EcoKos Women je članica Mreže nadzora rodno odgovornog budžetiranja (MNROB), značajne regionalne inicijative usmerene na promociju ravnopravnijeg rodnog budžetiranja na Zapadnom Balkanu i u Moldaviji.

Kao deo MNROB-a, EcoKos je razvila inicijativu „Stavljanje žena u centar klimatskih rešenja“. Prema rečima Nite Ferizi-Sadiku iz EcoKos Women, „Projekat je imao za cilj podizanje svesti o rodno odgovornom budžetiranju u sektoru klimatskih promena, koje direktno pogađaju žene.“

Ključni deo ove inicijative bilo je istraživanje pod nazivom „Rodna perspektiva u razvoju cirkularne ekonomije na Kosovu“. Ova studija analizirala je podatke iz postojećih zakona, strategija i politika na Kosovu, s posebnim fokusom na strategije i propise Ministarstva za životnu sredinu i Ministarstva poljoprivrede, kako bi se procenilo integrisanje rodne perspektive u ovim oblastima.

EcoKos je odlučila da se fokusira na poljoprivredu zbog njenog značaja za ekonomiju Kosova. Kako objašnjava Ferizi-Sadiku:

„Na Kosovu, poljoprivredni sektor je treći po veličini doprinosilac BDP-u. Budući da Svetska banka ulaže oko 53 miliona evra u ovaj sektor, želeli smo da saznamo da li se razvija bioekonomija ili postoje inicijative vezane za dekompoziciju. Nažalost, otkrili smo da ne postoje.“

Kao deo istraživanja, analizirana je Strategija ruralnog razvoja 2022–2028. U njoj se pominje da bi do kraja 2023. godine trebao da bude razvijen plan vidljivosti. Međutim, prema nalazima EcoKos-a, takav plan još nije sproveden.

U Ministarstvu za životnu sredinu svi ekološki zakoni su trenutno na reviziji zbog prelaska na cirkularnu ekonomiju. Na primer, Strategija integrisanog upravljanja otpadom revidirana je nakon dve godine, jer prvobitna verzija nije uključivala principe cirkularne ekonomije. Oni su sada integrisani u ažuriranu strategiju.

Prema rečima Ferizi-Sadiku, ova inicijativa predstavlja prvo istraživanje na Kosovu koje je uključilo rodnu perspektivu u razvoj cirkularne ekonomije.

„Ova studija je prva takve vrste. Predstavlja novi pristup—konsultovali smo različite stručnjake, a sama ideja o integraciji rodne perspektive bila je revolucionaran korak,“ objašnjava ona.

Pored istraživanja, EcoKos je aktivno učestvovala u opštinama Priština, Kosovo Polje i Obilić kroz još jednu inicijativu koja je zagovarala obezbeđivanje higijenskih uložaka u školama i javnim institucijama na opštinskom nivou. Inicijativa je pokrenuta u Obiliću 2023. godine i planirano je njeno sprovođenje i tokom 2024. godine, dok je kroz MNROB osigurano snabdevanje higijenskim ulošcima za 2025. godinu. U okviru ove inicijative, sve škole i druge opštinske institucije sada su opremljene higijenskim proizvodima, čime je ispunjena ključna potreba za zdravlje i dobrobit žena i devojaka u zajednici.

Izazov: „Čak i za nas koji radimo u rodno senzitivnim oblastima, bilo je teško jasno definisati šta tačno želimo da postignemo sa ROB-om,“ kaže Ferizi-Sadiku.

Jedan od pozitivnih ishoda bila je početna podrška koju je inicijativa dobila od zamenika gradonačelnika Obilića, što je pomoglo njenom širenju na druge opštine. Kada su ga pitali zašto slična inicijativa ranije nije bila pokrenuta u Obiliću, on je odgovorio:

„Jednostavno nisam bio svestan koliko je ovo važno za žene.“

Obilić je pokazao snažnu podršku inicijativama rodno odgovornog budžetiranja, uz podršku kancelarije gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i predsedništva skupštine opštine.

2020. godine EcoKos Women sprovela je istraživanje koje je pokazalo da 15% devojčica na Kosovu propušta nastavu tokom menstrualnog ciklusa zbog nedostatka higijenskih uložaka. Jedan od najvećih uspeha ovog projekta bilo je uključivanje rodne perspektive u razvoj cirkularne ekonomije i zalaganje za obezbeđivanje higijenskih proizvoda u školama. U Opštini Obilić, ova inicijativa rezultirala je punim snabdevanjem higijenskim ulošcima za 2024. godinu, uz potvrdu nastavka i u 2025.

Lokalni zvaničnici su pozdravili ovo dostignuće, ističući da ranije nisu u potpunosti razumeli ovaj problem. Takođe, angažovanje EcoKos-a u Prištini i susednim opštinama smatra se načinom za proširenje ovih dobrih praksi na nacionalni nivo.

Kako bi ilustrovala značaj rodno odgovornog budžetiranja, Ferizi-Sadiku ističe praktičan primer podrške ženama u pčelarstvu.

Kroz projekat „Žene i zaštita životne sredine kroz poljoprivredne aktivnosti u opštini Podujevo“, EcoKos Women podržala je nekoliko žena pčelarki, pomažući im da prošire zelene površine za ispašu pčela. Organizacija je ovim ženama obezbedila medonosne biljke poput esparzete i facelije. Ova inicijativa podigla je svest među opštinskim zvaničnicima u Podujevu, koji su kasnije ove mere uključili u Pravilnik o grantovima i subvencijama u sektoru pčelarstva.

Inicijativa „Stavljanje žena u centar klimatskih rešenja“ podržana je od strane Mreže Žena  Kosova (MŽK) u okviru MNROB-a i finansirana od strane Austrijske razvojne agencije (ADA) i Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida).