Nasilje u porodici, rodno zasnovano nasilje i nasilje nad ženama ne završavaju se prijavom slučaja. Za mnoge žrtve, to je tek početak dugog i često složenog puta kroz institucije – od trenutka prijave u policiji, preko postupanja centara za socijalni rad, pa sve do sudskog procesa u kojem se odlučuje da li će pravda biti stvarna ili samo formalna.

Iz tog razloga, Mreža žena Kosova nastavlja sa sistematskim praćenjem sudskih slučajeva, sa ciljem ne samo povećanja transparentnosti i odgovornosti, već i pružanja konkretne podrške žrtvama u svakom koraku ovog procesa.

U periodu od 2025. godine do maja 2026. godine, praćeno je ukupno 155 slučajeva rodno zasnovanog nasilja, uključujući i slučajeve femicida, a savetodavna i asistencijska podrška pružena je u 38 slučajeva. Ovi slučajevi ukazuju na ozbiljne izazove u funkcionisanju sistema pravde.

Od prijavljivanja do institucionalne podrške – izazovi u praksi

Za mnoge žene i devojke, prvi kontakt sa institucijama dešava se u trenutku prijave u policiji. Iako postoje određeni pomaci u postupanju u ovakvim slučajevima, i dalje se javljaju izazovi u potpunom dokumentovanju predmeta, proceni rizika i obezbeđivanju hitnih zaštitnih mera.

U ovoj fazi, MŽK je imala aktivnu ulogu u pružanju podrške žrtvama u ostvarivanju njihovih prava. U praksi, to je podrazumevalo ne samo pravno savetovanje, već i pratnju i direktnu asistenciju tokom prijavljivanja slučajeva.

U jednom konkretnom slučaju, jedna žena je bila duboko skeptična u pogledu prijavljivanja nasilja, jer, prema njenim rečima, prethodni slučaj nije bio ozbiljno razmatran od strane institucija. MŽK ju je informisala o njenim pravima, ohrabrila je i pratila tokom prijave u policiji, obezbeđujući da njena izjava bude pravilno zabeležena i da se slučaj tretira sa potrebnom ozbiljnošću.

U nekim slučajevima, nedostatak adekvatne koordinacije između policije, tužilaštva i centara za socijalni rad doveo je do kašnjenja u postupanju ili do nedostatka odgovarajuće zaštite za žrtve u najkritičnijim fazama. Upravo u takvim situacijama, naša kontinuirana intervencija i praćenje bili su ključni kako bi se obezbedilo da slučajevi ne ostanu bez procesuiranja i da žrtve ne ostanu nezaštićene.

Sudski procesi: između kašnjenja, izazova i naših intervencija u praksi

MŽK je kontinuirano sprovodila praćenje sudskih ročišta u slučajevima nasilja u porodici, nasilja nad ženama i rodno zasnovanog nasilja. Kroz ovo praćenje identifikovan je niz nepravilnosti koje direktno utiču na pristup pravdi i na adekvatno postupanje sa žrtvama tokom sudskog procesa.

Jedan od najčešćih izazova bilo je odlaganje sudskih ročišta, najčešće zbog izostanka strana ili proceduralnih pitanja. Ova kašnjenja produžavala su sudske procese i doprinosila pravnoj nesigurnosti žrtava. Takođe su evidentirani slučajevi u kojima istrage nisu sprovedene u potpunosti, dok su optužnice podignute na osnovu ograničenog dokaznog materijala, a u nekim slučajevima i na osnovu jednog jedinog dokaza. Ovakva praksa slabi položaj žrtve i dovodi u pitanje efikasnost krivičnog gonjenja. Još jedan stalni izazov jeste povlačenje izjava žrtava, često kao rezultat pritiska, straha ili nedostatka kontinuirane institucionalne podrške, što direktno utiče na nastavak sudskih postupaka. Takođe su zabeleženi slučajevi podsticanja na pomirenje između strana, uprkos zakonskoj zabrani medijacije u slučajevima nasilja u porodici, kao i izricanje blagih kazni (uslovnih ili novčanih), koje u pojedinim slučajevima nisu proporcionalne težini krivičnih dela.

Uprkos ovim izazovima, MŽK je imala aktivnu ulogu ne samo u praćenju, već i u pružanju konkretne podrške žrtvama tokom celog procesa.

U mnogim slučajevima, prisustvo posmatrača na sudskim ročištima doprinelo je većoj transparentnosti i osećaju sigurnosti kod žrtava. „Osećam se mnogo sigurnije da će moj slučaj biti bolje tretiran kada su posmatrači prisutni“, izjavila je jedna žrtva koju je podržala MŽK.

Na osnovu nalaza praćenja, MŽK je kontinuirano reagovala na uočene nepravilnosti u slučajevima rodno zasnovanog nasilja. Kroz obraćanja nadležnim institucijama i upućivanje jasnih preporuka, MŽK je tražila unapređenje praksi i doslednije poštovanje prava žrtava.

Ove reakcije su doprinele tome da institucije posvete veću pažnju postupanju u slučajevima nasilja u porodici i pokažu veću odgovornost tokom sudskih postupaka. U nekim slučajevima zabeleženo je i povećanje institucionalne odgovornosti kao rezultat ovih intervencija.

Kroz praćenje, pravnu asistenciju i kontinuirano zagovaranje, MŽK je doprinela jačanju zaštite žrtava i unapređenju njihovog pristupa pravdi.