„Imamo problema sa finansiranjem“, „nemamo kancelariju za rad“, „nemamo dovoljno podrške“ – samo su neki od odgovora nevladinih organizacija na pitanje zašto više nisu aktivne 

Sa istim problemima se suočavaju i druge organizacije koje i dalje obavljaju aktivnosti na osnovu mogućnosti koje imaju, a koje kažu da se vide kako se približavaju zatvaranju, iako to nije ono što žele 

Neke od ovih NVO čija su oblast delovanja prava žena i osnaživanje rodne ravnopravnosti tokom 2022. godine imale su podršku države.  

Međutim, za ovu godinu ove NVO još uvek čekaju da započne proces subvencioniranja, iako su sredstva već dodijeljena tokom ovih mjeseci, iako su im i ovih mjeseci dodijeljena sredstva. Ovaj proces subvencionisanja nevladinih organizacija, prema Ministarstvu pravde, očekuje se da počne u maju, piše u istraživanju Kallxo.com. 

Obezbeđivanje sredstava – glavni izazov NVO.  

Na Kosovu postoji blizu 200 nevladinih organizacija koje se zalažu u oblasti prava žena i devojaka, a suočavaju se sa nedostatkom finansijskih sredstava za obavljanje svojih aktivnosti. 

Nedostatak finansijske podrške ovim organizacijama predstavlja izazov u ispunjavanju svoje misije. 

Šemsie Seferi, šefica „Udruženja za emancipaciju žena – Alma“ u Peći, kaže da nedostatak sredstava rizikuje gašenje ove organizacije. Ona kaže da organizacija koju vodi trenutno nije u potpunosti aktivna zbog problema sa kojima se suočavaju. 

„NVO nije u potpunosti aktivna, ali trenutno imamo problem sa kancelarijom. Nemamo sredstava da plaćamo kiriju” – kaže Seferi“. 

Problem finansiranja može uticati na to da organizacija zatvori“ – dodaje ona. Za prevazilaženje problema sa kojima se ova organizacija suočava, Seferi kaže da postoji samo jedno rešenje, dovoljno sredstava. Ona čak dodaje da se to ne odnosi samo na organizaciju koju ona vodi, već i na bilo koju drugu nevladinu organizaciju koja ima za cilj jačanje rodne ravnopravnosti. 

„Da bi NVO nastavila da bude aktivna potrebna joj je samo stabilna finansijska podrška“ – rekla je Seferi. 

Još jedan problem sa kojim se, kaže, „bore“ je i to što projekte, prema njenim rečima, obično dobijaju velike nevladine organizacije. Prema rečima Seferi, ovo zasenjuje lokalne i nešto manje nevladine organizacije. 

„Već neko vreme nismo dobili nijedan projekat, za to vreme smo razvili dobrovoljnu aktivnost sarađujući sa Crvenim krstom i drugima. Vrlo prosto, velike NVO nas guše dok nastavljaju da uzimaju sva sredstva – kaže Seferi. 

Ona je takođe rekla da iako nemaju sredstava, i dalje nastavljaju sa radom u okviru mogućnosti koje im se pružaju. Nevladina organizacija „4 Change“ je neaktivna već nekoliko godina. Ova organizacija, čije je oblast delovanja bilo jačanje jednakih prava, zatvorena je zbog problema koji su imali sa finansiranjem, a ne samo sa tim. 

Aljba Hajdini, koja je vodila ovu nevladinu organizaciju u Prištini, kaže da je jedan od glavnih problema koji je doveo organizaciju do njenog zatvaranja vezan za nedovoljna sredstva. 

„Nismo imali dovoljno sredstava i ovo ima za posledicu da kada nemate puno vremena da se primarno bavite NVO-ma, onda se smanjuju mogućnosti i uslovi“ – kaže Hajdini.  Ona dodaje da novac nije bio jedini problem, vreme koje su morali da posvete organizaciji učinilo je da ova NVO ne bude više aktivna. 

