Povodom obeležavanja 27. aprila, Nacionalnog dana nestalih lica, Mreža žena Kosova (MŽK)  seća se 1,641 žena i muškaraca, dece i staraca Kosova, čija sudbina ostaje nepoznata.  

Već 21 godinu, njihovi najbliži čekaju ranjenim srcem i dušom. Dok nedostatak političke volje odgovorne države nastavlja da im uskraćuje pravo da znaju, pravo na istinu, pravo na pravdu.   

Napori društva moraju ići u pravcu podrške, sećanja i odavanja počasti žrtvama rata, nestalim licima, zlostavljanim osobama tokom rata. Dok bi traženje pravde trebalo biti u središtu svih napora za izgradnju mira između dva društva. Napori da se zaboravi prošlost neće rezultirati uspehom, jer se ne zasnivaju na ljudskim pravima i ne zasnivaju se na pravu na pravdu. Bez pravde nema mira.  

Ovim pismom, MŽK podseća da zločini protiv čovečnosti, genocid i druga ozbiljna kršenja ljudskih prava ne zastarevaju. Za nas je neprihvatljivo da govorimo o amnestiji, kada pravdu čekamo već dve decenije. Pravdu za ratne žrtve, nestala lica, žrtve silovanja i sve ratne zločine počinjene na Kosovu tokom 1998-1999.  

Mirovni sporazumi ne mogu integrisati amnestiju za ove zločine, jer se međunarodno kažnjivi, i pokušaji poricanja pravde u suprotnosti su sa međunarodnim pravom i konvencijama UN-a.  

Dužnost je države da štiti ljudska prava, a uskraćivanje pravde za počinjene zločine je poricanje ovog prava.   

Kao društvo, moramo uložiti napore da nas naš zahtev za pravdom ujedini kao većinsku i manjinsku zajednicu naše države, a ne da nas okreće jedni protiv drugih.  

Moramo se ujediniti u našem zahtevu kako bi kaznili sve one koji su počinili ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti.