Višegodišnja aktivistkinja Jeta Krasnići, koja je takođe bila članica Odbora Mreže žena Kosova (MŽK), u periodu od 2017 do 2020.god, govori o poteškoćama koje je 2020. godina donela aktivistkinjama za ženska prava, kao i o njenom aktivizmu tokom ovog vremena.

Ona takođe govori o najvažnijim aktivnostima i zagovaranjima koje je MŽK preduzimala tokom godina.

Virtuelna komunikacija kao novi prostor za prenošenje potrebnih poruka

Godina koja smo ostavili iza nas je, prema rečima Krasnići, bila puna izazova i stalnih napora da se pronađu načini za prevazilaženje mnogih prepreka izazvanih pandemijom COVID-19

Ali, uprkos poteškoćama, čak i tokom ovog perioda Krasnići je nastavila sa zagovaranjem, radom i aktivizmom, između ostalog i za poboljšanje položaja žena u društvu

Ona procenjuje da, iako su oblici direktnih kontakata i sastanaka bili ograničeni, oblici virtuelnih komunikacija stvorili su nove prostore za prenošenje potrebnih poruka o pitanjima koja svako od nas teži da ih reši.

„Ova komunikacija je često stvarala mogućnost slanja poruka različitim zemljama sveta sa lokalnim i međunarodnim akterima, ali i proširivanja uticaja.“

„Bila je godina „ponovne invencije“, da vidimo koje su granice i mogućnosti, da vrednujemo porodicu, jedni druge i zdravlje. Ali, pre svega, godina razmišljanja i posvećenosti koju možemo zajedno učiniti u zemlji i van nje, za mene kao pojedinca na jednoj strani u pitanjima vezanim za konsolidaciju države Kosovo, uključujući dijalog Kosova i Srbije. Kao i s druge strane, borba koju još treba voditi za sprečavanje i kažnjavanje rodno zasnovanog nasilja na Kosovu, rodne politike koje tek treba uspostaviti u svakoj sferi života, uključujući i adresiranje efekata pandemije – koja je jasno pokazala da je na žene imala drugačiji uticaj nego kod muškaraca, ali i još uvek dug put do pravde za preživele seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu.“

Pravda za preživele seksualnog nasilja

Ono što je pandemija istakla su, prema njenim rečima, različiti oblici aktivizma koje svako od nas može i treba da razvije u digitalnom vremenu kombinovanjem različitih pristupa i višestrukih prilika kojima raspolažemo da učinimo da se naš glas čuje.

„Ali takođe je istakla potrebu za direktnim kontaktom kao oblikom razbijanja izolacije, rušenja tabua koji nažalost i dalje prevladavaju u našem društvu. To smo najbolje videli u slučaju sve većeg broja žena koje su postale žrtve nasilja u porodici ili i u slučaju žena koje su preživele seksualno nasilje tokom rata na koje je izolacija imala traumatizirajući efekat.“

U okviru borbe za pravdu za preživele seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu, pored angažovanja kao zamenica predsednika Vladine komisije za lica silovana tokom rata, prošle godine se posvetila dokumentovanju dvadesetogodišnjeg puta Kosova ka rešavanju ovog ratnog zločina.

„Pridruživši se inicijativi za pisanje knjige koja govori o naporima  za pravdu za ratne zločine na Kosovu, osvrnula sam se na put Kosova kroz poglavlje koje donosi činjenice o nedostajućoj pravdi i adresiranje kosovskog društva o ovom ratnom zločinu. Ovaj doprinos je bio veoma važan za mene kao aktivistkinju koja je direktno uključena u ovo pitanje već́ dugi niz godina i koja dobro poznaje iskustvo preživelih od seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu […]“

MŽK prenosi poruku ženske snage

Podsećajući se na doprinos MŽK poboljšanju ženskih prava, Krasnići kaže da je MŽK donela tihu stvarnost iza vrata kuća na gradskim trgovima.

„Cenim  to što MŽK prenosi važnu poruku, poruku osnaživanja žena. MŽK je postala glas žrtava rodno zasnovanog nasilja, mobilisala je društvo da podigne svoj glas protiv ubistava žena, protiv nepravednih sudskih odluka, da pokuca na vrata tužilaca, da angažuje advokate koristeći sve neophodne oblike kako bi pravda bila zadovoljena“, rekla je ona. 

Takođe kaže da je MŽK uticala na stvaranje boljih rodnih politika kroz kontinuiranu podršku opštinama i ministarstvima u rodno odgovornom budžetiranju.

„Takođe je uspela da razbije barijere predstavljanja i govori u institucijama EU o napretku i izazovima Kosova u garantovanju rodne ravnopravnosti.“

Dalje, prema njenoj proceni, MŽK je doprinela boljem razumevanju i poznavanju našeg društva i politika naših institucija, kroz brojna istraživanja koja su istakla rodni aspekt, pomažući nam da vidimo obe strane medalje.

„Kao mreža koja je podigla svoj glas u svakoj fazi izgradnje države Kosovo, MŽK je još jednom jasno stavila do znanja da se trajni mir može postići samo kada su žene deo pregovaračkih stolova i odlučivanja. […]“.

Za kraj, ima poruku za žene i devojke koje se suočavaju sa poteškoćama i izazovima na njihovom putu ka karijeri.

„Poteškoće su deo svakog našeg puta, ključ uspeha su naporan rad, strpljenje i doslednost. Put ka karijeri ne predstavlja ravnu liniju, već i mnoge posledice, važno je voleti posao koji radite, što onda olakšava suočavanje sa izazovima i poteškoćama. Predati se nikada nije opcija, pokušati ponovo je jedina opcija“, rekla je ona.

*Ovaj članak prati seriju publikacija MŽK o radu i doprinosu aktivista za ljudska prava na Kosovu.

Pročitaj još: Aktivizam Besnika Ljeke tokom 2020.: Izazovan, ali moguć