Unapređenje zaštite žrtava rodno zasnovanog nasilja zahteva zakone koji odgovaraju njihovim potrebama, delotvorne institucionalne mehanizme i dovoljno sredstava za stabilno i dugoročno finansiranje usluga podrške. Kroz pravno zagovaranje, učešće u kreiranju javnih politika i mobilizaciju javnosti, Mreža žena Kosova (MŽK) zalaže se za konkretne promene radi jačanja zaštite žena i devojčica. 

Zalaganje za sistem socijalne pomoći prilagođen potrebama žrtava 

MŽK se zalagala za to da se žrtve rodno zasnovanog nasilja uvrste među korisnice socijalne pomoći i programa zaštite, kao i da se njima i njihovoj deci obezbede privremena finansijska pomoć i hitna podrška, naročito kada nemaju dovoljno sredstava za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba. 

Ova podrška treba da se pruža po ubrzanom postupku, bez nepotrebnih administrativnih prepreka i bez uslovljavanja okončanjem krivičnog postupka, donošenjem sudske presude ili izricanjem kazne počiniocu nasilja. 

Među ključnim preporukama MŽK-a su procena prava na socijalnu pomoć nezavisno od prihoda i imovine počinioca nasilja, ubrzavanje postupka procene i isplate pomoći u hitnim slučajevima, kao i olakšavanje pristupa podršci putem centara za socijalni rad. MŽK se takođe zalaže za uključivanje žrtava u programe privremene socijalne pomoći i programe namenjene porodicama koje se nalaze u teškim životnim okolnostima, kao i za ostvarivanje prava na dečji dodatak bez diskriminacije na osnovu bračnog statusa roditelja ili sastava porodice, uključujući i decu koja žive sa jednim roditeljem. 

Ovim zagovaranjem MŽK nastoji da ukloni ekonomske prepreke koje žrtvama mogu otežati da potraže pomoć i napuste nasilno okruženje. Pravovremena socijalna podrška od suštinskog je značaja za njihovu bezbednost, ekonomsku samostalnost i mogućnost da nastave život u dostojanstvenim uslovima. 

Doprinos izradi Nacionalne strategije za zaštitu od nasilja u porodici, nasilja nad ženama i rodno zasnovanog nasilja 2027–2031. 

Mreža žena Kosova (MŽK) učestvuje u izradi Nacionalne strategije za period 2027–2031. godine, predlažući konkretne mere za unapređenje zaštite žrtava i jačanje odgovornosti institucija. 

Jedan od ključnih prioriteta je obezbeđivanje dovoljno sredstava za dugoročno finansiranje skloništa, ženskih organizacija i specijalizovanih usluga. To podrazumeva jasno planiranje budžeta i precizno definisanje odgovornosti nadležnih institucija. Mere predviđene Strategijom moraju biti praćene odgovarajućim finansijskim sredstvima kako usluge za žrtve ne bi zavisile od privremenih izvora finansiranja i kako bi se obezbedila kontinuirana i kvalitetna podrška. 

MŽK preporučuje unapređenje koordinacije između institucija na centralnom i lokalnom nivou, uključujući policiju, tužilaštvo, sudove, socijalne i zdravstvene službe, skloništa i organizacije koje pružaju podršku žrtvama. Strategija treba da obezbedi pristup usmeren na potrebe žrtava i prilagođen svim ženama i devojčicama, uključujući one koje se suočavaju sa siromaštvom, invaliditetom ili višestrukim oblicima diskriminacije. 

MŽK se zalaže za to da mere obuhvate sve oblike rodno zasnovanog nasilja, uključujući psihičko, ekonomsko i seksualno nasilje, seksualno uznemiravanje, proganjanje, prinudne brakove i nasilje počinjeno posredstvom tehnologije. Mere treba da obuhvate i prevenciju i edukaciju, delotvornu istragu slučajeva nasilja i krivično gonjenje počinilaca, kao i programe za rad sa počiniocima, čija se primena i rezultati redovno prate i procenjuju. 

Kako bi se obezbedili sprovođenje Strategije i odgovornost institucija, MŽK zahteva jasno definisanje odgovornosti svake institucije, merljive pokazatelje napretka, usklađeno prikupljanje podataka i redovno praćenje rezultata.. Ovi mehanizmi treba da omoguće prepoznavanje nedostataka i procenu uticaja sprovedenih mera na sprečavanje nasilja i zaštitu žrtava. Cilj je da Strategija sadrži konkretne i sprovodive mere, garantovano finansiranje i delotvorne mehanizme za utvrđivanje odgovornosti, a ne da ostane samo dokument na papiru. 

Javna mobilizacija protiv femicida: poziv na delovanje i prevenciju 

Pored pravnog i institucionalnog zagovaranja, MŽK radi i na mobilizaciji građana kako bi nasilje nad ženama ostalo u fokusu javnosti i kako bi se od institucija zahtevalo konkretno delovanje. Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, MŽK je pozvala građane da 25. novembra izađu na protest protiv femicida i zatražila odlučniji institucionalni odgovor na rodno zasnovano nasilje. 

MŽK je zahtevala izmenu Krivičnog zakonika kako bi se femicid definisao kao posebno krivično delo, uspostavljanje mehanizma Femicide Watch za analizu slučajeva, utvrđivanje institucionalnih propusta i prepoznavanje mogućnosti za sprečavanje femicida, kao i dovoljno i dugoročno obezbeđeno finansiranje skloništa, hitne telefonske linije, centara za podršku žrtvama seksualnog nasilja, referentnih centara i drugih specijalizovanih usluga. 

MŽK se takođe zalaže za usvajanje i sprovođenje podzakonskih akata, donošenje jasnih protokola i delotvornu koordinaciju između nadležnih institucija. Posebno ističe potrebu da institucije ozbiljno shvataju pretnje, procenjuju rizik i pravovremeno intervenišu kako bi se sprečila ubistva žena, između ostalog i delotvornim postupanjem u slučajevima počinjenog posredstvom tehnologije. 

Kroz mobilizaciju građana, MŽK nastoji da ojača zalaganje javnosti za unapređenje zakonodavstva, finansiranje usluga podrške i veću odgovornost institucija. Time naglašava da sprečavanje nasilja i femicida zahteva kontinuirano i koordinisano delovanje. 

Od zagovaranja do konkretnih promena 

Ove inicijative pokazuju da efikasna zaštita zahteva delovanje na više nivoa. Zakoni o socijalnoj pomoći moraju da obezbede podršku žrtvama koje se suočavaju sa ekonomskom nesigurnošću, nacionalne strategije moraju da utvrde jasne mere, odgovornosti i potrebne resurse, a mobilizacija javnosti treba da doprinese tome da institucije budu pozvane na odgovornost i da se preduzmu konkretne mere za sprečavanje nasilja i femicida. 

Kroz pravno zagovaranje, učešće u kreiranju javnih politika i mobilizaciju javnosti, MŽK nastavlja da se zalaže za to da zaštita žena i devojčica od rodno zasnovanog nasilja bude prioritet u zakonodavstvu, javnim politikama i radu institucija. Cilj je da se preuzete obaveze u oblasti zaštite pretoče u konkretnu podršku, delotvorniju prevenciju i institucionalni odgovor koji u središte stavlja bezbednost, prava i dostojanstvo žrtava.