Oko 90 kilometara udaljeno od Prištine nalazi se Velika Kruša, selo koje podseća na poslednji rat na Kosovu i simbol otpora Fahrije Hoti. Fahrijina priča nosi sa sobom priču hiljada drugih žena na Kosovu, a njen rad danas se smatra primerom uspeha širom sveta.  

Njena snaga postala je inspiracija za mnoge druge žene, a snaga koju je imala u tom vremenu da se njeni prava cene, počev od prava na rad, danas je podsticaj ženama da ne stanu i steknu svoja prava. Iako daleko od centra Kosova, Fahrije je uspela da se izbori ne samo za sebe, već i mnoge druge devojke i žene, koje su bile diskriminisane od društva, održi na nogama. Svojim radom su osvojile prava koja im pripadaju. 

Malo žena i devojaka na Kosovu danas ima sreće kao Fahrija 

Nevladine organizacije koje se bave pravima žena i promovisanjem istih procenjuju da udaljenost od gradskih centara i glavnog grada Kosova čini da se rad žena ne prepoznaje i ceni onoliko koliko bi trebalo. 

Čak i ove nevladine organizacije ocenjuju da je najveći fokus donatora na organizacije koje su veće i koje se uglavnom nalaze u urbanim sredinama, dok su prisutne vrlo malo u ruralnim.. 

Iz Hasa u Prizrenu – sa ženama i za žene 

Upravo je Marte Prekpaljaj iz nevladine organizacije „Žene vizionarke XXI veka“ koja je, kao malo koja njena koleginica, imala hrabrosti da radi sa ženama izvan urbanih područja. Poteškoće su još veće jer se njen rad uglavnom fokusira na žene u selima, a sedište NVO u kojoj radi je u Hasu u Prizrenu. Mi smo u Hasu u Prizrenu. Općenito, NVO-ovi imaju centre u gradovima, ja sam među retkima koji imam sedište ovde u Hasu, daleko od grada“, kaže Prekpaljaj. Ona, kao i mnoge njene koleginice smatraju da organizacije koje su u gradovima, bliže centru, imaju lakši posao. 

Međutim, Prekpaljaj ponovo naglašava da zahvaljujući želji da radi za dobrobit žena, nastavlja sa svojim radom i na kraju ostvaruje uspeh 

„Čak i ja, kada sam se prijavljivala za projekte, nije mi bilo teško jer tehnologija sada pruža mogućnosti, ali ostaje činjenica da i NVO u centru imaju olakšice“, kaže ona. Ona takođe ističe da se najveće angažovanje i rad za žene obavlja u gradovima 

„U selima se manje radi na pravima žena. Žene imaju znanje, upoznate su sa svojim pravima u većini slučajeva zbog raznih sredstava informisanja koja su trenutno dostupna, međutim, veoma je važno kako pristupate predmetima, mora se poraditi na ovom aspektu“ – kaže Prekpaljaj. Ona dodaje da se više bave lokalnom upravom i da sa njima imaju veoma dobru saradnju, čak kaže da su i one deo Mreže žena Kosova i da je i sama Prekpaljaj redovna članica i sarađuje sa ovom mrežom.. 

„Sa članicama MŽK-a redovno održavamo sastanke i sarađujemo“- dodaje ona. Prekpaljaj kaže da su nekada imali takvu mrežu i sa drugim NVO-e među opštinama.“ Saradnja je bila prilično dobra“, priseća se Prekpaljaj, dodajući da je ova mreža propala. „Sada se to promenilo, promenila se i saradnja i ova mreža koju smo imali“, kaže ona. Za prava žena su se angažovali i iz Peći.  

Iz nevladine organizacije ‘Alma’ za KALLXO.com su rekli da je među ostalim problemima sa kojima se suočavaju i rizik zatvaranja organizacije zbog toga što su sredstva usmerena u grad, na velike NVO-e. „Guše nas velike NVO, to je vrlo jednostavno, ja apelujem i neću se zaustaviti dok velike NVO-e ne isisaju sve fondove, dok ne ostave organizacije koje su godinama radile da se zatvore i dok ne preuzmu naš kapacitet, naš posao, uzimaju volontiranje od nas“ – kaže Šemsije Seferi, direktora „Udruženja za emancipaciju žena – Alma“. 

Seferi ka izjavila da je aktivna na volonterskoj osnovi u velikim NVO-ima koje su fokusirane na grad, a koje prema njenim rečima na kraju dobijaju fondove. „To nije u redu, da govorimo realno“, kaže ona, Prema rečima aktivistkinje za rodnu ravnopravnost Neri Ferizi, postoji deo organizacija u malim gradovima koje čine žene koje su kontinuirano davale doprinos po pitanju žena. 

„Ove žene i dalje ostaju u ovim organizacijama bez osvežavanja tima drugim ženama. Druge žene bi, mislim, donele druge ideje“ – kaže Ferizi. Ona dodaje da bi ako bi došlo do dolaska novih aktivistkinja iz različitih oblasti, bilo bi šire zastupljenosti žena i povod bi bio sveobuhvatniji. 

Stanje ostalih volontera za ženska prava 

Geografska rasprostranjenost utiče na obrazovanje žena, njihovo učešće u radu i njihovu emancipaciju, dok odgovori organizacija pokazuju da ovo geografska prostranost takođe utiče na učešće žena u informisanju i borbi za svoja prava. 

Čak i u Programu Kosova za rodnu ravnopravnost za 2020-2024, navodi se da procene NVO dokazuju da žene iz ruralnih sredina i one sa nižim nivoom formalnog obrazovanja imaju slabije odnose sa pružaocima usluga od žena iz urbanih sredina.. 

