Uz nepokolebljivu posvećenost, Organizacija za društvenu integraciju i razvoj – Follow UP već četiri godine pruža podršku ženama i devojkama koje su pretrpele nasilje u porodici, pomažući im da se ponovo integrišu u društvo. Istovremeno, organizacija ne samo da pomaže ženama i devojkama u procesu reintegracije, već se zalaže se i edukuje kako bi svoju poruku proširila na što širu publiku.

Rad sa ovim ženama i devojkama vrlo je raznovrstan, obuhvatajući pružanje podrške i pomoći tokom celog procesa, prilagođene njihovim različitim potrebama.

„Pomogli smo ženama koje nikada nisu radile, uključujući žene sa invaliditetom, pružajući im podršku u ispunjavanju osnovnih potreba, poput dobijanja lične karte, kao i u pronalaženju zaposlenja“, kaže Ermira Tafaršiku iz Follow UP-a.

Follow UP pruža institucionalnu podršku relevantnim akterima i pomaže u izgradnji kapaciteta službenika koji se direktno ili indirektno bave podrškom žrtvama nasilja u porodici.

Kako bi obezbedili stabilnost i dugoročnu saradnju, komunikacija sa ovim ženama nastavlja se i nakon što one obezbede svoj stambeni prostor, odnosno zaposle se. One komuniciraju sa organizacijom i dele svoja postignuća.

Prema Ermirës, koja blisko i posvećeno sarađuje sa ovim ženama i devojkama, stalna komunikacija i njihova postignuća donose osećaj ispunjenosti timu organizacije. „Ne pomažemo im samo jednom; cilj je da nastavimo da pratimo njihov napredak“, kaže ona.

Nakon izlaska iz skloništa, Follow UP pomaže ženama da pronađu posao i bezbedno mesto za život. Iako su ovi procesi izazovni, organizacija je obezbedila stabilnu saradnju sa pouzdanim partnerima.

„Žene kojima pomažemo suočavaju se s izazovima, na primer, srećemo razne firme koje oklevaju da prihvate žene na posao, jer misle da će sa njima doći razni problemi“, kaže Ermira.

Pored direktnog rada sa žrtvama nasilja u porodici, u ovom slučaju ženama i devojkama, Follow UP ima za cilj da spreči porast nasilja, edukuje i zagovara nove generacije u pitanjima seksualnog obrazovanja.

Organizacija Follow UP je 2023. godine objavila analizu koja se bavi uključivanjem tema seksualnog vaspitanja u školski kurikulum. Ovim istraživanjem ukazano je na potrebu za neophodnim promenama u predmetu Građansko vaspitanje za 10. i 11. razred, kao i u nastavi predmeta Sociologija za 12. razred. Analiza je poslužila kao osnova za dublje proučavanje školskog programa Građanskog vaspitanja u srednjoj školi i pitanja infrastrukture školskih objekata.

„Prethodno istraživanje imalo je za cilj da identifikuje udžbenike koji se koriste u srednjim školama, da utvrdi njihove nedostatke i šta treba poboljšati“, kaže Kaljtrina Žuši, istraživačica u ovogodišnjoj inicijativi.

U istraživanju koje je sprovedeno tokom ove godine, odlučeno je da se posmatra po pet srednjih škola u Prištini, sa po jednim nastavnikom na časovima Građanskog vaspitanja, uz dva časa sa svakim nastavnikom. Tokom posmatranja, identifikovana je dinamika unutar odeljenja, u kojoj meri favorizuju devojčice ili dečake, kao i mogućnost integracije rodne perspektive u nastavu.

Prema Kaltrini Žuši, koja je bila istraživačica tokom posmatranja, nalazi su ukazali na mnoge nedostatke, jer nema dovoljno mogućnosti i kapaciteta nastavnika da integrišu rodnu perspektivu. Čak ni teme koje se obrađuju na ovim časovima nisu pružile prostor za takvu povezanost.

Određivanje prioriteta rodnih pitanja u predmetu Građansko vaspitanje varira u zavisnosti od smera: srednje škole sa društvenim smerom više se bave ovim temama, dok se stručne škole uglavnom fokusiraju na stručne predmete, zanemarujući društvena pitanja

Tokom posmatranja, analizirana je i infrastruktura škola, kako bi se utvrdilo da li one, kao institucije i objekti, nude mogućnosti za inkluzivnost. „Utvrdili smo da većina škola, posebno nove zgrade, imaju tendenciju da budu bolje u smislu infrastrukture, ali im nedostaju aspekti koji čine školu pristupačnom za osobe sa invaliditetom,” kaže Kaltrina.

Glavni nalazi istraživanja pokazuju da nastavnici imaju vrlo malo mogućnosti da integrišu rodnu perspektivu, jer im nedostaje adekvatna obuka. Ovu inicijativu podržava Fond žena Kosova, uz grant od 9.930,75 evra, koji finansira Austrijska agencija za razvoj (ADA).