Sa radoznalo\u0161\u0107u i hrabro\u0161\u0107u kao polazi\u0161tem, 14. izdanje FemArt-a je tokom \u0161est dana pretvorilo Pri\u0161tinu u prostor umetnosti, promi\u0161ljanja i razgovora. Pod sloganom \u201ePrigrli nepoznato\u201c, festival je pru\u017eio mogu\u0107nost za istra\u017eivanje ideja, suo\u010davanje sa slo\u017eenim temama i zami\u0161ljanje novih mogu\u0107nosti kroz umetnost. <\/p>\n\n\n\n
Tokom festivala, razli\u010diti oblici umetnosti preplitali su se sa diskusijama, izlo\u017ebama i radionicama, okupljaju\u0107i umetnice, aktivistkinje i profesionalke iz sveta kulture sa Kosova i \u0161ireg regiona. <\/p>\n\n\n\n
\u202fDana 25. septembra, festival je otvorila franko-ameri\u010dka kompanija \u201eCABARET biZ\u2019arT\u201c izvanrednom predstavom koja je, uz satiru, \u0161arm i humor, povela publiku na nepredvidivo putovanje kroz tabu teme i pitanja o kojima nije uvek lako govoriti. <\/p>\n\n\n\n
Drugog dana, program se bavio intimnijim temama kroz radionice \u201eVeze koje nas dr\u017ee\u201c, \u201eBezbednost \u017eena\u201c i \u201eOtkrij svog unutra\u0161njeg klovna\u201c. Dan je zavr\u0161en pozori\u0161nom predstavom \u201eUmetnost \u017eivljenja: \u010cin ubistva\u201c. <\/p>\n\n\n\n
Jedan od posebnih trenutaka festivala bila je promocija knjige \u201eLjubav u vreme komunizma\u201c spisateljice Bese Miftiju.\u202f <\/p>\n\n\n\n
Roman donosi pri\u010de tri heroine koje povezuje zajedni\u010dka tema: ljubav koja tra\u017ei prostor da za\u017eivi i opstane uprkos okolnostima. Kroz njihove pri\u010de, knjiga se bavi temama slobode, ljubavi i pitanjima koja su i dalje tabu u dru\u0161tvu. <\/p>\n\n\n\n
Tokom diskusije, Miftiju je govorila o tome kako je ljubav u vreme komunizma pronalazila prostor da procveta kroz ma\u0161tu, \u010dak i u stvarnosti koju su neprestano oblikovala ograni\u010denja i te\u0161ko\u0107e. <\/p>\n\n\n\n
Jo\u0161 jedna va\u017ena diskusija na festivalu bila je \u201e\u017dene grade mir\u201c, zasnovana na nalazima i iskustvima predstavljenim u izve\u0161taju \u201eDialogue After Peace?<\/em>\u201c, koji se bavi mirovnim dijalozima koje su predvodile \u017eene na Kosovu, u Kolumbiji i na Filipinima. <\/p>\n\n\n\n Diskusija je otvorila jedno klju\u010dno pitanje: suo\u010dene sa teretom rata i patrijarhata, mogu li \u017eene graditi mir me\u0111u generacijama?\u202f <\/p>\n\n\n\n Panel je istakao doprinos \u017eena Kosova javnom \u017eivotu, dijalogu i zajednici \u2013 doprinos koji je bio od su\u0161tinskog zna\u010daja, ali nije uvek bio dovoljno prepoznat i cenjen. <\/p>\n\n\n\n Ova diskusija pru\u017eila je prostor da se oda priznanje doprinosu \u017eena izgradnji mira i da se razmisli o njegovom zna\u010daju, kao i da se istakne va\u017enost o\u010duvanja ove istorije i njenog preno\u0161enja na budu\u0107e generacije. <\/p>\n\n\n\n \u010cetvrti dan festivala, obele\u017een i otvaranjem Kulturne stanice, bio je zna\u010dajan kulturni doga\u0111aj ne samo za FemArt i njegove u\u010desnike, ve\u0107 i za Pri\u0161tinu i umetni\u010dku zajednicu na Kosovu. <\/p>\n\n\n\n Tokom ve\u010deri otvaranja, Zana Hod\u017ea je pozdravila i zahvalila u\u010desnicima, donatorima i svima koji su doprineli osnivanju i otvaranju Kulturne stanice, rekav\u0161i, izme\u0111u ostalog: \u201e\u017delimo da Stanica bude vi\u0161e od mesta na kojem se odr\u017eavaju aktivnosti. \u017delimo da bude mesto gde ljudi zastanu, susre\u0107u se, stvaraju i vra\u0107aju mu se. Mesto gde neko mo\u017ee prvi put da ode u pozori\u0161te, gde mlada umetnica mo\u017ee da stvori svoje prvo delo ili gde mo\u017ee nastati saradnja koju danas jo\u0161 uvek ne mo\u017eemo ni da zamislimo.