Evropska unija (EU) mora \u201eda ula\u017ee u prava \u017eena i rodnu ravnopravnost na na\u010din na koji biste \u017eeleli da uspemo \u201c, izjavila je Nikol Farnsvort, zamenica direktorke i glavna istra\u017eiva\u010dica Mre\u017ee \u017eena Kosova (M\u017dK), citiraju\u0107i stavove aktivistkinja za prava \u017eena sa drugih doga\u0111aja. Ova izjava oslikava klju\u010dnu zabrinutost koju su \u017eenske organizacije sa Zapadnog Balkana (ZB) vi\u0161e puta isticale tokom nedavne posete Briselu: bez strate\u0161kog, kontinuiranog i namenski opredeljenog finansiranja, partneri EU, kao klju\u010dni akteri u sprovo\u0111enju njene agende, izlo\u017eeni su ozbiljnom riziku. Su\u017eavanje prostora za delovanje organizacija za \u017eenska prava (\u017dOCD) mo\u017ee ugroziti unapre\u0111enje vrednosti EU, uklju\u010duju\u0107i dobro upravljanje, demokratiju, vladavinu prava, pristup pravdi, ljudska prava i rodnu ravnopravnost. Aktivistkinje stoga pozivaju EU da obezbedi namensko finansiranje za \u017dOCD u skladu sa obavezama iz Agende EU o \u017eenama, miru i bezbednosti.<\/p>\n\n\n\n
Od 22. do 25. marta, M\u017dK je udru\u017eila snage sa fondacijom Kvinna till Kvinna i partnerskim \u017dOCD iz celog ZB tokom nedelje zagovaranja i zajedni\u010dkog delovanja u Briselu. Vi\u0161e od deset godina ova koalicija zagovara ve\u0107e uva\u017eavanje potreba \u017eena i mu\u0161karaca iz razli\u010ditih grupa u procesu pristupanja EU, uklju\u010duju\u0107i godi\u0161nje posete Briselu uz podr\u0161ku fondacije Kvinna till Kvinna i \u0160vedske. Zbog smanjenja finansiranja, ovo bi moglo biti poslednje putovanje te vrste.<\/p>\n\n\n\n
Partneri su iskoristili priliku zajedni\u010dkog okupljanja da tokom javnog doga\u0111aja \u201eZa\u0161tita demokratije: organizacije za prava \u017eena u procesu pristupanja EU\u201c razmotre zajedni\u010dke rezultate. Aktivistkinje su naglasile da je ova saradnja oja\u010dala dugogodi\u0161nja partnerstva, donela konkretne rezultate, poput stotina inkluzivnijih i rodno osetljivih zakona i politika, i unapredila jednakost, demokratiju i mir. \u017dOCD su doprinele<\/a> procesima pristupanja EU tako \u0161to su pru\u017eile klju\u010dne usluge predvi\u0111ene zakonom, ali nefinansirane od strane dr\u017eave, kao \u0161to su: usluge za \u017ertve rodno zasnovanog nasilja; unapredile pristup pravdi kroz besplatnu pravnu pomo\u0107 i nadzor nad pravosudnim institucijama radi njihove odgovornosti; sprovele istra\u017eivanja koja su poslu\u017eila kao osnova za promene u zakonodavstvu i politikama zasnovane na dokazima, uklju\u010duju\u0107i pakete pro\u0161irenja EU i redovne izve\u0161taje; pru\u017eile podr\u0161ku reformama i pratile njihov tok; te oja\u010dale demokratiju i dobro upravljanje kroz ve\u0107e u\u010de\u0161\u0107e \u017eena iz istra\u017eivanja koja su poslu\u017eila kao osnova za promene u zakonodavstvu i politikama zasnovane na dokazima grupa u politici, dono\u0161enju odluka, bud\u017eetiranju i procesima pristupanja EU na razli\u010ditim nivoima, \u010dime su omogu\u0107ene inkluzivnije i primenljivije reforme.<\/p>\n\n\n\n Tokom doga\u0111aja \u201eZa\u0161tita demokratije\u201c, Farnsvort je predstavila nalaze nedavno objavljenog izve\u0161taja M\u017dK \u201ePod pretnjom, ali ipak otporne: situacija \u017eenskih organizacija na Kosovu<\/a>\u201c. Naglasila je da su \u017dOCD klju\u010dne, ne opcione, za proces pristupanja Kosova EU, isti\u010du\u0107i da su \u017eenske organizacije bile pokreta\u010dka snaga zna\u010dajnih dostignu\u0107a u oblastima demokratije, dobrog upravljanja, vladavine prava, pristupa pravdi i ljudskih prava. Na osnovu izve\u0161taja, koji se zasniva na direktnim anketama sa vi\u0161e od 100 kosovskih \u017dOCD, ukazala je i na finansijske izazove sa kojima se ove organizacije suo\u010davaju.