja EU i u susednim zemljama, predstavljaju\u0107i klju\u010dne nalaze i preporuke iz regionalnog izve\u0161taja o agendama reformi na Zapadnom Balkanu i u Moldaviji, koji je pripremila MNRB. Zajedno sa panelistima iz Albanije, Severne Makedonije i Ukrajine, diskusija je istakla potrebu za sna\u017enijim pra\u0107enjem javne potro\u0161nje, unapre\u0111enim mehanizmima monitoringa, kao i kontinuiranom politi\u010dkom i finansijskom podr\u0161kom civilnom dru\u0161tvu, uz naglasak da \u201ecivilno dru\u0161tvo igra klju\u010dnu ulogu u kontinuiranom pra\u0107enju i podr\u0161ci reformama.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Klju\u010dni ishod konferencije bila je Nikozijska deklaracija, koja poziva institucije EU i nacionalne vlade da osiguraju da naredni bud\u017eet EU daje prioritet rodnoj ravnopravnosti, pravima \u017eena, brizi i socijalnim ulaganjima, kao i da rodnu ravnopravnost integri\u0161e u sve faze bud\u017eetskog ciklusa. U tom duhu, u\u010desnici su tako\u0111e pokrenuli peticiju kojom se tra\u017ei bud\u017eet EU koji zaista donosi rezultate u oblasti jednakosti i dobrobiti ljudi.<\/p>\n\n\n\n