Proces smanjenja administrativnog optere\u0107enja (SAO), uklju\u010duju\u0107i vladine programe za period 2022\u20132027. i 2025\u20132028, bio je usmeren na modernizaciju javne administracije Kosova, kroz pojednostavljenje procedura za gra\u0111ane i ja\u010danje efikasnosti, transparentnosti i poverenja javnosti.<\/p>\n\n\n\n
Dana 31. marta, Kancelarija za strate\u0161ko planiranje pri Kancelariji premijera (KP), uz podr\u0161ku inicijative za smanjenje administrativnog optere\u0107enja, koju su sufinansirali Evropska unija (EU) i Nema\u010dka, a sprovodi GIZ Kosovo, zvani\u010dno je lansirala Rodnu procenu uticaja programa za smanjenje administrativnog optere\u0107enja na Kosovu<\/em>.<\/p>\n\n\n\n Mre\u017ea \u017eena Kosova (M\u017dK) anga\u017eovana je za sprovo\u0111enje ove procene, \u010diji je cilj bio da se izvuku pouke iz prethodnih programa o SAO kako bi se rodna ravnopravnost sistematski integrisala u budu\u0107e akcione planove, programe i aktivnosti, \u010dine\u0107i ih inkluzivnijim i prilago\u0111enijim potrebama svih gra\u0111ana.<\/p>\n\n\n\n Ova procena spada me\u0111u prve sveobuhvatne ex-post rodne procene uticaja koje se sprovode za neku vladinu strategiju ili program, osim onih koje su isklju\u010divo fokusirane na rodnu ravnopravnost, i predstavlja prvu takvu procenu uticaja SAO u zemljama Zapadnog Balkana. Stoga ona slu\u017ei i kao primer drugim ministarstvima o zna\u010daju ovakvih analiza i na\u010dinu njihove primene u oblikovanju budu\u0107ih programa u razli\u010ditim sektorima.<\/p>\n\n\n\n Na doga\u0111aju povodom lansiranja istaknuta je va\u017enost rodne analize i rodno osetljivih alata za oblikovanje inkluzivnijih, dostupnijih i pravi\u010dnijih javnih usluga.<\/p>\n\n\n\n \u201eOva [Evropska komisija] te\u017ei jednostavnijoj i pristupa\u010dnijoj Evropi, kao i jednostavnijoj i efikasnijoj administraciji, \u0161to je od su\u0161tinskog zna\u010daja. Mo\u017eemo javnu upravu u\u010diniti veoma jednostavnom, ali istovremeno moramo stvarati vrednost\u201c, rekao je Hubert Per, \u0161ef odeljenja za saradnju pri Kancelariji EU na Kosovu. \u201eOvaj sveobuhvatan pristup je zaista klju\u010dan: ne samo smanjenje optere\u0107enja, ve\u0107 i integrisanje rodne ravnopravnosti kao elementa koji doprinosi dodatnoj vrednosti\u201c, naglasio je.<\/p>\n\n\n\n Nikol Farnsvort, zamenica direktorke i glavna istra\u017eiva\u010dica u M\u017dK, koja je predvodila ovu procenu u bliskoj saradnji sa Arianom \u0106osaj-Mustafa i Donjetom Morinom, podr\u017eala je izjave gospodina Pera, isti\u010du\u0107i da procena pokazuje kako rodna analiza ne stvara dodatno administrativno optere\u0107enje (prema nekim mi\u0161ljenjima). Naprotiv, kroz digitalizaciju prikupljanja podataka, obezbe\u0111ivanje interoperabilne razmene podataka i kori\u0161\u0107enje rodne analize u planiranju i evaluaciji, vlada mo\u017ee osmisliti efikasnije i delotvornije programe.<\/p>\n\n\n\n Istra\u017eivanje je uklju\u010divalo rodnu analizu pravnih dokumenata, anketu me\u0111u 203 javna slu\u017ebenika (48% \u017eena) i 247 gra\u0111ana (75% \u017eena), kao i 34 intervjua sa predstavnicima institucija, donatorima i civilnim dru\u0161tvom (65% \u017eena).<\/p>\n\n\n\n Rezultati pokazuju da Program za prevenciju i smanjenje administrativnog optere\u0107enja 2022\u20132027 nije uklju\u010divao ciljeve rodne ravnopravnosti niti indikatore za pra\u0107enje uticaja reformi. S druge strane, program za period 2025\u20132028 prepoznao je odre\u0111ena pitanja, poput ni\u017eeg u\u010de\u0161\u0107a \u017eena u obukama (39% u 2023. godini), \u0161to je omogu\u0107ilo sprovo\u0111enje mera koje su uspe\u0161no pove\u0107ale u\u010de\u0161\u0107e \u017eena na 45% u 2024. godini.<\/p>\n\n\n\n Analiza nagla\u0161ava da su digitalizacija i pojednostavljenje procedura doneli zna\u010dajne koristi, smanjuju\u0107i administrativne barijere. Usluge poput eKosova olak\u0161ale su pristup \u017eenama sa ograni\u010denom pokretljivo\u0161\u0107u ili onima koje \u017eive u ruralnim podru\u010djima, jer su smanjile potrebu za fizi\u010dkim dolascima i \u010dekanjem u redovima.<\/p>\n\n\n\n \u201e\u017dene imaju manje vremena, pa digitalizacijom procesa \u0161tedimo ono malo vremena koje imaju\u201c, primetila je jedna od u\u010desnica istra\u017eivanja.<\/p>\n\n\n\n Mrika Beri\u0161a iz Kancelarije za strate\u0161ko planiranje navela je nekoliko primera kako su inicijative za SAO smanjile teret za \u017eene, poput usluga vezanih za \u017eivotne doga\u0111aje, posebno onih u vezi sa registracijom ro\u0111enja i povezanim beneficijama, koje su pojednostavile administrativne korake za nove roditelje i smanjile potrebu za vi\u0161estrukim dostavljanjem li\u010dnih podataka. Tako\u0111e je istaknuta dobra praksa op\u0161tine Suva Reka, koja \u017eenama nudi podsticaje za registraciju imovine, \u0161to mo\u017ee imati \u0161iri uticaj na ravnopravniji pristup \u017eena imovini, a koja se sada pro\u0161iruje i na druge op\u0161tine. Izme\u0111u ostalog, nagla\u0161eno je da \u0107e okvir za sprovo\u0111enje proiza\u0161ao iz ovog izve\u0161taja slu\u017eiti kao osnova za sistematsko integrisanje rodne perspektive u budu\u0107e reforme SAO.<\/p>\n\n\n\n Uprkos zna\u010dajnom napretku, koristi SAO-a zavise od pristupa internetu, digitalnih ve\u0161tina i dizajna usluga. Nalazi pokazuju da je samo deo procedura u potpunosti digitalizovan, dok mnoge i dalje zahtevaju fizi\u010dku verifikaciju. Mnogi korisnici tra\u017ee pomo\u0107 od \u010dlanova porodice ili drugih osoba prilikom podno\u0161enja zahteva za usluge. Iako ove prepreke uti\u010du na sve, one imaju ve\u0107i uticaj na \u017eene sa obavezama nege, osobe sa invaliditetom, stanovnike ruralnih podru\u010dja, pripadnike manjinskih grupa (zbog jezika), starije osobe i one sa ni\u017eim nivoom obrazovanja.<\/p>\n\n\n\n \u201eAko imate pametni telefon, morate znati kako da otvorite eKosova na njemu\u201c, rekla je jedna u\u010desnica istra\u017eivanja. \u201eMo\u017eda samo 5% osoba sa invaliditetom to mo\u017ee da uradi; to je posebno te\u0161ko starijim osobama.\u201c<\/p>\n\n\n\n Istovremeno, pregled concept-dokumenata i politika pokazao je da analize politika i zakonodavstva retko uklju\u010duju zakonom obavezne intersekcijske procene uticaja na rodnu ravnopravnost, \u0161to mo\u017ee doprineti nedovoljnom sagledavanju na\u010dina na koji razli\u010diti dru\u0161tveni faktori uti\u010du na pristup javnim uslugama \u017eena i mu\u0161karaca.<\/p>\n\n\n\n Izve\u0161taj preporu\u010duje integrisanje obaveznih rodnih procena uticaja u programske dokumente i kontrolne liste, obezbe\u0111uju\u0107i strukturisaniju saradnju sa mehanizmima za rodnu ravnopravnost, bolje informisanje razli\u010ditih grupa \u017eena i mu\u0161karaca o kori\u0161\u0107enju usluga eKosova, kao i nastavak digitalizacije i pojednostavljenja usluga koje gra\u0111ani naj\u010de\u0161\u0107e koriste. Na primer, u\u010desnici istra\u017eivanja su naveli da reforme treba i dalje da se fokusiraju na procedure vezane za \u017eivotne doga\u0111aje, poput povezivanja registracije smrti sa pravima na nasledstvo (u cilju o\u010duvanja ravnopravnog pristupa \u017eena nasledstvu), zatim na onlajn ili pristupa\u010dniju sertifikaciju za osobe sa invaliditetom i starije osobe, kao i na lak\u0161i pristup uslugama socijalne za\u0161tite, zdravstvene za\u0161tite, zapo\u0161ljavanja i profesionalnog licenciranja.