Rodno zasnovano nasilje i nasilje u porodici su globalni fenomeni koji nesrazmerno pogađaju žene. U mnogim zajednicama na Kosovu, nasilje u porodici se i dalje smatra privatnom stvari koja se rešava unutar porodice. Pravni okvir Kosova koji se odnosi na rodno zasnovano nasilje i nasilje u porodici je usklađen sa međunarodnim standardima, ali dosledna primena ostaje izazov. Malo žena prijavljuje nasilje, a kada to učine, njihovi slučajevi se često rešavaju bez dovoljno osetljivosti ili ozbiljnosti.

Nevladina organizacija Žensko pravo nastojala je da skrene pažnju pravosudnih i organa za sprovođenje zakona na severu Kosova na ovo pitanje, istovremeno podstičući jaču multisektorsku koordinaciju kako bi se poboljšali odgovori na slučajeve nasilja.

Izgradnja svesti i poverenja

Žensko pravo je počelo podizanjem svesti kroz mesečne sastanke i obuke sa tužiocima, zagovornicima žrtava i sudijama koji se bave slučajevima nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja. Učesnici su razgovarali o rodno osetljivim pristupima i pregledali praktične studije slučajeva, suočavajući se sa stalnim izazovima u primeni usklađenog pravnog okvira Kosova.

Okrugli sto okupio je stručnjake iz pravosuđa, tužilaštva i organa za sprovođenje zakona sa akterima civilnog društva koji rade u oblasti rodno zasnovanog nasilja, kako bi razmenili perspektive i razmotrili sistemske prepreke. Diskusija koja je održana obuhvatila je stalna pitanja kao što su neprimereno upućivanje na medijaciju u slučajevima porodičnog nasilja, raseljavanje žrtava iz zajedničkih domova i nedostatak podrške za socijalno stanovanje za žrtve.

Kroz umetničke performanse, debatu i kampanju za podizanje javne svesti, žene, devojke i manjinske grupe stekle su jasnije razumevanje svojih prava i usluga dostupnih žrtvama nasilja.

Jedna od sudija koje su učestvovale na sastancima, Vesna Milić, istakla je koliko se žrtava suočava sa ekonomskom nesigurnošću, što ograničava njihovu nezavisnost. Nakon njene preporuke, Žensko pravo je takođe organizovalo seminar o pravima žena na imovinu i nasleđe.

Od znanja do posvećenosti

Nadograđujući ovu povećanu svest, inicijativa je prešla u aktivnu saradnju između pravosuđa, tužilaštva, policije i civilnog društva. Uspostavljena su tri sporazuma o saradnji, a radionice su omogućile ključnim predstavnicima da razviju zajedničke strategije za efikasnije upravljanje slučajevima, uključujući poboljšano izveštavanje i napore za praćenje. Zdravstvene i obrazovne institucije su se takođe pridružile, jačajući međusektorske napore za koherentno reagovanje na incidente porodičnog i rodno zasnovanog nasilja.

Žrtvama je pružena besplatna pravna i psihosocijalna podrška. Slučajevi su obuhvatali ženu koja je 17 godina trpela ponovljene napade i dobila pomoć da prijavi zlostavljanje i obezbedi razvod; maloletnika koji se suočava sa problemima u ponašanju u porodici, koji je lečen terapijom zajedno sa svojom majkom; i romske žrtve nasilja koje su dobile pravna uputstva, psihološku podršku i bezbedan smeštaj. Pravne konsultacije održane sa jednim od zagovornika žrtava, Burhanom Medjunijem, pomogle su žrtvi koja je učestvovala u tekućim postupcima da razume pravni proces, a istovremeno su je ohrabrile da nastave sa slučajem.

Ove intervencije su istakle koliko je dostupna pravna pomoć važna za izgradnju poverenja u institucije i pomoć žrtvama da traže pravdu.

Ka pravdi i bezbednosti za sve

Inicijativa je ostavila trajan trag: postavila je temelje za bližu i efikasniju saradnju između institucija, a istovremeno je povećala znanje ljudi o pravima žrtava. „Projekat ‘Zaštićena i bezbedna’ nam je omogućio da napravimo važne korake u povezivanju lokalnih institucija i organizacija“, kaže Andrijana Strauss, asistentkinja na projektu u Ženskom pravu. „Po prvi put, svi akteri su seli za isti sto i razgovarali o konkretnim slučajevima, a ne samo o procedurama. Verujem da je to jedan od najvećih doprinosa ovog projekta – stvarna saradnja u praksi“. Medijska pokrivenost inicijative bila je opsežna, a lokalni TV i radio kanali su emitovali aktivnosti i radionice, dodatno jačajući svest javnosti.

Ključne preporuke učesnika uključivale su održavanje multisektorske saradnje, nastavak kampanja za podizanje svesti javnosti i proširenje usluga socijalne i pravne podrške za žrtve. Prateći ove preporuke, Žensko pravo je nastavilo da radi sa predstavnicima lokalne samouprave, policije, zdravstvenih i socijalnih službi čak i nakon završetka inicijative, kako bi se osigurala kontinuirana saradnja. U partnerstvu sa drugim organizacijama, sproveli su i dodatnu kampanju za podizanje svesti javnosti, sa informativnim materijalima distribuiranim građanima i dva javna događaja.

Žensko pravo nastavlja da pruža besplatnu pravnu pomoć i psihosocijalnu podršku žrtvama nasilja, zahvaljujući dodatnim izvorima finansiranja. „Broj korisnica ovih usluga raste, što smatramo pozitivnim pokazateljem poverenja i veće informisanosti žena o svojim pravima“, kaže Ružica Simić, direktorka Ženskog prava. Žensko pravo je takođe u procesu razvoja mobilnog tima za pružanje terenske podrške žrtvama, s ciljem proširenja dostupnosti specijalizovanih usluga.

Inicijativa Ženskog prava otvorila je put ka bezbednijem, pravednijem društvu u kojem su prava svih preživelih priznata i zaštićena. Naučene lekcije i izgrađena partnerstva nastavljaju da vode napore ka trajnim promenama.

Inicijativa Ženskog prava „Prevencija nasilja nad ženama na severu Kosova – Zaštićena i bezbedna“ sprovedena je uz podršku Fonda žena Kosova (FŽK) Mreže žena Kosova (MŽK), finansirala ju je Austrijska agencija za razvoj (ADA) i sufinansirala Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida), u iznosu od 4.927 evra, od oktobra 2021. do aprila 2022. godine. Inicijativa je direktno doprinela programu MŽK-a „Život bez rodno zasnovanog nasilja“.