Kvinna till Kvinna je pokrenula novi izveštaj, Aktivnosti o rodno zasnovanoj diskriminaciji i radu u Srbiji

Beograd – Fondacija Kvinna till Kvinna juče je objavila novi izveštaj o rodno zasnovanoj diskriminaciji i radu u Srbiji. Događaj je dvostruko označio zvanično pokretanje regionalne inicijative za rešavanje takve diskriminacije u šest zemalja zapadnog Balkana, uz podršku Evropske unije (EU) i Švedske / Sida.

„Rodna pitanja uključuju muškarce [i] koji štite ženska prava i služe poboljšanju društva u celini“, rekla je Noora Häyrinen, šefica Političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji u svom uvodnom izlaganju. Ona je pozdravila ovu novu akciju koju podržava EU i primetila važnu ulogu grupa za prava žena. „Snažne ženske mreže mogu pomeriti dnevni red napred“, rekla je ona.

Tokom manifestacije Sofija Vrbaški, koordinatorka projekta iz Fondacije Kvinna till Kvinna i koautorka ove nove publikacije predstavila je metodologiju, ključne nalaze i preporuke koje su rezultat istraživanja.

Ovaj izveštaj uključuje informacije o nedostacima u relevantnom pravnom okviru; rasprostranjenost i prirodu rodne diskriminacije u vezi sa radom; i u kojoj meri su ljudi podneli zahteve. Neki ključni nalazi uključuju:

  • Iako i žene i muškarci imaju tendenciju da budu svesni da je diskriminacija na osnovu pola nezakonita, oni se bore da utvrde koje konkretne radnje mogu predstavljati diskriminaciju zasnovanu na polu;
  • Postoje dokazi da diskriminacija na osnovu pola posebno pogađa žene, uključujući i one vezane za zapošljavanje, napredovanje, nejednaku platu i seksualno uznemiravanje;
  • Institucije nemaju dovoljno podataka o slučajevima koje su tretirali, a neke nisu učestvovale u istraživanju, što otežava procenu kvaliteta institucionalnog odgovora na takvu diskriminaciju;
  • Podaci iz ankete pokazuju da žene imaju 2,5 puta veće izglede da dožive seksualno uznemiravanje na radnom mestu nego muškarci; i
  • Izveštavanje o rodnoj zasnovanoj diskriminaciji na radnom mestu ostaje izazov; neki pojedinci su podložniji višestrukoj diskriminaciji na osnovu pola, kao i seksualne orijentacije, rodnog izražavanja ili rodnog identiteta, nacionalnosti i različitih sposobnosti.

Rezultati istraživanja u Srbiji imaju nekoliko sličnosti sa onima u drugim zemljama Zapadnog Balkana, kaže Nicole Farnsworth, Direktor programa iz Kosovske ženske mreže. Ona je podelila početne regionalne nalaze, ističući ove sličnosti. Osim toga, ona je govorila o mogućnostima za buduću saradnju među grupama za ženska prava u rešavanju identifikovanih pitanja, kao što su: kroz zajedničko zastupanje, kampanje podizanja svesti i pravnu pomoć, da budu podržani kroz grantove za organizacije.

Milica Lupšor, radnica, aktivistkinja i članica ROZA udruženje za radna prava žena iz Zrenjanina, predstavila je potresne priče o diskriminaciji sa kojom se suočavaju žene, posebno one koje rade u sportu, poljoprivredi i fabrikama. Aktivisti organizacije imaju kratke filmove koji su sami proizveli i koji pričaju ove stvarne priče o diskriminaciji sa kojima se suočavaju radnice.

Učesnici događaja su razgovarali o dosadašnjim najboljim praksama, uključujući i one koje je istakao predstavnica Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i ključne izazove, kao što je kako najbolje podržati žene u pristupu pravdi za diskriminaciju s obzirom na stvarne rizike sa prijavljivanjem takvih slučajeva. Aktivistkinje za ženska prava složile su se da nastave ove razgovore u budućnosti, koordinirajući svoje napore da podrže žene pogođene rodno zasnovanom diskriminacijom vezanom za rad.

Izveštaj je dostupan OVDE.

Ovu 36-mesečnu akciju zajednički realizuju Ženska mreža Kosova, Fondacija Kvinna till Kvinna (Srbija), Alijansa polova za razvojni centar (Albanija), Helsinški parlament građana Banja Luka (Bosna i Hercegovina), Reaktor – Istraživanje u akciji (Makedonija) i Centar za prava žena (Crna Gora). Partneri planiraju da u narednim godinama sarađuju sa širim mrežama grupa za prava žena i aktivista.