Dana 29. maja, vebinar pod nazivom „Budžetske crvene linije: Okončanje menstrualnog siromaštva kroz rodno odgovorno budžetiranje“ okupio je aktivistkinje, istraživačice, prosvetne radnice i organizacije civilnog društva iz celog regiona. Diskusija je bila usmerena na rešavanje menstrualnog siromaštva kroz politike, zagovaranje i budžetske reforme.
Sesiju je otvorila koordinatorka za ekonomsko osnaživanje žena i rodno odgovorno budžetiranje u Mreži žena Kosova (MŽK), Elirjeta Beka, koja je naglasila važnost nastavka razgovora i nakon Dana menstrualne higijene, koji se globalno obeležava 28. maja.
Tokom sesije, vredne uvide podelile su:
- Jelena Ružić, izvršna direktorka Ženskog udruženja Kolubarskog okruga (moderatorka)
- Marina Sakač Hadžić, antropološkinja i službenica za komunikacije u EAEA u Briselu
- Danijela Šakota, profesorka koja promoviše pristup menstrualnim proizvodima u školama
- Nataša Dokovska, programska direktorka organizacije Novinarke za ljudska prava – JHR
- Magbulje Hiseni, izvršna direktorka organizacije EcokosWomen
Organizacija EcokosWomen, članica MŽK, predstavila je nalaze prvog istraživanja o ceni proizvoda menstrualne higijene na Kosovu, sprovedenog na albanskom jeziku. Prateći dokument sa preporukama na engleskom jeziku kasnije je izrađen uz podršku Mreže za nadgledanje rodno odgovornog budžetiranja. Dokument prikazuje finansijsko opterećenje s kojim se suočavaju osobe koje menstruiraju i poziva na ukidanje poreza na menstrualne proizvode i povećanje dostupnosti besplatnih proizvoda u školama i javnim institucijama. Tokom sesije, Magbulje Hiseni je podelila:
„Počele smo da radimo na upravljanju menstrualnom higijenom uz malu donaciju od MŽK. Iako je iznos bio skroman, kada postoji snažna volja, i mala sredstva mogu napraviti razliku.“
Sve govornice složile su se da je menstruacija i dalje tabu tema u mnogim društvima, sa ograničenim pristupom informacijama od ranog uzrasta. Marina Sakač Hadžić se osvrnula na sopstveno iskustvo, prisećajući se da je njena nastavnica održala dvočas o menstrualnoj higijeni samo devojčicama, dok su dečaci poslati da igraju fudbal – što je rani primer kako rodne norme oblikuju obrazovanje.
Sesija je naglasila hitnu potrebu za rodno odgovornim budžetiranjem u cilju rešavanja menstrualnog siromaštva i pozvala na zagovaranje zasnovano na dokazima i sistemsku promenu politika. Jedan od glavnih izazova koji bi mogao proisteći iz ukidanja poreza jeste mogućnost da preduzeća neće sniziti cene proizvoda menstrualne higijene.
