Bila je velika aktivistkinja za ženska prava, a svoj neumorni rad započela je sa samo 21 godinom, radeći u različitim institucijama i organizacijama u zemlji. „Advuši, kako su je zvale većina njenih prijateljica, od osnivanja udruženja Norma angažovala se na različitim aktivnostima udruženja. Bila je uvek spremna da sa maksimalnom odgovornošću obavlja svoje poslove i dužnosti, i pre svega velikom voljom da na različite načine pomogne ženama u nevolji“ rekla je Valjbona Saljihu, liderka udruženja Norma. 

Sanije Grajćevci iz udruženja Aureola govorila je o doprinosu gđe Advije kao aktivistkinje: „Gđu Advije Gaši poznajemo od 1996. godine kada smo u organizaciji Aureola počeli da se više bavimo ljudskim pravima, a posebno ženskim pravima. Na ovom polju, ona je bila angažovana na mnogim sastancima, radionicama, seminarima i različitim konferencije kako bi doprinela podizanju svesti stanovništva o ljudskim pravima uopšte, a posebno o pravima žena. Bila je primer svima; za način pristupa problemima, komunikaciju, saradnju, podršku, deljenje uspeha, kao i žrtvovanje da bi se postigla misija „Svi ljudi su jednaki i uživaju svoja prava““.  

„Iz priča o njenom životu, o prevazilaženju svih izazova sa kojima ju je život okušao; shvatili smo da je bila hrabra i veoma snažna žena, bila je sjajna majka, draga prijateljica, posvećena profesionalna radnica, podrška i motivacija svima, a posebno mladim aktivistkinjama“, dodala je Sanija.  

Gđa Advije, pored toga što je bila uspešna žena u karijeri, bila je i predivna prijateljica i majka. Njena prijateljica, aktivistkinja i glumica Safete Rogova podelila je sa nama priču posvećenu gđi Adviji: 

„Ne predajem se lako“ bio je njen životni moto. Adviju poznajem još iz vremena studija 1967-8. Ona je studirala pravo, ja filologiju. Studenti su tada imali bife. Tu smo se sretale, smejale, bile besne kada smo „padale“ na ispitima, tu smo se sastajale  sa svojim momcima. Advija bi dolazila ruku pod ruku sa Baškimom Gašijem, budućim inženjerom. „Oh, Advije, znaš da mi je Baškim rođak s majčine strane. Šta ako te prevari?“ „Ma ne, odgovarala bi kroz smeh, ja se ne predajem lako“. 

I zaista je osvojila Baškima, venčali su se, rodila je tri sina  – tri sokola. Ali njihova sreća nije dugo trajala. Baškim se razboleo i preminuo je u najlepšim godinama, ostavivši Adviju sa troje male dece. A Advija, umesto da se prepusti tuzi i suzama, posvetila se odgajanju dece, radeći i prekovremeno. Odgojila ih je i školovala dok su postali sposobni da se brinu o sebi i svojim porodicama. Njeno lice bi se razvedrilo kada bi govorila o snahama, unucima i unukama. Nakon što smo ostale bez posla, Advija je kao pravnica dala svoj doprinos svim ženskim organizacijama. Bila je poštena, iskrena i protivila se kada nešto nije bilo u redu. 

Pošto mi je bila prijateljica, a ja kao glumica se nisam razumela u zakone, zadirkivala bih je „odustaj Advije, grešiš“. 

„Ne odustajem lako“, ljutito bi mi odgovorila. 

I zaista, često je bila u pravu, jer čak ni na aktivnostima stvari nisu išle glatko. Ali volela je humor… često je pričala viceve na albanskom, turskom i bosanskom. 

Bolest joj je oduzela radost, snove o tome da vidi decu kako se vrte oko nogu, dozivajući je „probudi se baka, igraj se s nama“. 

I ta jaka žena, neumorna aktivistkinja, svima draga prijateljica, na kraju se „predala“, mirno i bez reči, očiju koje kao da govore „samo napred, radite i za mene“. 

Advije Gaši preminula je u 67. godini, 2. avgusta 2015. godine, nakon duge borbe sa rakom.