Decenijama unazad, nevladine organizacije (NVO) na Kosovu bile su na prvoj liniji u promovisanju ljudskih prava, demokratije, dobrog upravljanja i društvene pravde. NVO su popunjavale praznine tamo gde su institucije zakazale, obezbeđujući da pravda, pomoć i podrška stignu do onih kojima su najpotrebnije. Djelovale su kao čuvari demokratije, osiguravajući da demokratski procesi budu poštovani i da vlada ostane odgovorna prema građankama i građanima kojima treba da služi. 

Postignuća kosovskih NVO su neosporna. Zahvaljujući neumornom radu organizacija poput Mreže Žena Kosova (MŽK) i njenih 139 članica, usvojeni su ključni zakoni koji štite žene od nasilja, a usluge poput psihološke podrške, pravne pomoći i skloništa postale su dostupne ženama i deci koji preživljavaju nasilje. Samo da navedemo nekoliko primera: MŽK je pružila pravne savete i podršku za više od 117 žena koje su preživele nasilje, dok je, zajedno sa članicama, podržala više od 335 žena u ostvarivanju prava na imovinu i nasleđe, pomažući im da ostvare pristup pravdi. Istovremeno, NVO su se zalagale za bolja radna prava, antidiskriminacione zakone i uticale na više od 109 zakona i politika kako bi bolje odgovarale potrebama različitih žena i muškaraca, uključujući i podršku evropskom putu Kosova. 

Zašto su NVO danas važnije nego ikada? 

Za one koji sumnjaju u značaj NVO, razmislite o sledećem: Ko pruža usluge kada institucije zakažu u zaštiti preživelih porodičnog ili seksualnog nasilja? Ko osigurava da zakoni i politike nisu samo mrtvo slovo na papiru, već da se primenjuju i poštuju? Ko sprovodi istraživanja kako bi se osiguralo da se zakoni temelje na dokazima o potrebama žena i muškaraca? Ko odlazi u lokalne zajednice, razgovara sa različitim ženama o njihovim problemima i zatim te probleme iznosi pred institucije? Ko skreće pažnju međunarodne zajednice na lokalne nepravde? 

Odgovor je jasan: NVO. 

One pružaju osnovne usluge – od hitnih skloništa za preživele porodičnog nasilja, do zagovaranja prava LGBTIQ+ osoba i zaštite osoba sa invaliditetom. One mobilišu humanitarnu pomoć, edukuju mlade o ljudskim pravima i nadgledaju rad institucija kako bi obezbedile transparentnost i odgovornost. One grade mostove mira preko fizičkih i drugih granica. 

Možda najvažnije, NVO su stub demokratije. Kada je civilno društvo oslabljeno, slabi i demokratsko tkivo jednog društva. Svet bez jakih NVO je svet u kojem vlast ostaje bez nadzora, u kojem se marginalizovani glasovi ne čuju i u kojem se teško stečena ljudska prava mogu povući bez otpora. 

Borba za opstanak 

Nedavne finansijske restrikcije koje pogađaju civilno društvo, a posebno organizacije za prava žena, ozbiljno ugrožavaju rad mnogih NVO na Kosovu i u zapadnom Balkanu. Iza statističkih podataka o gubicima stoje stvarne ljudske posledice: žene koje ne mogu da dobiju pravnu pomoć kako bi pobegle od nasilnika, aktivistkinje i aktivisti koji doživljavaju iscrpljenost zbog preopterećenja poslom, organizacije koje ne mogu da učestvuju u važnim zakonodavnim reformama zbog nedostatka resursa i vremena. 

Izazovi povezani sa nedavnim obustavljanjem američkog finansiranja i njegovim posledicama na NVO na Kosovu bili su jedna od tema današnjeg događaja koji je organizovala Evropska unija na Kosovu, uz prisustvo ambasadora Aiva Orava. Na panel diskusiji povodom Svetskog dana NVO učestvovala je i Nikol Farnsvort, zamenica direktorke i vodeća istraživačica MŽK. 

„Izdržaćemo. Preživećemo“, rekla je Farnsvort govoreći o smanjenju finansiranja organizacija za ženska prava. „Mi smo aktivistkinje. Samo što nam [iznenadni prekidi finansiranja] otežavaju život i smanjuju vreme koje možemo da posvetimo nadzoru nad radom institucija, da pratimo svaki zakon koji se donosi, da vidimo da li se negde krišom ubacuju odredbe koje će umanjiti prava žena…“ 

Farnsvort je naglasila i zabrinutost MŽK zbog posledica finansijskih rezova po manje organizacije koje nemaju alternativne izvore finansiranja. „Najviše nas brine kako će se ove mere odraziti na naše partnerske organizacije, koje su trebale da rade zajedno s nama“, istakla je, posebno naglasivši izazove sa kojima se suočavaju ženske NVO koje rade sa Romkinjama, Aškalijkama, Egipćankama, pružaju pravnu pomoć ženama koje su preživele nasilje i podržavaju žene sa invaliditetom. 

Uprkos ovim izazovima, civilno društvo na Kosovu ne odustaje. Aktivistkinje i aktivisti se međusobno podržavaju, sarađuju preko granica kako bi se suprotstavili regresivnim politikama i ne dozvoljavaju da godine napornog rada budu poništene. 

Podrška NVO je ulaganje u budućnost 

Na Svetski dan NVO važno je prepoznati da podrška nevladinim organizacijama nije milostinja – to je investicija u demokratiju, pravdu i pravedniju budućnost. 

Na pitanje kako bi institucije i EU mogle podržati rad NVO, Farnsvort je istakla potrebu za transparentnim institucionalnim finansiranjem, koje neće zavisiti od političkih uticaja i u čijem nadzoru će učestvovati same NVO. 

„U okviru Plana rasta EU trebalo bi da postoji mehanizam nadzora“, dodala je, naglasivši da bi NVO trebalo da imaju ulogu u praćenju programa i trošenja sredstava. Takođe je preporučila da EU u sledećem Višegodišnjem finansijskom okviru i Programu za civilno društvo obezbedi sredstva za organizacije koje se bave pravima žena i LGBTIQ+ osoba, kao i da takva podrška uključuje fleksibilno finansiranje i osnovna sredstva za rad. Istakla je da bi trebalo smanjiti administrativne barijere, posebno za male, lokalne organizacije, kako bi one mogle da usmere svoje ograničene resurse na aktivizam umesto na birokratiju. 

Uprkos ozbiljnim izazovima, odlučnost aktivistkinja i aktivista ne jenjava. NVO i dalje igraju ključnu ulogu u odbrani demokratije, pravde, dobrog upravljanja i ljudskih prava – i danas su važnije nego ikada.