Evropska unija na Kosovu, zajedno sa Mrežom žena Kosova (MŽK), danas obeležava 25. godišnjicu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Žene, mir i bezbednost (ŽMB) u Evropskoj kući u Prištini. Tom prilikom će biti predstavljen izveštaj „Mir i bezbednost na Kosovu: rodna analiza“ koji je pripremila MŽK, a finansijski podržala EU.

„Cilj ove rodne analize o miru i bezbednosti na Kosovu jeste da informiše trenutne i buduće EU programe koji će dodatno i efikasnije podržati primenu Agende Žene, mir i bezbednost na Kosovu, u saradnji sa institucijama, civilnim društvom, organizacijama za ženska prava i međunarodnim partnerima“, rekao je Aivo Orav, ambasador EU na Kosovu.

U obeležavanju ove godišnjice Oravu se pridružila Igbale Rogova, izvršna direktorka Mreže žena Kosova, multietničke mreže koju čine 102 različite ženske organizacije. „Bez uključivanja žena nema održivog mira. Bez žena, nema pravde, a odsustvo pravde ugrožava postizanje održivog mira“, naglasila je Rogova.

Predstavljajući ključne nalaze i preporuke nove Rodne analize, zamenica direktorke i glavna istraživačica MŽK, Nikol Farnsvort, naglasila je da se Kosovo obavezalo na Agendu ŽMB, ali da je potrebno izmeniti i usvojiti nekoliko zakona i politika kako bi se osigurala njena primena, posebno u vezi sa učešćem i zaštitom žena, uključujući izborne zakone, zakon o statusu i pravima žrtava rata i Zakonu o Kosovskim bezbednosnim snagama.

„Novi Kosovski program o rodnoj ravnopravnosti trebalo bi da reši nekoliko neprimenjenih aspekata Agende ŽMB, kako bi mogao da posluži kao Nacionalni akcioni plan Kosova za ŽMB“, rekla je Farnvort.

Izveštaj dalje navodi da osnovni uzroci prošlih, sadašnjih i potencijalnih budućih tenzija uključuju segregaciju u obrazovanju i medije koji učvršćuju rodne norme koje podupiru nasilje; nedovoljno inkluzivnu i rodno osetljivu međuetničku komunikaciju i odnose; ekonomsku nestabilnost i neadekvatnu tranzicionu pravdu.

Izveštaj preporučuje jačanje rodno odgovorne tranzicione pravde, poboljšanje pristupa socijalnim i zdravstvenim uslugama i primenu rodno odgovornih obrazovnih, ekonomskih i programa zaštite prirodne sredine, koji na adekvatan način imenuju i bave se rodnim strukturnim nejednakostima i okupljaju različite žene i muškarce u zagovaranju za zajedničke interese.

Dodatno, izveštaj naglašava potrebu efikasnijeg uključivanja različitih žena, muškaraca i organizacija za prava žena u konsultacije i procese koji se odnose na tranzicionu pravdu, bezbednost i mir, osiguravajući inkluzivno učešće, liderstvo i rodno odgovorno donošenje odluka.

Izveštaj na engleskom, albanskom i srpskom jeziku je dostupan na ovom linku.