 „Sada je i to da ni članovi nisu imali mnogo vremena, nije nam  NVO bila primarna“ – nastavlja ona. 

Hajdini se i dalje nada da će se u budućnosti organizacija ponovo otvoriti i nastaviti sa svojim aktivnostima, pritom govoreći da za vreme dok je bila aktivna nisu tražili podršku institucija. 

 „Budućnost je nepoznata, možda u budućnosti organizacija ponovo bude otvorena. Nije da smo tražili podršku od institucija, možda bi i dobili nešto” – kaže Hajdini. 

Čak je i nevladina organizacija „Bliri“, koju vodi Mahije Smajlji u Glogovcu, a koja je aktivna od 2010. godine, počela da ima problema sa sredstvima. Misija ove organizacije je da doprinese emancipaciji žena i devojaka svih zajednica u cilju njihovog osnaživanja za zdravstveno i kvalitetno obrazovanje. 

Cilj organizacije „Bliri“ je i podizanje uloge žene u sprečavanju bolesti u porodici i društvu, podizanje svesti o očuvanju zdravlja kao i sprovođenje konkretnih programa za žene za bolji i kvalitativni pristup zdravstvenoj zaštiti. Pored problema nedovoljnih finansijskih sredstava, ova organizacija kaže da se suočavaju i sa problemom nedostatka kancelarija. 

„NVO je i dalje aktivna. Jedan od glavnih izazova koje trenutno imamo je problem kancelarije“ – rekla je direktorka organizacije za KALLXO.com. 

Ona govori da se njihove aktivnosti najčešće odvijaju na selima, u ruralnim sredinama, a to, pored sredstava i problema kancelarije, dodatno stvara i problem prevoza. 

Smajlji dodaje da je nekoliko zahteva bilo upućeno lokalnim institucijama da im se pomogne oko prevoza, ali da, prema njenim rečima, još uvek nisu našli rešenje. 

„Verujem da kada bismo imali dovoljno sredstava, ne bismo imali problema ni sa kancelarijom ni sa prevozom, čekamo da dobijemo neki projekat pa da se tada nađe rešenje“ – kaže ona. 

Smajlji kaže da je primetila da se sa istim problemima suočavaju i druge organizacije koje imaju isti cilj kao organizacija koju ona vodi. 

„Na sastancima, u aktivnostima koje imamo u saradnji sa drugim nevladinim organizacijama, primećuje se da je počelo sa zatvaranjem ovih organizacija, ranije ih je bilo više” – kaže Samjlji. 

 „Zatvaraju se jer se ne poštuju, ne podržavaju se dovoljno, nema dovoljno sredstava, nema dovoljno poštovanja prema njima. Ima žena koje su sposobne, radnice, ali nam treba finansiranje“ – dodaje ona. 

 „Jedva sastavljamo kraj s krajem“ 

Druga organizacija koja je takođe zatvorena već tri godine je „Djepi i Buzëqeshjes“ (Kolevka osmeha). 

I ova NVO je zatvorena zbog nedostatka sredstava. „Djepi i Buzëqeshjes“ je radila u saradnji sa organizacijom „Medica Kosova“, a njihova misija je bila smanjenje traumatskih simptoma izazvanih ratom, posebno među žrtvama nasilja. kao i njihova integracija u društveni i javni život.  

Prema rečima Veprore Šehu „Medica Kosova“, ova organizacija takođe ima problema sa finansiranjem. 

„Ove godine, u februaru, završili smo tri veoma velika projekta u isto vreme, jedva sastavljamo kraj s kraj“ – rekla je Šehu. 

„Čekamo odgovor na prijave za dva projekta“ – dodala je ona. Takođe je rekla da su imali i projekat sa centralnim institucijama, gde su pet godina zaredom dobijali određenu sumu novca za razvoj svoje delatnosti. Međutim, i ovaj projekat je završen. 

