Podgorica – Dana 24. aprila 2019. godine, u EU info centru u Podgorici, Centar za ženska prava (CŽP) predstavio je svoj novi izveštaj Rodno zasnovana diskriminacija na radu u Crnoj Gori .
U izveštaju su predstavljeni rezultati istraživanja iz Crne Gore, koji se odnose na rodnu diskriminaciju pri zapošljavanju, kao i na radno mesto.
Na ovom događaju, CŽP je predstavio metodologiju, ključne nalaze i preporuke proizašle iz istraživanja, kao i dobrodošlu diskusiju o nalazima.
U svom uvodnom obraćanju, Plamena Halacheva, šefica Odeljenja za političke, evropske integracije i trgovinu pri Delegaciji EU, rekla je da je ravnopravnost žena i muškaraca temeljna vrednost Evropske unije, naglašavajući da je „ovo uvek u toku i Crna Gora nije izuzetak.“ Ona je istakla da Crna Gora još uvek treba da implementira svoj pravni okvir i poboljša održavanje podataka, uključujući i uspostavljanje Indeksa rodne ravnopravnosti EU. „Prava žena nikada nisu protiv prava drugih; oni nisu protiv ljudskih prava“, rekla je ona, dodajući da je „osiguranje prava bolje za sve u društvu“.
Zamenik Ombudsmana Siniša Bjeković složio se sa većinom preporuka iz izveštaja, napominjući posebno da je potrebno poboljšati upravljanje podacima.“ Moramo uzeti ovaj izveštaj kao dnevni red za naš rad “, rekao je on.
Olivera Komar, vodeći istraživač, predstavila je ključne nalaze i preporuke. „Postoji osećaj da stvari treba da se rešavaju“ u kući „, pre nego što se slučajevi prijave institucijama“, primećuje ona. Većina institucija je tvrdila da ne mogu ništa da urade, a neke tvrde da su njihove „ruke vezane“ i / ili izražavaju skepticizam u pogledu „dokazivanja“ diskriminacije na osnovu pola.
Maja Raičević, izvršna direktorica CŽP-a, rekla je da je ovo istraživanje „samo početak“ i da će CŽP obavestiti zainteresovane strane o predstojećem radu na rešavanju rodne diskriminacije u Crnoj Gori i regionu.
Nicole Farnsvorth iz Kosovske Mreže Žena takođe je predstavila početne nalaze iz predstojećeg regionalnog izveštaja o rodnoj diskriminaciji na Zapadnom Balkanu.
Ostali učesnici koji su učestvovali u raspravi, uključujući savetnika za rodna pitanja iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava, predstavnika sindikata slobodnih sindikata, majki koje su se zalagale za svoje pravo na rad u skladu sa vladinom politikom koja je ostavila hiljade bez posla i Udruženje Roma, između ostalih.
Ovu akciju je finansirala Evropska unija i sufinansirala Švedska razvojna saradnja kao deo regionalne inicijative za rešavanje takve diskriminacije u šest zemalja zapadnog Balkana.