Bugarski fond za žene (BFW), u saradnji sa Evropskim ženskim lobijem (EŽL), 5. decembra je organizovao intiman i inspirativan događaj koji je istraživao šta znači postojati „između“. Drugim rečima, kako je živeti u Globalnom Istoku dok se krećete kroz filantropske pejzaže i vrednosne sisteme oblikovane od strane Globalnog Severa. Među govornicima bila je Nikol Farnsvort, zamenica direktorke Mreže žena Kosova (MŽK), koja se pridružila feminističkim aktivistkinjama, ženskim fondovima i kreatorkama politika iz čitave Istočne Evrope kako bi razgovarale o tome kako se identitet, resursi i aktivizam prepliću u prostorima gde se Istok susreće sa Zapadom.
Diskusija je bila usredsređena na to kako feministički pokreti doživljavaju i pregovaraju ove složene stvarnosti, ističući i postignuća i stalne izazove sa kojima se suočavaju borkinje za ženska prava i feministički pokreti u Istočnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu. Učesnici su razmatrali nasleđe post-socijalističkih tranzicija, sve veći otpor prema ženskim pravima i rast konzervativnih narativa, koji zajedno oblikuju današnji okvir za feminističko organizovanje.
Farnsvort je istakla važne feminističke korene Žena u crnom, kao i feminističkih aktivistkinja i mreža u bivšoj Jugoslaviji, koje su inspirisale i podržale savremene feminističke pokrete da nastave da rastu. Izrazila je zabrinutost zbog sve raširenijeg smanjenja finansiranja od strane dugogodišnjih donatora feminističkih pokreta, uključujući države članice Evropske unije (EU) i privatne fondacije, što predstavlja ozbiljnu pretnju opstanku organizacija za ženska prava i feminističkog pokreta na Zapadnom Balkanu. Uputila je poziv na širenje savezništava širom Evrope i na globalnom nivou, kako bi se zagovaralo da novi Višegodišnji finansijski okvir (VFO) EU, posebno Uredba o praćenju rashoda i učinka, uključi konkretne ishode i pokazatelje za rodnu ravnopravnost, u skladu sa principima rodno odgovornog budžetiranja i vrednostima EU. U suprotnom, buduće finansiranje EU za organizacije za ženska prava i feminističke pokrete – kao jednog od retkih preostalih izvora u regionu – moglo bi biti ugroženo. Time bi EU rizikovala da izgubi jednog od svojih ključnih partnera u unapređivanju procesa pristupanja i evropskih vrednosti u regionu.
Panelistkinje su razgovarale o mogućnostima za širenje savezništava radi zajedničkog zagovaranja u vezi sa VFO -m i uredbom o učinku, u skladu sa zagovaračkim prioritetima Mreže za nadzor rodno odgovornog budžetiranja i Evropske mreže za rodno budžetiranje.
Sofija Karakaidu iz organizacije Prospera – Međunarodne mreže ženskih fondova – istakla je da u trenutnom kontekstu sve moramo biti uključene i pružati podršku jedna drugoj, čak i kada smo umorne. „Sve moramo da budemo prisutne“, rekla je, posebno kao pojedinci. Ne možemo se oslanjati isključivo na mreže da nas predstavljaju.
„Niko neće doći da nas spasi … Moramo same sebe da spasimo“, rekla je Maya Doneva iz Evropskog ženskog lobija, koja je moderirala događaj. „Mi smo superheroine!“ Među ostalim panelistkinjama bile su Nadejda Dermendjieva, su-direktorka BFŽ; Dina Login, predsednica EŽL, koja je govorila o administrativnim opterećenjima sa kojima se suočavaju organizacije za ženska prava, jer često moraju da upravljaju brojnim malim projektima umesto da raspolažu dugoročnim fondovima koji doprinose njihovoj održivosti; i Pile Cop-Pagan, izvršna direktorka Women’s Support Services (Usluge podrške ženama) i članica GREVIO-a, koja je istakla ključnu ulogu organizacija za ženska prava u praćenju primene Istanbulske konvencije i u tome da vlade budu pozvane na odgovornost za rešavanje rodno zasnovanog nasilja.
