Mreža Žena Kosova (MŽK) u bliskoj saradnji sa Evropskom unijom (EU), Agencijom za ravnopravnost polova i Narodnom advokatskom institucijom pokrenula je istraživački izveštaj o rodnoj diskriminaciji i zapošljavanju na Kosovu.Kroz ovaj događaj pokrenuta je i regionalna inicijativa za rešavanje pitanja rodne diskriminacije i zapošljavanja u šest zemalja zapadnog Balkana, koje su sufinancirale EU i Švedska / Sida i koju je vodila MŽK.

„Rodna ravnopravnost je suštinska vrednost Evropske unije“, rekao je Luigi Brusa, šef Odeljenja za saradnju, Kancelarija EU na Kosovu. „Ja snažno ohrabrujem vladu da se pozabavi preporukama datim u ovom izveštaju.Oni bi trebalo da usklade zakone sa Ackuis Communautaire, uključujući i Zakon o ravnopravnosti polova. Međutim, usvajanje zakona je samo prvi korak i nije dovoljno “, rekao je on. Vlada mora osigurati njegovu primenu u praksi. “

Prepoznajući izveštaj, Edi Gusia, izvršni direktor Agencije za ravnopravnost polova, Kancelarija premijera je takođe rekao: „Ovo istraživanje donosi nam mnoga važna pitanja koja takođe utiču na naš svakodnevni rad i koja su: prikupljanje statističkih podataka rodno razvrstane i neregularne metodologije podrivaju procese sprovođenja zakona.“Iako se Ustav i pravni okvir zasnivaju na najboljim međunarodnim standardima, uključujući vrednosti i principe jednakog tretmana žena, žena i devojčica na Kosovu, oni i dalje žive između dve stvarnosti: pravne i činjenične, „kaže Edona Hajrulahu, Narodni advokat. „Iako je nepravedno, ova činjenična stvarnost, koja je često štetna i diskriminatorna prema ženama, i dalje prevladava nad osnovnim pravima koja su data Ustavom, međunarodnim konvencijama i primarnim zakonodavstvom. Stoga je dužnost državnih institucija da osiguraju da stvarna stvarnost usaglašavanje sa pravnim, čime se omogućavaju jednake mogućnosti. “

Tokom ovog događaja, MŽK je predstavila glavne nalaze i preporuke koje proizilaze iz istraživanja sprovedenog 2018. godine i uključivale su mešovite metode, uključujući pregled i analizu pravnog okvira i različitih izveštaja, online upitnika i intervjua. Istraživanje pruža informacije o nedostacima u relevantnom pravnom okviru; širenje i priroda rodne diskriminacije vezane za rad; koliko su ljudi podneli pritužbe; i kako su se institucije bavile takvim slučajevima.

Glavne nalaze, koje su predstavili dva koautora MŽK, Nicole Farnsvorth i Iliriana Banjska, su:

• Pravni i politički okvir koji se odnosi na rodno zasnovanu diskriminaciju i rad na Kosovu izgleda sasvim kompletan, posebno imajući u vidu da je većina zakona izrađena u skladu sa pravom EU. Međutim, neka preklapanja i nejasnoće zahtevaju tretman.
• Većina ispitanih žena i muškaraca je svesna da je rodna diskriminacija nezakonita. Dok su neki znali da takvu diskriminaciju treba prijaviti poslodavcu ili inspekciji rada, dok je malo njih znalo o drugim institucijama koje se bave takvim slučajevima.
• Institucije odgovorne za rešavanje rodno zasnovane diskriminacije na radu nemaju podatke o njenoj rasprostranjenosti. Međutim, dokazi pokazuju da postoji rodna diskriminacija, posebno u pogledu zapošljavanja, napredovanja, porodiljskog odsustva i seksualnog uznemiravanja na poslu.
• Šanse za diskriminaciju na radnom mestu zasnovane na polu su 2,8 puta veće za žene nego za muškarce.
• Iako izgleda da policija i tužioci imaju opšte znanje o svojim odgovornostima u bavljenju rodnom diskriminacijom na radu, prijavljeno je samo nekoliko takvih krivičnih slučajeva, tako da nisu imali praktično iskustvo i sudsku praksu.

Glavne preporuke uključuju:

• Važnost izmena Zakona o radu, Zakona o ravnopravnosti polova i Zakona o zaštiti od diskriminacije kako bi se smanjilo preklapanje, razjašnjenje procedura i razjašnjenje sankcija za rodnu diskriminaciju;
• Potreba da sve relevantne institucije prikupljaju i čuvaju bolje podatke prema polu podnosilaca zahteva i optuženih u skladu sa Zakonom o ravnopravnosti polova, kao i sa određenim članovima koji su prekršeni;
• Potreba za više inspektora za zapošljavanje, posebno žena, koje su obučene za prepoznavanje i rešavanje rodne diskriminacije na poslu;
• Potreba za međuinstitucionalnom saradnjom između relevantnih institucija i civilnog društva, uključujući sindikate, u podizanju svesti žena i muškaraca o tome šta predstavlja diskriminaciju zasnovanu na polu i kako je prijaviti; i podršku osoba koje su iskusile takvu diskriminaciju u traženju pravde.

Nalazi i preporuke će, između ostalog, informisati MŽK i njene partnerske organizacije u narednim godinama.

Govornici tokom pokretanja skupa, pod vodstvom predsedavajućeg Odbora MŽK-a, Ariane Kosaj-Mustafa, uključuju Luigija Brusa, šefa Sektora za saradnju, Kancelarije Evropske unije na Kosovu; Edi Gusia, izvršni direktor Agencije za ravnopravnost polova, Ured premijera; Edona Hajrullahu, zamenica Ombudspersona; Nicole Farnsvorth, programski direktor, koautor, MŽK; i Iliriana Banjska, koautor, MŽK.

Ovu inicijativu sufinansiraju Evropska unija i Švedska / Sida.