Od 25. do 30. septembra održano je 12. izdanje FemArt festivala, značajnog događaja umetnosti i feminističkog aktivizma na Kosovu. FemArt 2024 okupio je umetnike, aktiviste i profesionalce iz različitih zemalja, pretvarajući Prištinu u centar debate o jednakosti, pravdi i osnaživanju žena. 

Kao i prethodnih godina, Mreža žena Kosova (MŽK) podržala je festival i njegov cilj, a naše osoblje prisustvovalo je brojnim događajima, uključujući panele. 

Adeljina Beriša, menadžerka za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja u MŽK, učestvovala je na panelu gde je diskutovala o pitanjima rodne ravnopravnosti i prava žena na Kosovu. Fokus panela bio je femicid i načini borbe protiv ovog ekstremnog oblika nasilja. Adeljina je istakla napore MŽK-a da unapredi feminističke agende kroz javne politike i podršku ženama u različitim oblastima. 

Igbale Rogova, izvršna direktorka MŽK-a, bila je deo dva ključna panela. Ona je podelila svoja bogata iskustva iz feminističkog aktivizma i govorila o važnosti angažovanja celokupnog društva u postizanju strukturalnih promena. 

Rogova je 28. septembra, zajedno sa ostalim panelistima, učestvovala na izložbi i promociji monografije „10 godina FemArt-a”. 

„Bila sam veoma uzbuđena kada sam danas prvi put ušla u ovaj prostor. Morala sam da izađem, smirim se i ponovo uđem… jer je kustos Berat Bajrami odao počast umetnicima koji više nisu sa nama, kao što su Sevdije Ahmeti, Burbuće Beriša, Vjosa Beriša i Nedžmije Pagaruša, koje su utrle put aktivistima i umetnicima“, rekla je Rogova povodom promocije monografije i prateće izložbe. 

Na šestom, ujedno i poslednjem danu festivala, panel pod nazivom „Feministički aktivizam 90-ih u regionu: Sestrinstvo u vreme rata i mira“, moderirali su Jeta Džara, Igbale Rogova, Vjosa Dobruna, Jadranka Milićević, Vjolca Krasnići i Danijela Stanojević. Panelisti su podelili potresne priče o izgradnji mostova preko nacionalnih, etničkih i ličnih granica, osnivajući temelje regionalnih mreža koje su i danas aktivne. 

Tokom panela, Rogova je podelila iskustva sestrinstva i aktivizma sa srpskim ženama tokom devedesetih godina. Setila se kako joj je autorka Džuli Mertus rekla da žene u Srbiji protestuju za mir i prava kosovskih Albanki, što joj je u početku bilo teško da poveruje: 

„Ako mi ne veruješ, idi i vidi… idem sa tobom“, rekla joj je Džuli. 

„Žene u crnom su protestovale jednom nedeljno. Stajale su nepomično sa plakatima. Na jednom je pisalo: ‘Albanke su naše sestre’. Neki prolaznici su ih ignorisali, dok su drugi reagovali vrlo radikalno. Nikada neću zaboraviti trenutak kada je jedan čovek pljunuo u lice aktivistkinji. Ona je ostala nepomična dok joj je pljuvačka tekla niz lice. Kasnije sam je pitala: ‘Zašto nisi obrisala pljuvačku?’, a ona mi je odgovorila: ‘Da jesam, on bi pomislio da mi je stalo, pa sam ga ignorisala. On za mene nije postojao.’ Tako smo se sprijateljile, postale sestre, a ona je postala moja feministička mentorka: Lepa Mladenović“, prisetila se Rogova. 

Na panelu koji je usledio, mlade feminističke aktivistkinje sa Kosova i iz Srbije govorile su o putu koji su im utrle prethodne generacije feminističkih aktivistkinja. Razgovarale su o aktuelnim izazovima u izgradnji mira u svakodnevnom životu i preko granica. 

Jelena Memet iz Autonomnog ženskog centra podelila je svoje feminističke maksime: „uvek neposlušne“, „ne u naše ime“ i „ne dozvolite da zavaramo sami sebe “. Aktivistkinje iz Ukrajine i Palestine su takođe podelile izazove sa kojima se suočavaju žene u svojim zemljama. 

FemArt je i ove godine ponudio bogat program, sa umetničkim performansima, filmovima, izložbama i javnim diskusijama, inspirisanim temama rodne ravnopravnosti i feminističkog aktivizma. Jasno je da festival ima značajan uticaj na društvo, stvarajući prostor za promišljanje, saradnju i podizanje svesti o pitanjima koja utiču na žene i marginalizovane grupe. Kroz umetnost i mnoge debate, FemArt je dao glas ženskim iskustvima i izazovima, podstič́ući društvo na put ka ravnopravnijoj i pravednijoj budućnosti. 

Ovo izdanje festivala naglasilo je važnost kontinuiranog aktivizma, solidarnosti i saradnje između umetnika, aktivista i civilnog društva u unapređenju položaja i prava žena.