Regionalna koalicija za rodnu ravnopravnost u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU) (EQUAPRO) predstavila je svoj izveštaj „Ka inkluzivnom rodno odgovornom pristupanju Zapadnog Balkana EU“ (ZB) o napretku i izazovima u integrisanju rodnih pitanja u proces pristupanja EU tokom onlajn događaja 28. februara, koji je uključio više od stotinu zainteresovanih strana.
U svom uvodnom izlaganju, Hilen Franke, šefica sektora za civilno društvo, socijalnu uključenost i razvoj ljudskog kapitala u Evropskoj komisiji u ZB i Turskoj, istakla je važnost rodno odgovornog i participativnog procesa pridruživanja EU. „Rodna ravnopravnost i ženska prava su ključni elementi procesa proširenja, a projekti poput ovog nam pomažu da identifikujemo koji su preostali izazovi i koji su glavni pokretači promena“, rekla je ona. Istakla je ključnu ulogu koju civilno društvo ima u pozivanju i vlade i EU na odgovornost. „Mnogo je posla na kojem se treba raditi i mislim da su vaše preporuke veoma korisne“, rekla je ona.
Za EQUAPRO, Giulia Paskuinelli je predstavila regionalni izveštaj, u kojem je upoređen napredak ka unapređenju rodne ravnopravnosti u procesu pristupanja EU 2021. i 2022. godine. Ključne tačke su:
- U 2022. godini, u proseku 13% poglavlja u izveštajima zemalja za Zapadni Balkan (ZB) bilo je rodno integrisano, što je neznatno smanjenje sa 14% u 2021. Kosovo je prednjačilo sa 37% poglavlja sa rodnim principom.
- Sve zemlje su razvile planove implementacije na nivou zemlje (CLIPS) za Rodni akcioni plan III sa Kosovom i Severnom Makedonijom, opširno konsultujući organizacije ženskog civilnog društva (OŽCD) u ovom procesu.
- EU je usvojila većinu novih aktivnosti (90%) u 2022. godini u poređenju sa 76% u 2021. Međutim, nedosledna upotreba rodnih markera i pogrešno označavanje je i dalje, što je potencijalno dovelo do pogrešnih procena finansiranja EU u pravcu rodne ravnopravnosti.
- OŽCD nisu adekvatno konsultovane u programiranju Instrumenta za pretpristupnu pomoš (IPA) III; Strateški odgovor koji informiše ovaj program nije bio javno dostupan na Kosovu kao deo procesa javnih konsultacija.
- Dijalozi i strukture u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju nisu redovno angažovali različite OŽCD-a, osim na Kosovu gde su i EU i vlada imale procese za konsultovanje OCD o dnevnim redovima, što je praksa koja bi se mogla usvojiti u drugim zemljama.
- Proces pristupanja EU nastavlja da pokreće prodemokratske reforme, iako su rezultati različiti. Naglašena je potreba za stalnim praćenjem kako bi se osigurale suštinske, transformativne i održive promene.
Članovi EQUAPRO-a su zatim podelili ključne nalaze iz svojih zemalja.
U završnoj reči u ime EQUAPRO-a, Nikol Farnsvort, direktorica programa MŽK-a, ponovila je tačke iznete tokom diskusije, uključujući važnost:
- Političkog dijalog koji prepoznaje i smisleno uključuje različite OŽCD
- Političke volja u ime EU i vladinih zvaničnika da se rodna ravnopravnost uvede u proces pristupanja EU
- Uspostavljanja struktura koje će institucionalizirati rodno “uvođenje” ovih procesa, bez obzira na to ko ima pozicije odlučivanja, kao što je osiguranje strukturiranog političkog dijaloga sa OŽCD, obavezne kontrolne liste koje će voditi rodno obeležavanje akcija koje finansira EU i zahtijevanje od izvođača da uđu podaci o finansiranju za rodnu ravnopravnost i za OŽCD prilikom unosa podataka u sistem upravljanja podacima EU OPSIS
- Osiguranja rodne analize koja je osetljiva na sukob i angažman žena u svim donošenjima odluka u skladu sa obavezama EU u Agendi o ženama, miru i sigurnosti, posebno imajući u vidu pretnju i kontinuirano postojanje sukoba u ZB.
Ona je naglasila posvećenost EQUAPRO-a nastavku saradnje između OŽCD, EU i vlada u cilju postizanja zajedničkih ciljeva uvođenja rodne ravnopravnosti u proces pristupanja EU. Iako je ova regionalna Akcija koju podržavaju EU i Švedska završena u februaru, Farnsvort je napomenula da će članice EQUAPRO-a nastaviti da prate ove procese, pozivajući vladu i EU na odgovornost, i podržavajući napredak u procesima pristupanja EU sa integrisanjem rodnih pitanja.
