Marte Tunaj, žena koja je dala nadu u život ženama koje su silovane tokom rata na Kosovu. Bila je prva koja je javno istupila pred sudom i svedočila o silovanju, patnji, zlostavljanju i maltretiranju koje je pretrpela tokom rata

Želela je da pronađe pravdu za zločin koji je počinjen nad njenim telom i da doživi epilog kroz iznošenje na površinu činjenice da ju je seksualno nasilje kao ratno oružje napalo na najvarvarskije moguće načine.

„Svet mora da zna šta nam se dogodilo i mi moramo o tome da pričamo“, poruka je koju je Marte Tunaj prenela drugim žrtvama dok je bila živa.

Nasilje nad Martom dogodilo se u maju 1999. godine. Njena snažna izjava dovela je do toga da snage KFOR-a odmah uhapse počinioca Miloša Jokića.

Ali se njena priča ne završava ovde. Bilo joj je veoma teško da ispriča svojoj porodici i suprugu sve što joj se dogodilo nakon rata..

„Skupila sam hrabrost i dala sam sebi zadatak da prijavim Jokića policiji. Učinila sam to zbog mnogih majki i trudnica koje su bile zlostavljane od strane Jokića. Moj muž je to saznao tek nakon suđenja i veoma sam mu zahvalna što me je podržao do kraja“, ispričala je ona.

Tunaj kaže da da hrabrost da svedoči kao Albanka duguje Kosovu, svom sinu Šerifu, koji je bio pripadnik OVK i jedini maloletnik u celom regionu Vitine.

Sam Šerif je apelovao na sve druge žene i devojke Kosova koje su bile izložene seksualnom i fizičkom nasilju od strane srpskih snaga da ne ćute, već da prijave zločin nad njima. On je rekao da ovaj zločin mora biti kažnjen i  da ne sme biti zanemaren ni od strane institucija.

Feride Rušiti, direktorka Kosovskog centra za rehabilitaciju preživelih od torture, kaže da je hrabrost Marte Tunaj da javno svedoči i proglasi ove zločine bila „izuzetno inspirativna”.

„Javno izneti takvu traumu znači suočiti se ne samo sa ličnom traumom, već i stigmom, predrasudama i nepravdom. Uprkos tome, Marta je uspela da podigne glas, pokazujući hrabrost i heroizam“, rekla je ona.

Takođe, direktorka Foruma građanske inicijative Dajana Beriša je rekla da „Marte Tunaj treba odati počast zbog hrabrosti koju je pokazala svedočeći protiv zločina nad ženama i devojkama na Kosovu“. Rekla je da je Marta razbila tabu koji je postojao u kosovskom društvu u vezi sa ovim zločinom.

Nakon svih iskustava, ne samo Marte Tunaj, već i svi preživeli seksualno nasilje tokom poslednjeg rata, morali su da se suočavaju i sa priznavanjem statusa od strane Vlade Kosova.

Sama Marta je podigla glas za to.

„Usuđujem se da govorim u ime svih preživelih seksualnog nasilja da država razmisli i učini sve da im omogući dostojanstveniji život. Greh je da osobe koje su preživele seksualno nasilje žive od milostinje. Potrebna im je različita medicinska nega i tretmani“, rekla je ona.

Marte Tunaj preminula je 2016. godine, ne dočekavši odluku kosovskih institucija, kojom je ove godine prvi put obeležen 14. april, Dan žrtava seksualnog nasilja tokom poslednjeg rata. Svrha obeležavanja ovog dana, prema vlastima, jeste „prepoznavanje bola“ svih preživelih seksualnog nasilja tokom rata i doprinos kolektivnom sećanju.