Pored nevladinih organizacija kojima su prava žena glavni prioritet, postoje i neke druge organizacije koje se kontinuirano trude da se bave ovom temom. 

Istraživanje koje je sproveo KALLXO.com je pokazalo da čak ni u planovima većine Lokalnih omladinskih akcionih saveta (LOAS) i omladinskih centara koji funkcionišu u nekoliko opština Kosova, koje su blizu i udaljene od glavnog grada, nisu predviđene aktivnosti edukacije o rodnoj ravnopravnosti u poslednjim godinama. 

Takav slučaj koji dobro opisuje situaciju u kojoj se Kosovo nalazi je Lokalni omladinski akcioni savet u Mitrovici, koji je izjavio da u poslednje tri godine nisu sprovodili aktivnosti za rodnu ravnopravnost 

„LOAS Mitrovica trenutno prolazi kroz izbornu fazu. Obaveštavamo vas da u poslednje tri godine nismo sprovodili takve aktivnosti“, izjavili su ukratko za KALLXO.com iz ovog Saveta. To pokazuje da, iako se Mitrovica ne smatra malim gradom, pošto je njegova površina veća od 300 km2, ipak udaljenost od glavnog grada čini da aktivnosti za prava žena budu učestalije, a NVO za ova pitanja sve manje. KALLXO.com je kontaktirao Neri Ferizi, aktivistkinju za prava žena u ovom gradu. Ona kaže da na Kosovu i dalje postoji klasna podela na osnovu geografskog porekla. 

„Diskriminacija na osnovu geografske udaljenosti je izuzetno izražena na Kosovu, u Prištini se oseća neka vrsta superiornosti“, kaže ona, dodajući da geografsko proširenje ostaje kao odrednica napretka i svesti na Kosovu. Prema njenim rečima, rad NVO koje se bave pravima žena u ruralnim sredinama se u određenoj meri ceni. 

„To se vidi po podršci koju imaju organizacije u Prištini, kao i uticaju koji imaju jer su stvorili širi krug. Zatim, istorijski kontekst svakog grada je različit, a ponekad nemamo iste izazove i ideje koje se mogu slobodno razvijati u Prištini, a ne mogu biti relevantne u drugim gradovima“, kaže aktivistkinja iz Mitrovice. 

Ona kaže da se fokus za rad sa ženama sada mora proširiti i na druge gradove Kosova. Podrška nevladinim organizacijama koje deluju u ruralnim oblastima. Mreža žena Kosova je 2012. godine osnovala Fond žena Kosova. Prema mreži, ovaj fond pruža male grantove ženskim organizacijama koje nemaju pristup drugim izvorima finansiranja i koje žele da rade na pravima žena. 

Posebno su u ovom fondu odabrane NVO koje deluju u ruralnim područjima, kao i organizacije koje se bave marginalizovanim grupama. 

Do stvaranja ovog fonda došlo je nakon promene prioriteta pomoći i smanjenih budžeta koji su primorali mnoge donatore na Kosovu da zatvore svoje programe grantova ili smanje finansiranje nevladinih organizacija. 

Manje nevladine organizacije, koje su obično u gradovima udaljenim od glavnih centara Kosova, a bave se pravima žena, a sa kojima je KALLXO.com komunicirao, tvrde da su diskriminisane. 

Ministarstvo pravde je na pitanje KALLXO.com da li postoji diskriminacija među organizacijama na osnovu njihove veličine, er su tvrdnje manjih NVO-a bile da postoji razlika, Ministarstvo je to negiralo. 

„MP ne pravi takvu razliku. Sve NVO koje su licencirane u oblasti socijalne zaštite i pružanja socijalnih usluga, i koje ispunjavaju uslove prema važećem zakonodavstvu, podržavaće se putem subvencionisanja od strane Ministarstva pravde“, navodi MP. S druge strane, što se tiče podrške centralne i lokalne vlasti ženskim NVO-ima, aktivistkinja Neri Ferizi kaže da je u poslednje vreme došlo do povećanja podrške, ali da je, prema njenim rečima, potreba za podrškom veća u mestima van glavnog grada 

Ona kaže da to jasno pokazuje da postoji nejednakost u raspodeli sredstava za NVO, a Ministarstvo pravde u svom sastavu ima Odeljenje za politiku socijalnih usluga koje je do decembra 2022. godine funkcionisalo u okviru Ministarstva finansija. Ministarstvo pravde je početkom 2023. godine, u skladu sa svojim odgovornostima, raspisalo poziv za subvencionisanje nevladinih organizacija koje pružaju socijalne i porodične usluge građanima u socijalnoj potrebi. Za 2023. godinu, prema podacima MP, Vlada Kosova je podržala pravna lica, odnosno NVO-e, za period januar-april 2023. godine u iznosu od 500 hiljada evra. 

Ministarstvo pravde saopštilo je da je u toku finansijska podrška u iznosu od 1 milion i 500 hiljada evra za period maj-decembar 2023. do februara 2024. godine. U odgovorima Ministarstva finansija navedeno je da je Ministarstvo finansija u 2022. godini finansijski podržalo organizacije u iznosu od milion evra. Od ovog iznosa 400 hiljada evra dodeljeno je prihvatilištima, dok je 600 hiljada drugim NVO koje pružaju socijalne i porodične usluge. 

Dakle, od ove novčane vrednosti u 2022. godini podržana su 44 pravna lica, od kojih 10 prihvatilišta i 34 druge NVO širom zemlje.