\u201c <\/p>\n\n\n\n Mre\u017ea \u017eena Kosova (M\u017dK) imala je priliku da bude me\u0111u brojnim u\u010desnicima iz razli\u010ditih profila i \u017eivotnih iskustava, uklju\u010duju\u0107i istaknute li\u010dnosti iz sveta umetnosti, politike i kulture. <\/p>\n\n\n\n Kulturna stanica vi\u0161e nije samo privremeni prostor u gradu niti prostor koji postoji samo tokom festivala; ona \u0107e ostati otvorena i dostupna umetnicima i ljubiteljima umetnosti. <\/p>\n\n\n\n Uz muziku italijanske grupe LEDA i izvo\u0111enje performansa \u201eKanaanska ku\u010dka\u201c, ovo ve\u010de bilo je prilika za razmenu uvida i iskustava iz razli\u010ditih faza procesa \u2013 od za\u010detka ideje do njene realizacije \u2013 i za iskazivanje zahvalnosti za doprinos, podr\u0161ku i u\u010de\u0161\u0107e tokom ovog putovanja. <\/p>\n\n\n\n \u201eUprkos te\u0161kim okolnostima, strah nikada nismo ose\u0107ale, jer smo bile zajedno, bile smo jedna uz drugu\u201c, izjavila je aktivistkinja Igbale Rogova, dele\u0107i svoja iskustva iz perioda devedesetih u okviru FemMarch-a 1998, koji je bio deo programa petog dana FemArt-a.\u202f <\/p>\n\n\n\n Izlo\u017eba i diskusija FemMarch bile su poseban trenutak u okviru festivala, podse\u0107aju\u0107i na aktivistkinje, istaknute li\u010dnosti i sve \u017eene koje su dale svoj doprinos pozivima na mir. Govore\u0107i o simbolici i ciljevima aktivnosti organizovanih u to vreme, svaka od u\u010desnica podelila je delove svojih li\u010dnih iskustava iz perioda planiranja, organizovanja i u\u010de\u0161\u0107a u mar\u0161u \u017eena sa sve\u0107ama \u201ePoziv za mir\u201c, protestu sa belim \u010dar\u0161avima, mar\u0161u \u201eHleb za Drenicu\u201c, kao i protestu \u201eMirni razvod\u201c. <\/p>\n\n\n\n Doga\u0111aj je otvoren originalnim fotografijama Eljize Hod\u017ee, koje je autorka li\u010dno odabrala i priredila, a koje izbliza prikazuju trenutke sa protesta, javnih apela i \u017eenskih mar\u0161eva organizovanih tokom devedesetih godina. <\/p>\n\n\n\n Panel diskusija, u kojoj su u\u010destvovale Igbale Rogova, Vjosa Dobruna i Eljiza Hod\u017ea, a koju je vodila Valjdete Idrizi, zapo\u010dela je odavanjem priznanja neizbrisivom doprinosu Fljore Brovine, nakon \u010dega je usledio minut \u0107utanja u znak po\u0161tovanja prema njenom radu i \u017eivotu. <\/p>\n\n\n\n Diskusija je nastavljena osvrtom na iskustva i izazove tog perioda, ali pre svega na otpor, solidarnost i hrabrost \u017eena koje su se organizovale, podigle glas i anga\u017eovale se za promenu. <\/p>\n\n\n\n Posebno je istaknuto da aktivizam \u017eena nije bio ni slu\u010dajan ni samo reakcija na de\u0161avanja devedesetih godina, ve\u0107 da je imao dublje korene u istoriji organizovanja i otpora \u017eena. <\/p>\n\n\n\n Kroz fotografije i neposredna svedo\u010denja, FemMarch je skrenuo pa\u017enju na imena, doga\u0111aje i iskustva koja i dalje svedo\u010de o zna\u010daju doprinosa \u017eena otporu i dru\u0161tvenim pokretima na Kosovu. Program se tako\u0111e bavio jednim od najozbiljnijih pitanja koja poga\u0111aju \u017eene i devojke: femicidom i pristupom