Prijavite nasilje i potražite pomoć
Rodno zasnovano nasilje se odnosi na štetna dela usmerena ka pojedincima zbog njenog ili njegovog pola. Ono proizilazi iz nejednakih odnosa moći, rodnih normi i diskriminacije. Iako svako može da doživi RZN, žene i devojčice su nesrazmerno pogođene, delimično zbog neravnoteže moći, gde muškarci mogu osećati da imaju pravo da kontrolišu ili dominiraju nad ženama. Kada žene imaju ograničen pristup resursima, moći donošenja odluka ili ekonomskoj nezavisnosti, mogu biti ranjivije na nasilje i manje sposobne da napuste situacije zlostavljanja. Na Kosovu, Zakon o ravnopravnosti polova prepoznaje rodno zasnovano nasilje kao oblik diskriminacije koji „ozbiljno ugrožava mogućnost muškarcima i ženama da uživaju svoja prava i slobode na ravnopravnoj osnovi”.
Шта је родно засновано насиље?
Rodno zasnovano nasilje se može dogoditi bilo gde – u porodici, u javnim prostorima, u školama ili na poslu, ili na mreži – i može uključivati:
- Fizičko nasilje (kao što su nasilje u porodici i napad)
- Emocionalno ili psihološko zlostavljanje (kao što su pretnje, ponižavanje ili kontrolno ponašanje)
- Ekonomsko zlostavljanje (kao što je kontrola pristupa novcu ili sprečavanje nekoga da radi)
- Seksualno nasilje (kao što su silovanje, seksualno uznemiravanje ili eksploatacija)
- Štetne tradicionalne prakse (kao što su dečji brakovi i sakaćenje ženskih genitalija)
Sve ove vrste nasilja su nezakonite i možete tražiti pravdu ako se dese vama ili nekome koga poznajete. Ustav Republike Kosovo je usvojio Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (opšte poznatu kao Istanbulska konvencija), koja je ugovor o ljudskim pravima Saveta Evrope usmeren na sprečavanje i borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Istanbulska konvencija je osmišljena da:
- Spreči nasilja nad ženama
- Zaštiti žrtve
- Goni počinioce
- Promoviše rodnu ravnopravnost
Krivični zakonik Republike Kosovo kriminalizuje neke vrste RZN-a, kao što su: nasilje u porodici, seksualno uznemiravanje, seksualno nasilje, silovanje, prisilni brak, sakaćenje ženskih genitalija.
Правни оквир Косова
Zakon o sprečavanju i zaštiti od nasilja u porodici, nasilja nad ženama i rodno zasnovanog nasilja ima za cilj da spreči i tretira nasilje nad ženama, nasilje u porodici i rodno zasnovano nasilje, zaštiti i doprinese eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, promociju ravnopravnosti polova i osnaživanju žena, kao i da izradi neophodne mehanizme za pružanje podrške žrtvama svih oblika nasilja regulisanih ovim zakonom. Ovim zakonom, žrtve imaju pravo na:
- Naloge za zaštitu kako bi se počinioci držali podalje
- Socijalne usluge, kao što je kreiranje bezbednosnih planova kako bi se izbegli rizici i ostalo bezbedno
- Sigurne kuće ili socijalni smeštaj
- Pristup zdravstvenoj zaštiti
- Podrška u obrazovanju, stručnom osposobljavanju i zapošljavanju
Danas žene i devojčice doživljavaju različite oblike rodno zasnovanog nasilja, uključujući digitalno nasilje, koje je usmereno na žene različitog porekla.
Šta je digitalno nasilje?
Digitalno nasilje se dešava kada neko koristi tehnologiju da:
- Uznemiravanje, kao što je slanje neželjenih poruka ili slika, ponovljeni telefonski pozivi, objavljivanje privatnih podataka na mreži (doksing), kreiranje lažnih profila radi zastrašivanja, deljenje intimnih slika bez pristanka ili višestruko označavanje nekoga u štetnom ili uvredljivom sadržaju.
- Ucena ili ponižavanje („Seksualna ucena”)
- Kontrola
- Pretnja
Da li je ovo legalno?
Ne! Iako se MŽKdugo zalagala za njegovo uključivanje, ne postoji poseban član u Krivičnom zakoniku Republike Kosovo koji se bavi digitalnim nasiljem. Međutim, ono se može prijaviti prema nekoliko drugih članova Krivičnog zakonika:
- Član 182 – Uznemiravanje
- Član 183 – Seksualno uznemiravanje
- Član 181 – Pretnja
- Član 329 – Ucena
Zakon o rodno zanovanom nasilju takođe prepoznaje seksualno uznemiravanje putem interneta kao oblik nasilja. Ovo žrtvama pruža pravo da dobiju sličnu zaštitu i podršku od vlade kao i u slučajevima drugih vrsta rodno zanovanog nasilja.
Šta treba da uradite?
Sačuvajte dokaze
Pravite snimke ekrana poruka, objava i slika. Zabeležite korisnička imena, datume i vremena. Nikada ništa ne brišite — može se koristiti kao pravni dokaz.
Razgovaraj sa nekim
Recite prijatelju od poverenja, članu porodice, nastavniku ili stručnjaku. Niste sami, a deljenje vašeg iskustva je prvi korak ka bezbednosti.
Prijavi to
Pozovite policiju na broj 192 ili idite u najbliži Centar za socijalni rad. Takođe možete potražiti pomoć onlajn putem pravnih platformi ili lokalnih grupa za podršku.
Kako prijaviti rodno zasnovano nasilje
Možete prijaviti rodno zasnovano ili digitalno nasilje sledećim institucijama:
- Kosovska policija: Pozovite 192 ili idite u najbližu policijsku stanicu
- Centar za socijalni rad: Posetite vaš lokalni opštinski centar
- Onlajn pravna platforma: Podnesite žalbu ili zatražite pravnu pomoć
Šta ako vas institucije ignorišu?
Ako institucije poput policije, socijalnih službi ili tužilaštva ne odgovore na vašu prijavu, možete kontaktirati Mrežu žena Kosova (KWN). Mi ćemo vas podržati u pozivanju ovih institucija na odgovornost i pomoći ćemo vam da ostvarite svoja prava.
📞 Pozovite KWN: +383 48 105 800
Koga možete kontaktirati?
Mreža žena Kosova
Kosovski pravni institut
Zagovornici žrtava
Kosovska policija
Onlajn platforma za pravnu pomoć
Želite da saznate više ili da dobijete pomoć?
MŽK objavljuje istraživanja, pisma zagovaranja i izveštaje o praćenju kako bi podigla svest i unapredila prava žena. Ako vam je potrebna pravna podrška ili želite da se uključite, posetite stranice ispod.