<\/p>\n\n\n\n Su\u017eavanje prostora za delovanje aktivistkinja za prava \u017eena, u kombinaciji sa nedavnim smanjenjem finansiranja od strane SAD i tradicionalnih evropskih donatora, dovodi u rizik klju\u010dni doprinos \u017dOCD procesu pristupanja EU. Planovi EU da raspodeljuje sredstva isklju\u010divo u okviru reformskih agendi i preko velikih donatora, koji \u010desto dodeljuju male, kratkoro\u010dne grantove, prete da oslabe rad \u017dOCD. Takva kratkoro\u010dna i mala sredstva ne omogu\u0107avaju dugoro\u010dno zagovaranje promena zakona i politika, posebno usled politi\u010dke nestabilnosti na ZB, upozorile su aktivistkinje. To mo\u017ee ugroziti napredak u ostvarivanju vrednosti EU, poput ljudskih prava i rodne ravnopravnosti. Farnsvort je naglasila da smanjenje sredstava dovodi do smanjenja pru\u017eenih usluga, uklju\u010duju\u0107i one za \u017ertve rodno zasnovanog nasilja, kao i do slabljenja zagovaranja, nadzora, podizanja svesti, obrazovanja i istra\u017eivanja. Tako\u0111e doprinosi profesionalnom sagorevanju aktivistkinja.<\/p>\n\n\n\n Farnsvort i Etljeva Zenelji iz Kosovskog centra za rodne studije sastale su se i sa predstavnicima Evropske komisije (EK) i Evropske slu\u017ebe za spoljne poslove (EEAS) zadu\u017eenim za Kosovo. Zenelji je istakla da odsustvo funkcionalne vlade usporava napredak u mirovnim procesima i klju\u010dnim pravnim reformama ka jednakosti, uklju\u010duju\u0107i izmene Zakona o radu, zakona o pravima osoba sa invaliditetom i Gra\u0111anskog zakonika. Farnsvort i Zenelji predstavile su a\u017eurirane podatke<\/a> o klju\u010dnim rodnim nejednakostima na Kosovu koje treba obuhvatiti u predstoje\u0107em Paketu pro\u0161irenja, uklju\u010duju\u0107i poglavlja o bezbednosti, dobrosusedskim odnosima i klimi. Iako je pravni okvir za suzbijanje rodno zasnovanog nasilja unapre\u0111en, naglasile su potrebu za dodatnom za\u0161titom od nasilja po\u010dinjenog posredstvom tehnologije u Krivi\u010dnom zakoniku, kao i za ve\u0107im bud\u017eetskim izdvajanjima radi ispunjavanja obaveza prema Istanbulskoj konvenciji, posebno za krizne centre za \u017ertve silovanja, skloni\u0161ta i SOS linije. Tako\u0111e su istakle da rodno odgovorno bud\u017eetiranje mora biti institucionalizovano kako bi se omogu\u0107ila raspodela sredstava zasnovana na dokazima. Pored toga, potrebne su sna\u017enije institucionalne garancije da bi se rodna ravnopravnost sistematski integrisala u kreiranje politika, uklju\u010duju\u0107i kontekst pristupanja EU, a \u017dOCD moraju biti smisleno uklju\u010dene i u procese pristupanja EU i izgradnje mira.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e su se sastale sa predstavnicima EK zadu\u017eenim za Plan rasta i reformske agende dr\u017eava. Nedavne analize koje su sproveli M\u017dK i drugi \u010dlanovi Mre\u017ee za nadzor rodnog bud\u017eetiranja<\/a> pokazuju da reformske agende uglavnom ne integri\u0161u rodno odgovorno bud\u017eetiranje. Rodnu ravnopravnost tretiraju kao op\u0161ti princip, a ne kao konkretan bud\u017eetski pristup, i ne sadr\u017ee po\u010detne osnove, ciljeve i pokazatelje koji bi jasno povezali sredstva sa konkretnim ishodima u oblasti rodne ravnopravnosti. Ovo, zajedno sa \u010dinjenicom da su finansijska sredstva direktno uklju\u010dena u nacionalne bud\u017eete umesto da budu namenski opredeljena, ote\u017eava pra\u0107enje da li sredstva povezana sa reformama zaista doprinose unapre\u0111enju rodne ravnopravnosti.<\/p>\n\n\n\n Koalicija se tako\u0111e sastala sa predstavnicima Stalnog predstavni\u0161tva Irske pri EU, uo\u010di preuzimanja predsedavanja Savetom EU od strane Irske.<\/p>\n\n\n\n