Alarmirani izjavom tužioca Rexhepa Maqedoncija, koja je 25. marta 2019. godine objavljena na portalu Kallxo.com, tačnije u članku „Tužilac Maqedonci nazvao „beščasnom“ studentkinju koja se žalila zbog seksualnog uznemiravanja“, mi dole navedeni izražavamo našu zabrinutost o pristupu i izjavama koje je dao tužilac o kojem je reč.
Ne želeći da utičemo na nezavisnu istragu Državnog tužilaštva, civilno društvo smatra da je izjava tužioca puna predrasuda, uvredljiva i da obeshrabruje žrtvu kao i ostale žrtve da prijave slične slučajeve tužilaštvu.
Stavovi tužioca da zlostavljanje ne može da se prijavi nakon tri godine i navodi da je slučaj izmišljotina, a da još uvek nije uzet iskaz žrtve, govore o pogrešnom pristupu Državnog tužilaštva u tretiranju ovakvih slučajeva. Na kraju, tužilac upozorava da će se baviti i sa onima koji su prijavili, što je jasna poruka drugim žrtvama, koje pokažu smelost da prijave takva pitanja tužilaštvu. Nema nikakvog vremenskog limita u Krivičnom zakoniku Kosova koji sprečava stranku da prijavi seksualno uznemiravanje, nije pravično da tužilac ima predrasude o tome da li će istražiti slučaj ili ne na osnovu toga kada je prijavljen.
Tužilac Rexhep Maqedonci umesto da insistira na nezavisnim i objektivnim istragama povodom prijavljivanja seksualnog uznemiravanja, odučio je da „okrivi žrtvu“ utičući tako direktno na tok istrage, kao i plašeći i ucenjujući žrtvu seksualnog uznemiravanja da nastavi prijavljivanje i traženje pravde u vezi sa tvrdnjom da ju je profesor seksualno uznemiravao. U svojoj izjavi, tužilac je istakao da se prijavljuje 3 godine nakon doživljavanja seksualnog uznemiravanja i iskoristio je povod da pripreti i suprugu žrtve.
Prema Zakonu protiv diskriminacije na Kosovu i Direktive Evropske unije 2002/71/EC o jednakom tretiranju u zaposlenju za muškarce i žene, koja je dopunjena Direktivom Evropske unije od 5. jula 2006. godine o sprovođenju principa jednakog tretiranja žena i muškaraca pri zapošljavanju i u profesiji, lica koja se žale na diskriminaciju ili uznemiravanje pred sudom ili nekom drugom pravnom institucijom ostavlja teret dokazivanja licu protiv kojeg se podnosi žalba. Ovo lice treba da dokaže da su optužbe protiv njega ili nje neistinite, putem pružanja dokaza koji dokazuju da nije bilo povreda.
Takođe, od januara 2019. godine, seksualno uznemiravanje je definisano Krivičnim zakonikom kao krivično delo, gde se u stavu 3, ovog člana kaže: „Kada krivično delo iz stava 1 ovog člana izvrši izvršilac koji je učitelj, verski poglavar, stručnjak za zdravstvenu negu, lice kome je povereno odrastanje ili staranje takvog lica ili na neki drugi način je u poziciji autoriteta u odnosu na to lice, izvršilac se kažnjava zatvorom od šest (6) meseci do tri (3) godine.“
Uzimajući u obzir tok ove istrage od strane tužioca Rexhepa Maqedoncija, putem ovog pisma mi, predstavnici civilnog društva tražimo razrešenje ovog tužioca sa slučaja o kojem je reč zbog pristrasnosti prema optuženoj strani i nedostojanstvenog tretiranja žrtve o kojoj je reč. Predrasude tužioca o kojem je reč lišavaju od traženja pravde svaku žrtvu seksualnog uznemiravanja i ohrabruju ostale eventualne počinioce da nastave sa uznemiravanjem.
Veoma je bitno da se Državno tužilaštvo i Tužilački savet Kosova distanciraju od proklamovanih stavova tužioca Maqedoncija u njegovoj izjavi za javnost. U suprotnom, ovo će biti shvaćeno kao odobravanje takvog pristupa istrazi seksualnog uznemiravanja, ćutanjem.
Podsećamo glavnog državnog tužioca, Tužilački savez Kosova kao i tužioce svih kosovskih tužilaštava, da tretiranje seksualnog uznemiravanja i ostalih oblika seksualnog nasilja i uznemiravanja prema ženama i devojkama, zahteva ozbiljan i objektivan pristup, a iznad svega shvatanje odnosa vlasti i diskriminišućih socijalnih normi prema ženama i devojkama. Zato, neka ovaj slučaj posluži tome da ove institucije obuhvate i Pravnu akademiju, da se angažuju na podizanju kapaciteta tužilaca i sudija koji tretiranju slučajeve seksualnog uznemiravanja s ciljem da žrtve ovih zločina dobiju dostojanstven tretman, a da njihovi izvršioci dobiju zaslužene kazne.
Potpisali :
Alter Habitus
Anibar
Community Development Fund – CDF
Dajana Berisha, aktivistkinja
Ellen Frank-Lajqi, aktivistkinja
Environmentally Responsible Action (ERA) group
FEMaktiv
Forum za građanske inicijative -FIQ
Kosovski fond civilnog društva -KCSF
GAIA Kosovo
Kosovski institut za istraživanje i razvoj politika – KIPRED
Prištinski institut za političke studije -PIPS
INTEGRA
Inicijativa mladih za ljudska prava -YIHR
Organizacija za povećanje kvaliteta u obrazovanju- ORCA
Program za rodne studije i istraživanja PU
Centar za obuku i resurse za zalaganje – ATRC
Kosovski centar za rodne studije – QKSGJ
Centar za savremenu umetnost „Varg e Vi“
Centar za umetnost i zajednicu – Artpolis
Centar za razvoj društvenih grupa – CSGD
Balkanska mreža istraživačkog novinarstva – BIRN
Mreža žena Kosova – RrGK
Mreža kulturoloških organizacija
Syri i Vizionit
