Dana 16. i 17. jula 2026. godine, Mreža žena Kosova (MŽK) i neke od njenih organizacija članica, uključujući većinu sigurnih kuća, pridružile su se Odeljenju za politike socijalnih i porodičnih usluga pri Ministarstvu rada, porodice i ratnih vrednosti u hotelu Brezovica kako bi razgovarali o strategijama za unapređenje kvaliteta usluga za žrtve nasilja u porodici.
U uvodnom obraćanju, Blerim Shabani, direktor Odeljenja za politike socijalnih i porodičnih usluga, rekao je da je cilj sastanka zajednički sagledati izazove i identifikovati praktična rešenja. Govorio je o institucionalnim odgovornostima, licenciranju, standardima usluga, smeštaju dece putem upućivanja i unapređenju koordinacije.
Adile Shaqiri, rukovoditeljka Odeljenja za socijalne usluge, predstavila je standarde usluga koje sigurne kuće moraju ispunjavati. Naglasila je da standardi nisu samo zakonska obaveza, već i način da se obezbede sigurne, profesionalne usluge usmerene na žrtvu. Takođe je istakla da svi zaposleni, a ne samo rukovodioci, treba da budu upoznati sa dokumentima, propisima i internim procedurama.
MŽK i učesnici izrazili su spremnost da po potrebi međusobno pružaju podršku u izradi ili unapređenju politika, priručnika i druge neophodne dokumentacije.
Nicole Farnsworth iz MŽK naglasila je značaj saradnje između MŽK, njenih članica i Ministarstva, koje predstavlja ključnog partnera u zaštiti žrtava. Istakla je da državno finansiranje treba da bude zasnovano na stvarnim troškovima pružanja pomoći žrtvama i obezbeđivanja kvalitetnih usluga u skladu sa Istanbulskom konvencijom. Dodala je da budžet treba izrađivati svake godine u saradnji sa Ministarstvom, uzimajući u obzir broj slučajeva i stvarne troškove kvalitetnih usluga, u skladu sa zahtevima Kosova za rodno odgovorno budžetiranje.
Kako bi se to omogućilo, Era Kadriu i Nicole Farnsworth predstavile su projekcije budžeta za period 2027–2029, razvijene zajedno sa sigurnim kućama. Cilj ovih projekcija je da doprinesu planiranju budžeta Ministarstva i budućoj metodologiji budžetiranja, o kojoj se trenutno raspravlja. Nalazi su razmotreni sa predstavnicima sigurnih kuća i Ministarstva.
Učesnici su takođe razgovarali o konkretnim slučajevima iz svoje prakse, uključujući složene situacije za koje još ne postoje jasno definisane procedure. Posebna pažnja posvećena je deci korisnicima usluga i strategijama za upravljanje zahtevnim slučajevima.
Pored toga, tokom diskusije istaknuta je potreba za standardizacijom prikupljanja, obrade i čuvanja podataka. Ministarstvo je saopštilo da razvija integrisani sistem koji će podržati planiranje, bolje odgovoriti na potrebe žrtava i omogućiti efikasnije budžetiranje.
Kao pitanje koje zahteva institucionalnu pažnju istaknut je i nedostatak specijalizovanih usluga u sigurnim kućama za LGBTIQ+ osobe.
Na kraju radionice, učesnici su podelili po jednu reč koja opisuje osećaj sa kojim odlaze. Zajedno, njihove reči oblikovale su poruku:
„Ljubav i strpljenje prema svim našim korisnicima, i prema svakome od nas, unapređuju kvalitet usluga, jer smo zajedno jači.“
Ova poruka sažela je duh radionice: solidarnost, međusobna podrška i zajednička posvećenost mogu doprineti unapređenju kvaliteta usluga koje se pružaju žrtvama nasilja u porodici.
Ove plodonosne diskusije deo su projekta „Institucionalizacija kvalitetnih usluga rehabilitacije i reintegracije za osobe koje su preživele nasilje II“, koji podržava International Partnerships Austria.
