Susret sa po\u010dasnom Odbora Mre\u017ee \u017eena Kosova (M\u017dK), Belj\u0111izare Muharemi (Belgjyzare Muharremi), izvr\u0161nom direktorkom organizacije \u201eOtvorena vrata\u201c,vodi nas kroz njene pri\u010de i omogu\u0107ava nam da svet sagledamo iz druga\u010dije perspektive. Ju\u010de, kada smo se sastale sa njom, razgovor je zapo\u010deo kao putovanje kroz istoriju njenog aktivizma i aktivizma \u017eena na Kosovu: od ratnih i posleratnih godina do organizovanja \u017eena, solidarnosti i kontinuiranih nastojanja da se \u017eenama stvore ve\u0107e mogu\u0107nosti. <\/p>\n\n\n\n
Kao i mnoge druge aktivistkinje, Muharemi je svoj aktivizam na unapre\u0111enju prava \u017eena zapo\u010dela devedesetih godina kao \u010dlanica Foruma \u017eena LDK-a i Udru\u017eenja \u201eMajka Tereza\u201c. Tako\u0111e je radila sa Crvenim krstom. Tokom tog perioda u\u010destvovala je u prikupljanju i pakovanju humanitarne pomo\u0107i, koja je potom distribuirana u podru\u010djima pogo\u0111enim ratom, uklju\u010duju\u0107i ruralne i planinske krajeve. Zajedno sa drugim organizacijama za prava \u017eena, kao \u0161to su \u201eSestre \u0106irijazi\u201c i Centar za za\u0161titu \u017eena i dece, bila je uklju\u010dena u pru\u017eanje podr\u0161ke \u017eenama i deci koji su bili prisilno raseljeni, uklju\u010duju\u0107i majke koje su ra\u0111ale decu dok su se skrivale u planinama. <\/p>\n\n\n\n
Godine 1999, dok je i sama bila izbeglica, sara\u0111ivala je sa \u201eSestrama \u0106irijazi\u201c i \u017eenskim organizacijama u Makedoniji kako bi pru\u017eila podr\u0161ku \u017eenama i deci izbeglicama tokom rata. U izbegli\u010dkim kampovima u Makedoniji, ona i druge aktivistkinje neposredno su se susretale sa potrebama \u017eena koje su do\u017eivele i rat i raseljavanje. Psihosocijalna podr\u0161ka, zdravstvena za\u0161tita i informisanje o pravima \u017eena postali su deo njihovog svakodnevnog rada. <\/p>\n\n\n\n
Po povratku na Kosovo, ovo iskustvo preraslo je u dugoro\u010dni anga\u017eman. Dana 1. januara 2000. godine u Pri\u0161tini je otvoren \u017denski centar \u201eOtvorena vrata\u201c, sa ciljem da odgovori na potrebe \u017eena i stvori prostor u kojem bi mogle da se okupljaju, u\u010de i osna\u017euju. Ona se prise\u0107a prvih dana M\u017dK-a, kada su se aktivistkinje, uz podr\u0161ku i liderstvo Igbale Rogove, udru\u017eile kako bi formalizovale mre\u017eu. <\/p>\n\n\n\n
\u201eOtvorena vrata\u201c kontinuirano rade na osna\u017eivanju \u017eena i unapre\u0111enju njihovog polo\u017eaja u kosovskom dru\u0161tvu. Neposredno nakon rata, organizacija je okupljala \u017eene kako bi sticale nove ve\u0161tine, izme\u0111u ostalog iz engleskog jezika, rada na ra\u010dunaru, \u0161ivenja i marketinga. Organizacija pru\u017ea obuke, kurseve i radionice, a kroz izradu i prodaju rukotvorina i drugih proizvoda koje \u017eene izra\u0111uju stvara mogu\u0107nosti za njihovo ekonomsko osna\u017eivanje. Ovi prostori za u\u010denje \u017eenama su istovremeno pru\u017eali priliku da razgovaraju o traumi, na\u010dinima suo\u010davanja sa njom i da pru\u017eaju podr\u0161ku jedna drugoj. Vremenom je organizacija podsticala i \u0161ire razgovore o pravima \u017eena, a na kraju je okupila Albanke i Srpkinje kako bi razgovarale o svojoj pro\u0161losti i mogu\u0107nostima za saradnju u budu\u0107nosti. <\/p>\n\n\n\n
Rad organizacije prevazi\u0161ao je okvire obuka. Stvaranjem mogu\u0107nosti za prodaju proizvoda koje \u017eene izra\u0111uju, organizacija im je omogu\u0107ila da ostvaruju prihode i steknu ve\u0107u ekonomsku nezavisnost. Jedan od primera je inicijativa \u201eE Shpis\u201c (Doma\u0107e<\/em>), koja je stvorila radna mesta za \u017eene, pru\u017eaju\u0107i im mogu\u0107nost da koriste svoje ve\u0161tine i steknu iskustvo u radu i upravljanju. Govorila je i o povezivanju \u017eena sa dizajnerkama, poput Bljerine Kloko\u0107i Rugove, zahvaljuju\u0107i \u010demu su \u017eene kreirale odevne predmete koji su potom predstavljeni i van Kosova. <\/p>\n\n\n\n Sajmovi rukotvorina tako\u0111e su bili deo ovog rada. Tokom godina, \u201eOtvorena vrata\u201c su stvarala prilike za \u017eene koje izra\u0111uju rukotvorine da promovi\u0161u i prodaju svoje proizvode, povezuju\u0107i o\u010duvanje kulturnog nasle\u0111a sa ekonomskim osna\u017eivanjem \u017eena. <\/p>\n\n\n\n Iskustvo Belj\u0111izare Muharemi tako\u0111e je usko povezano sa istorijom M\u017dK. Bila je \u010dlanica i predsednica Odbora M\u017dK-a, a potom je nastavila da bude \u010dlanica Odbora, kao predstavnica organizacije \u201eOtvorena vrata\u201c. <\/p>\n\n\n\n Tokom razgovora, prisetile smo se ne samo njenog rada i rada organizacije \u201eOtvorena vrata\u201c, ve\u0107 i puta koji je M\u017dK pro\u0161la i doprinosa \u017eenskih organizacija na Kosovu. Od direktne podr\u0161ke \u017eenama u kriznim vremenima do zalaganja za institucionalne promene i pravednije politike, aktivistkinje su pokazale da solidarnost mo\u017ee da preraste u snagu koja pokre\u0107e promene. <\/p>\n\n\n\n Za Belj\u0111izare, aktivizam nije samo uloga ili profesija. <\/p>\n\n\n\n \u201eAktivizam dolazi iznutra, iz du\u0161e\u201c, rekla je. <\/p>\n\n\n\n M\u017dK je imala sre\u0107u da tokom godina ima podr\u0161ku i da u svom radu ima priliku da se osloni na iskustvo i liderstvo \u017eena poput Belj\u0111izare Muharemi. Njen doprinos, kako kroz \u201eOtvorena vrata\u201c, tako i kroz Odbor M\u017dK-a, deo je \u0161ire istorije \u017eena koje su radile na stvaranju ve\u0107eg prostora, vi\u0161e mogu\u0107nosti i ostvarivanju prava \u017eena na Kosovu. <\/p>\n\n\n\n