U ovo doba globalne pandemije COVID-19, dom bi trebao biti najsigurnije mesto za sve. Međutim, za ljude koji doživljavaju rodno zasnovano nasilje, uključujući nasilje u porodici, socijalno distanciranje može značiti da ostanu zarobljeni sa nasilnikom. Nasilje u porodici je već smrtonosna epidemija, gde jedna od tri žene širom sveta dožive fizičko ili seksualno nasilje, uglavnom od intimnog partnera.
Nasilje u porodici ima tendenciju da poraste tokom kriza, a pandemija COVID-19 pokazuje takve trendove širom sveta. U Kini je došlo do porasta slučajeva nasilja u porodici, jer su milioni ljudi bili pod karantinom. Tako da su policijske stanice u februaru primile čak tri puta više prijava nasilja u porodici u odnosu na prethodnu godinu. Slični trendovi se primećuju i u SAD gde su se slučajevi u nekim državama udvostručili od kada su mere za izolaciju postale efikasne.
Takvi trendovi se očekuju i na Kosovu. Iako su socijalno distanciranje i samo izoliranje nametnute strategije kako bi se sprečilo širenje virusa, njima se može manipulisati izolacijom žrtava od njihovih porodica i društvenih mreža, kao deo emocionalnog i psihološkog nasilja i kontrolisanog ponašanja od strane počinitelja. Ovako može doći do većih rizika od nasilja u porodici, koje pretežno pogađa žene.
Nasilje u porodici je zločin, kako je i navedeno u članu 248 Krivičnog zakonika Kosova. Nasilje u porodici uključuje „fizičko, psihičko, seksualno ili ekonomsko nasilje ili zlostavljanje“ člana porodice prema drugom članu porodice. Ovaj zločin kažnjiv je novčanom kaznom i zatvorom.
Stoga, Grupa za sigurnost i rodnu ravnopravnost (GSRR) ohrabruje sve koji čuju ili sumnjaju na nasilje u porodici da odmah prijave policiji na broj: 192. Naša je odgovornost da prijavimo zločine kada se dogode, kao i građanska dužnost da zaštitimo druge.
Pored toga, Grupa za sigurnost i rodnu bezbednost ohrabruje osobe koje traže pomoć ili savete u vezi sa porodičnim nasiljem da pozovu telefonsku liniju zagovornika žrtava: 0800 11 112. Broj je besplatan i operativan 24/7, kao i poverljiv i anoniman.
Usred trenutne krize, sigurnost, i pristup pravosudnim uslugama mogu biti narušeni. GSRR poziva relevantne aktere da daju prioritet uslugama prevencije i reagovanja na rodno zasnovano nasilje i nasilje u porodici usred pandemije COVID-19, obezbeđujući blagovremenu zaštitu onima kojima je najpotrebnija i koji su u riziku od nasilja.
Zdravstveni radnici koji su deo prve reakcije na pandemiju mora da imaju rodno senzibilan odgovor na otkrivanja slućajeva rodno zasnovanog nasilja koje bi moglo biti povezano ili pogoršano pandemijom. Prvopripadnici bi trebali znati kome mogu uputiti dalju njegu ili dovesti u centre za lečenje radi pružanja nege na licu mesta. Pored toga, nadležne vlasti treba da usko sarađuju kako bi osigurale odgovarajuće testiranje osoba kojima je potrebno sklonište, u cilju očuvanja zdravlja već zaštićenih žena i dece.
Sada više nego ikad trebamo paziti na najugroženije u našem društvu. Moramo biti dodatno svesni i budni na moguće slučajeve nasilja u porodici. Moramo sarađivati da prijavimo takve slučajeve i da osiguramo pravovremeni pristup pomoći osobama koje trpe nasilje.
Napomena za medije
Grupa za sigurnost i rodnu ravnopravnost (SGG) je grupa sa više aktera, kojom predsedava UN
Women. Sledeće institucije su članice SGG-a i podržavaju ovo saopštenje za javnost:
Međunarodne organizacije i Ambasade: UN Women, UNFPA, UNHCR, UNICEF, UN-Habitat, EU Office/EUSR, OSCE, EULEX, IOM, UN Mission in Kosovo, and British Embassy in Kosovo.
Kosovske institucije: Agency for gender equality, Kosovo Police,
Organizacije žena i NVO-ovi:
Kosova Women’s Network, Kosovo Gender Studies Center, Kvinna till Kvinna, Kosova – Women 4 Women, NGO Zensko pravo(Women’s rights), KIPRED, INJECT, Youth Initiative for Human Rights – Kosovo YIHR.
