Ekonomska i socijalna komisija Ujedinjenih nacija za Zapadnu Aziju (ESCWA) i Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) pozvali su glavnog istraživača MŽK, Nikol Fornsvort, 20. i 21. septembra da iznese iskustvo Kosova u oceni cene nasilja u porodici na Kosovu, u sklopu skupa stručnjaka na temu „koraku po korak u pravcu ocene cene nasilja nad ženama u arapskom regionu“, održanom u Bejrutu, Liban.
Nastojanje skupa bilo je da se čuju najbolje prakse celog spektra stručnjaka od akademika, građanskog društva i vlada Irske, UK, Španije, Ukrajine, Palestine, Danske, Saudijske Arabije, Egipta i Norveške, a koje bi podržale izradu priručnika kojim bi se arapske države metodološki rukovodile u oceni cene nasilja u porodici.
Nakon što je objasnila proces, uključene aktere, metodologiju i ključne nalaze iz publikacije MŽK Po kojoj ceni? Izrada budžeta za primenu zakonskog okvira protiv nasilja u porodici na Kosovu (UNDP, 2012), Nikol je predstavila ključne pouke stečene iz tog iskustva, uključujući:
- To je proces: Promena mentaliteta, izgradnja kapaciteta i uvođenje sistema za prikupljanje podataka zahteva vreme Za ovaj posao potreban je dugoročni proces. Jednokratne studije same po sebi nisu dovoljne. Rad na oceni cene mora da se uokviri sa obuhvatnim, holističkim pristupima da bi se popravile usluge prevencije, zaštite, procesuiranja i rehabilitacije.
- Institucionalizovani sistemi: Redovno prikupljanje i izveštavanje podataka mora se institucionalizovati redovnim ulogama, odgovornostima, sistemima i procedurama institucija, kao u slučaju budžetskog procesa i standardnih postupaka rada institucija koje se bave rešavanjem slučajeva nasilja u porodici.
- Lokalno vlasništvo: Ocena cene ne bi trebalo da se vrši u ime već sa odgovornim institucijama, tako da one nauče kako da vrše ocenu nezavisno i da razumeju značaj toga u sklopu redovnog budžetskog procesa.
- Angažman lokalnih organizacija i pokreta: U odsustvu državnih usluga, u mnogim zemljama, grupe za prava žena pružale su usluge licima koja su trpela nasilje u porodici više godina ili čak decenija. One poseduju veliko znanje i stručnost. Trebalo bi da se u potpunosti angažuju, a njihova ekspertiza prizna i nadoknadi. Održiva podrška grupama za prava žena da rade na tim pitanjima kroz vreme može doprineti uvođenju dugotrajne promene.
Navela je konkretne primere tekućeg rada MŽK na istraživanju i zalaganju u vezi sa nasiljem u porodici, ali i u vezi sa izradom rodno osetljivog budžeta, od 2006. god. Ovo, u saradnji sa drugim akterima građanskog društva, kao što su sigurne kuće i Balkanska istražno izvestilačka mreža; ključne institucije poput Agencije za rodnu ravnopravnost, zastupnika žrtava i policije, između ostalih institucija, kao i međunarodni akteri poput organizacije UN Women, OEBS, UNDP i UNFPA, kada je bilo dobro koordinisano, doprinelo je važnom napretku na Kosovu u pogledu rešavanja problema nasilja u porodici i institucionalizacije izrade rodno osetljivog budžeta.
