Enđeluše Baša odlučila je da svoj diplomski rad posveti istraživanju onoga što organizacije civilnog društva mogu da postignu u postkonfliktnim društvima, koristeći Mrežu žena Kosova (MŽK) kao studiju slučaja. Za Enđeluše je priča o MŽK-u delimično i lična. Enđeluše živi u Albaniji, gde studira političke nauke i međunarodne odnose na Univerzitetu Njujork u Tirani, ali njena porodica ima korene na Kosovu. 

Na pitanje zašto je svoj diplomski rad posvetila upravo ovoj temi, Enđeluše objašnjava: 

„Odrasla sam uz žene koje su čitav svoj život posvetile aktivizmu, osnaživanju žena, unapređenju prava žena i rodne ravnopravnosti, tako da mi je bilo sasvim prirodno da upravo ovu temu izaberem za prvi ‘ozbiljan rad’ koji sam imala priliku da uradim u oblasti koju studiram.“ 

Nastavlja objašnjavajući da je među svojim vršnjacima primetila da mnogi nisu dovoljno upoznati sa MŽK-om i njenim radom. „Pomislila sam da bih upravo ja mogla da predstavim MŽK mladima u Albaniji“, kaže ona. „Želim da moji vršnjaci, moje prijateljice i žene u mom životu koje će ovo pročitati znaju da postoji velika zajednica ljudi koji rade i čitav svoj život posvećuju tome da naš život učine lakšim i boljim… Želim da moje čitateljke znaju da, kada im je potrebna pomoć, ako se ikada nađu u takvoj situaciji, postoji velika zajednica koja je tu za njih i spremna da ih podrži… Mislim da je važno ponovo probuditi taj duh zajedništva i povezanosti.“ 

Diplomski rad prati nastanak i razvoj MŽK-a, počevši od temelja koje su postavila udruženja „Motrat Qiriazi“ (Sestre Ćirijazi) i „Nënë Tereza“. Enđeluše objašnjava kako su ove inicijative izgradile mreže poverenja, solidarnosti i podrške u zajednici, koje su postale osnova za zajedničko delovanje. Ona ističe značaj toga što je MŽK od samog početka, pored pružanja humanitarne pomoći, bila usmerena i na zagovaranje prava žena i uključivanje rodne ravnopravnosti u institucije Kosova koje su se tada tek formirale. 

„MŽK je mobilisala glasove žena u vreme kada su nastajale nove strukture vlasti, nastojeći da rodna ravnopravnost ne bude sporedno pitanje, već jedan od temelja demokratske otpornosti Kosova“, navodi Enđeluše. 

Među primerima zagovaračkog delovanja MŽK-a koje Enđeluše ističe u svom radu je i doprinos sprovođenju Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o ženama, miru i bezbednosti na Kosovu. 

„Rezolucija 1325 pozvala je na učešće žena u procesima koji se tiču mira i bezbednosti, ali su na Kosovu patrijarhalne tradicije i institucionalni otpor predstavljali značajne prepreke. Kao odgovor na to, MŽK je organizovala radionice, formirala koalicije i zagovarala pred institucijama, sa ciljem da žene budu uključene u rasprave o miru i bezbednosti.“ 

U njenom radu ističe se nekoliko dostignuća u oblasti zakonodavstva i javnih politika koja Enđeluše prepoznaje kao važne rezultate zagovaračkog rada MŽK-a. Među njima su uključivanje Istanbulske konvencije u Ustav Kosova, kao i usvajanje Zakona o zaštiti od nasilja u porodici i Zakona o seksualnom uznemiravanju, koji su izrađeni na osnovu istraživanja i preporuka MŽK-a u oblasti javnih politika. Pored toga, Enđeluše istražuje rad MŽK-a na unapređenju radnih prava i kvaliteta obrazovanja, ističući doprinos organizacije Programu Kosova za rodnu ravnopravnost i obrazovnim politikama koje integrišu rodnu perspektivu. U celini, Enđeluše navodi da ju je iznenadio visok procenat preporuka MŽK-a u oblasti javnih politika koje su tokom godina ugrađene u pravne okvire. 

„Celog života slušam o tome koliko MŽK i organizacije civilnog društva uopšte imaju uticaja, ali kada sam zaista počela da čitam činjenice i izveštaje i da shvatam koliko rada stoji iza svega toga, to mi je otvorilo oči. Nisam znala koliko se truda ulaže u unapređenje rodne ravnopravnosti, radnih prava ili reformu obrazovanja… Iznenadilo me je koliko različitih oblasti života MŽK podržava i koliko doprinosi svakoj od njih.“ 

Pored toga, Enđeluše je bilo drago da otkrije koliko je MŽK doprinela tome da se žene ohrabre da progovore i prijave nasilnike i počinioce seksualnog nasilja. „Tokom razgovora sa Adeljinom [direktorkom programa MŽK-a za rodno zasnovano nasilje], saznala sam koliko je slučajeva seksualnog nasilja prijavljeno nakon jedne od kampanja MŽK-a. Saznala sam da je broj prijavljenih slučajeva porastao sa 500 na 3.000 godišnje“, kaže ona. „Dirljivo je videti da se žene, zahvaljujući radu MŽK-a, konačno osećaju dovoljno bezbedno i slobodno da progovore i prijave nasilje.“ 

Osvrćući se u svom radu na uticaj MŽK-a, Enđeluše zaključuje da je „…MŽK bila pokretač reformi“, ističući da civilno društvo može biti pokretačka snaga promena u postkonfliktnim društvima. „[MŽK] je integrisala rodnu ravnopravnost u nacionalne strategije, proces evropskih integracija i zakonodavstvo, čime je pitanja rodne ravnopravnosti učinila ključnim delom demokratizacije“, navodi ona. 

Istovremeno, njeno istraživanje ukazuje na izazove koji i dalje postoje, kao što su slabe institucije i ukorenjene patrijarhalne norme, čime se naglašava kontinuirani značaj MŽK-a i njenih partnera u unapređenju rodne ravnopravnosti. 

Uspeh MŽK-a pripisuje se snažnim partnerstvima sa drugim akterima civilnog društva i međunarodnim partnerima, kao i usmerenosti na izgradnju širokih koalicija koje prevazilaze etničke, rodne, društvene i generacijske podele. U radu se takođe ističe značaj istraživanja i zagovaranja zasnovanog na dokazima, što je MŽK-u omogućilo da „donosioce odluka ubedi na osnovu empirijskih dokaza“. 

Nakon što je nedavno završila osnovne studije, Enđeluše se sada priprema za master studije, na kojima želi da studira međunarodne odnose, uz rodne studije kao dodatnu oblast. „ To je jedan od razloga zbog kojih sam izabrala ovu temu za svoj rad – želim da nastavim da se bavim ovim… Nadam se da ću jednog dana imati priliku da budem deo organizacije i rada koji svakodnevno obavljate“, kaže ona.  

Kao što pokazuje Enđelušin rad, rad MŽK-a i dalje predstavlja važan izvor za akademska istraživanja, kako na Kosovu, tako i šire. Nekoliko studenata sa Kosova i iz inostranstva koristilo je istraživanja MŽK-a u okviru svojih akademskih radova. Studentima koji se bave rodnom ravnopravnošću, pravima žena i javnim politikama preporučuje se da koriste bogatu zbirku MŽK-ovih resursa i publikacija. MŽK takođe rado pruža podršku studentima kroz razgovore sa zaposlenima i mogućnost obavljanja stručne prakse.