Tokom godišnje Nedelje zagovaranja u Briselu 2025. godine, odlučne aktivistkinje za prava žena sa Kosova i iz regiona pozvale su Evropsku uniju (EU) da pruži veću podršku pravima i bezbednosti žena u svojim zemljama. Danas su zatražile snažniju političku podršku Evropske komisije (EK) i veći fokus na rodnu ravnopravnost u predstojećem izveštaju EK o Kosovu, koji priprema Generalni direktorat za proširenje i susedstvo (DG NEAR).
Vetone Veljiu iz Udruženja žena Mitrovice za ljudska prava (MWAHR) osvrnula se na političku i bezbednosnu situaciju na severu Kosova, sa posebnim naglaskom na neadekvatnu bezbednost žena usled rastućih političkih tenzija. „Kada se dijalog zaustavi, tenzije rastu“, naglasila je, misleći na zamrznuti dijalog između Beograda i Prištine, kojim posreduje EU. Istakla je da su glasovi žena i dalje isključeni iz mirovnih pregovora između Kosova i Srbije. Kako je navela, zatvaranje srpskih institucija koje je sprovela Vlada Kosova bez adekvatnog prethodnog informisanja lokalnog stanovništva dodatno je otežalo život građanima, naročito starijim osobama koje imaju poteškoća u pristupu penzijama i lekovima.
Istraživanje Mreže žena Kosova (MŽK) pokazalo je da žene iz manjinskih zajednica, zbog ekonomskih nejednakosti između žena i muškaraca, nailaze na dodatne prepreke u pristupu prevozu, a samim tim i penzijama, zdravstvenoj zaštiti i lekovima.
Dafina Prekazi Palaska iz Kosovskog centra za rodne studije (KCRS) izrazila je zabrinutost zbog kontinuiranog kašnjenja u formiranju Vlade Kosova nakon februarskih izbora. Istakla je hitnu potrebu za izmenama izbornog zakonodavstva pre predstojećih izbora, kako bi se osigurala jednaka zastupljenost žena i muškaraca od 50%, u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti. Ukazala je na nekoliko zakona koje je Vlada odložila, a koje bi EU trebalo da podstakne na usvajanje kroz inkluzivne procese javnih konsultacija – uključujući Zakon o radu i Građanski zakonik. Takođe je naglasila da Vlada mora da sasluša ženske grupe prilikom donošenja novih zakona i da pokaže veću transparentnost.
Nikol Farnsvort, zamenica direktorke i vodeća istraživačica Mreže žena Kosova (MŽK), govorila je o potrebi zaštite žena od nasilja. Pohvalivši napredak Vlade u vezi sa relevantnim zakonodavnim reformama, istakla je da Evropska komisija treba da se fokusira na njihovo sprovođenje kao pitanje vladavine prava. Pozvala je EU da apeluje na Vladu Kosova da izmeni Krivični zakonik radi uključivanja jasnijih odredbi o rodno zasnovanom sajber-nasilju koje omogućavaju tehnološki alati, da osnuje Krizni centar za žrtve silovanja, uspostavi jasne protokole za nadležne institucije u skladu sa novim pravnim okvirom, institucionalizuje obuke za zaposlene u tim institucijama, unapredi rad opštinskih koordinacionih mehanizama i adekvatno budžetira socijalne usluge – sve u skladu sa važećim zakonskim okvirom.
Aktivistkinje su takođe izrazile zabrinutost zbog kontinuiranih mera koje Evropska unija sprovodi protiv Kosova. „Molimo EU da nastavi dijalog“, poručili su, objašnjavajući da je prekid političkog dijaloga potkopao napredak Kosova ka članstvu u EU. Navele su da je to dovelo do toga da organizacije civilnog društva, uključujući i ženske grupe, izgube priliku za dijalog sa EU i Vladom kroz sastanke Odbora i Pododbora Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Ovim se otežava praćenje napretka i vršenje pritiska za sprovođenje reformi, čime se potkopava inkluzivna demokratska diskusija o ključnim pitanjima. Takođe, ostavlja se prostor narativima koji se protive evropskim integracijama da dobiju na značaju, jer građani imaju manje prilika da vide konkretne rezultate ovih dijaloga ili njihov uticaj na svakodnevni život – što je civilno društvo ranije uspevalo da pokaže.
„Rešenje je u dijalogu, a ne u njegovom prekidu“, poručile su aktivistkinje. Upozorile su da bez kontinuiranog političkog dijaloga postoji rizik od jačanja narativa koji su protiv pristupanja EU, pa čak i eskalacije sukoba. Pozvali su Evropsku uniju da hitno ponovo uspostavi politički dijalog sa Kosovom, uključujući različite organizacije civilnog društva.
Ovo zagovaračko putovanje realizovano je uz podršku Fondacije Kvinna till Kvinna, a finansira ga Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (Sida). Mreža žena Kosova (MŽK) učestvuje u ovom zagovaračkom radu od 2010. godine, Udruženje žena Mitrovice za ljudska prava (MWAHR) od 2012. godine, kao i Kosovski centar za rodne studije (KCRS) od 2012. godine.
Kao što su Nikol, Vetone i Dafina podsetile učesnike u Briselu, napredak ka pristupanju EU može se postići samo uz aktivno uključivanje žena različitih grupa i profila.
Za više informacija o temama koje ove nedelje pokreću u Briselu, pogledajte njihov izveštaj ovde:
https://womensnetwork.org/wp-content/uploads/2025/05/FINAL_DG-ENEST-Kosovo-input-2025-1-2.pdf