„Takođe smo završili projekat sa centralnim institucijama, pet godina smo dobijali određenu sumu novca za podršku žrtvama seksualnog nasilja tokom rata. Čekamo da se rok produži, sada čekamo odgovor” – rekla je ona. 

Ona kaže da čekaju ponovno licenciranje, kako bi mogli da nastave da konkurišu za druge projekte. Šehu kaže da je proces licenciranja sam po sebi izazov. 

„Ovaj proces institucije dosta odugovlače, ovo je takođe izazov samo po sebi jer nam je potrebna licenca na vreme kako bismo se prijavili za projekte“ – dodala je ona. 

Šehu je dalje rekla da su strane donacije već počele da se fokusiraju na druge zemlje i da su postale problem donacije iz inostranstva. Šehu je rekla da je na državi da se angažuje po ovom pitanju. 

Podrška NVO-ima. 

Milion evra je iznos koji je tokom 2022. godine dodeljen nevladinim organizacijama čija su glavna misija prava žena. Tokom ove godine, od maja 2023. do februara 2024, sredstva koja su izdvojena za finansijsku podršku ovim organizacijama uvećana su za 500 hiljada evra, a prema podacima Ministarstva pravde, za prva četiri meseca ove godine Vlada je izdvojila još 500 hiljada evra. 

„Za 2023. godinu Vlada Kosova je podržala pravna lica, odnosno NVO-e, za period januar-april u iznosu od 500 hiljada evra, dok je MP u toku finansijske podrške u iznosu od 1 milion i 500 hiljada evra za period maj-decembar/2023-februar 2024.“ – navodi se u odgovorima MP za KALLXO.com. 

Prema ovim odgovorima, Ministarstvo pravde je početkom ove godine u svoj sastav uključilo Odeljenje za politike socijalnih usluga. 

Za ovo odeljenje se kaže da je do decembra 2022. godine funkcionisalo u okviru Ministarstva finansija. Naime, MP je reklo da je početkom ove godine, u skladu sa nadležnostima koje pripadaju ovom ministarstvu, otvorilo poziv za subvencionisanje NVO koje pružaju socijalne i porodične usluge za građane u socijalnoj potrebi. 

S druge strane, ovo ministarstvo navodi da je Ministarstvo finansija u proteklih godinu dana finansijski podržalo organizacije u iznosu od milion evra. Prema odgovorima koje je dobio KALLXO.com, 400 hiljada evra od ove cifre izdvojeno za skloništa na Kosovu, a preostalih 600 hiljada izdvojeno za NVO koje pružaju socijalne i porodične usluge. 

Podaci koje je saopštilo ministarstvo pokazuju da su ovim novčanim iznosom podržana 44 pravna lica u 2022. godini, od kojih deset skloništa i 34 druge nevladine organizacije. 

S druge strane, Mreža žena Kosova je 2012. godine stvorila Fond žena Kosova. Do stvaranja ovog fonda došlo je nakon promene prioriteta pomoći i smanjena budžeta koji su primorali mnoge donatore na Kosovu da zatvore svoje programe grantova ili smanje finansiranje nevladinih organizacija. 

Prema MŽK-u, ovaj fond nudi male grantove ženskim organizacijama koje nemaju pristup drugim izvorima finansiranja i koje nastoje da rade za prava žena, posebno sa grupama iz ruralnih područja ili marginalizovanim grupama. 

Ovaj specijalni fond takođe nudi mogućnosti za razvoj kapaciteta za organizacije korisnice, ali i za one koje se samo prijavljuju. Prema podacima Mreže žena Kosova, uz transparentne, efikasne, efektivne i proverene sisteme i procedure sub-grantiranja ovog fonda, od njegovog osnivanja, dodeljeno je 197 grantova za 107 organizacija civilnog društva. 

Ukupna vrednost ovih grantova je 1 milion i 11 hiljada i 387 evra.