pravdi. <\/p>\n\n\n\n \u0160estog dana, panel \u201e\u017dene ne umiru, one bivaju ubijene: Femicid i pravda\u201c okupio je stru\u010dnjakinje iz oblasti pravosu\u0111a, prava \u017eena i novinarstva kako bi razgovarale o femicidu, rodno zasnovanom nasilju i institucionalnoj odgovornosti za njegovo re\u0161avanje. <\/p>\n\n\n\n Na panelu su u\u010destvovale Gresa Caka, pravnica i biv\u0161a predsednica Ustavnog suda Republike Kosovo; Adeljina Beri\u0161a, direktorka Programa za re\u0161avanje pitanja rodno zasnovanog nasilja; Arita Rezni\u0107i, rukovoditeljka Centra za besplatnu pravnu pomo\u0107 pri IKD-u; i Adeljina Ahmeti, novinarka. <\/p>\n\n\n\n Panel je vodila dr Ariana \u0106osaj-Mustafa, predava\u010dica na RIT Kosovo, koja je ujedno predstavila i izve\u0161taj. <\/p>\n\n\n\n Govore\u0107i o izazovima u prevenciji i re\u0161avanju rodno zasnovanog nasilja, Beri\u0161a iz M\u017dK-a istakla je da se promene ne mogu posti\u0107i samo kroz zakone i institucionalno reagovanje na prijavljene slu\u010dajeve. Prema njenim re\u010dima, pored ja\u010danja odgovornosti institucija, neophodno je raditi na promeni patrijarhalnih normi i na\u010dina razmi\u0161ljanja koji i dalje normalizuju kontrolu i nasilje nad \u017eenama. <\/p>\n\n\n\n Ona je istakla zna\u010daj uklju\u010divanja mu\u0161karaca u prevenciju nasilja, kao i potrebu da rad na promeni ovakvih stavova po\u010dne jo\u0161 u detinjstvu, kroz obrazovanje i nastavne planove i programe, uz kontinuirano ja\u010danje kapaciteta. <\/p>\n\n\n\n \u201eAko \u017eelimo da spre\u010dimo femicid, rad mora po\u010deti jo\u0161 u detinjstvu, kako bi se promenio na\u010din razmi\u0161ljanja. Promena je te\u017ea u odraslom dobu, ali je i dalje mogu\u0107a \u2013 mozak nije kamen i ljudi mogu da se promene\u201c, rekla je Beri\u0161a. <\/p>\n\n\n\n \u202f <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Sa radoznalo\u0161\u0107u i hrabro\u0161\u0107u kao polazi\u0161tem, 14. izdanje FemArt-a je tokom \u0161est dana pretvorilo Pri\u0161tinu u prostor umetnosti, promi\u0161ljanja i razgovora. Pod sloganom \u201ePrigrli nepoznato\u201c, festival je pru\u017eio mogu\u0107nost za istra\u017eivanje ideja, suo\u010davanje sa slo\u017eenim temama i zami\u0161ljanje novih mogu\u0107nosti kroz umetnost. Tokom festivala, razli\u010diti oblici umetnosti preplitali su se sa diskusijama, izlo\u017ebama i radionicama, […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":3369640,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_FSMCFIC_featured_image_caption":"","_FSMCFIC_featured_image_nocaption":"","_FSMCFIC_featured_image_hide":"","footnotes":""},"categories":[59],"tags":[],"class_list":["post-3369644","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3369644","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3369644"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3369644\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3369645,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3369644\/revisions\/3369645"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3369640"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3369644"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3369644"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/womensnetwork.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3369644"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}