<\/p>\n\n\n\n Ministar za digitalizaciju i javnu upravu, Ljuljzon Jagd\u017eiu, istakao je da je Proces smanjenja administrativnog optere\u0107enja klju\u010dna reforma javne uprave i digitalizacije. \u201eIzve\u0161taj prepoznaje napredak koji smo postigli u unapre\u0111enju inkluzivnog pristupa reformi javne uprave i pru\u017eanju javnih usluga kroz model zasnovan na \u017eivotnim doga\u0111ajima\u201c, rekao je, navode\u0107i primer integrisanih usluga vezanih za ro\u0111enje deteta, koje su pokrenute pro\u0161le godine. Ove usluge \u201eomogu\u0107avaju smanjenje administrativnog optere\u0107enja za nove roditelje \u2013 posebno za trudnice i porodilje\u201c, objasnio je Jagd\u017eiu. \u201e \u0160tavi\u0161e, dizajn ovih usluga zasnovan je na pristupu dizajnerskog razmi\u0161ljanja, uz uklju\u010divanje roditelja iz razli\u010ditih dru\u0161tvenih grupa, uklju\u010duju\u0107i i samohrane majke \u201c. Jagd\u017eiu je zaklju\u010dio nagla\u0161avaju\u0107i da cilj nije da ovakve dobre prakse ostanu izolovani primeri: \u201eNa\u0161 cilj je da se re\u0161avanje specifi\u010dnih potreba \u017eena i ranjivih grupa sistematski integri\u0161e u sve administrativne reforme\u201c, rekao je, isti\u010du\u0107i da \u0107e , isti\u010du\u0107i da ovaj izve\u0161taj ne predstavlja kraj jednog procesa, ve\u0107 po\u010detak nove faze u kojoj \u0107e se nalazi i preporuke preto\u010diti u konkretne mere u politikama, programima i uslugama.<\/p>\n\n\n\n Predstavnik SIGMA-e \u010destitao je Vladi na ovoj zna\u010dajnoj analizi i naveo da \u0107e rezultati biti korisni u okviru njenog rada sa Vladom na reformama javne uprave, u cilju jednostavnije administracije koja je istovremeno efikasna i korisna za gra\u0111ane.<\/p>\n\n\n\n Prezentacija je okupila klju\u010dne aktere iz Vlade Kosova, uklju\u010duju\u0107i Agenciju za rodnu ravnopravnost i Kancelariju za dobro upravljanje, kao i Kancelariju EU na Kosovu, Ambasadu Nema\u010dke, GIZ i predstavnike civilnog dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n Izve\u0161taj \u0107e uskoro biti dostupan javnosti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Proces smanjenja administrativnog optere\u0107enja (SAO), uklju\u010duju\u0107i vladine programe za period 2022\u20132027. i 2025\u20132028, bio je usmeren na modernizaciju javne administracije Kosova, kroz pojednostavljenje procedura za gra\u0111ane i ja\u010danje efikasnosti, transparentnosti i poverenja javnosti. Dana 31. marta, Kancelarija za strate\u0161ko planiranje pri Kancelariji premijera (KP), uz podr\u0161ku inicijative za smanjenje administrativnog optere\u0107enja, koju su sufinansirali Evropska […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":3367876,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_FSMCFIC_featured_image_caption":"","_FSMCFIC_featured_image_nocaption":"","_FSMCFIC_featured_image_hide":"","footnotes":""},"categories":[59],"tags":[],"class_list":["post-3367878","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3367878","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3367878"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3367878\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3367879,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3367878\/revisions\/3367879"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3367876"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3367878"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3367878"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3367878"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}