Mreža žena Kosova (MŽK) je 19. marta putem saopštenja za medije izrazila zabrinutost u vezi sa izjavama koje je dao Savet za zaštitu ljudskih prava i sloboda (SZLJPS) o nadoknadi preživelima seksualnog nasilja tokom poslednjeg rata na Kosovu.
MŽK je uputila poziv za pružanje konstantne javne podrške preživelima seksualnog nasilja.
„Manipulisano je brojem žrtava seksualnog nasilja tokom rata. Bez ikakvog dokaza ili spiska koji je podržan činjenicama, spekulisalo se o spisku od 20.000 žrtava seksualnog nasilja, a koji je zloupotrebljen i zloupotrebljava se, kako od strane politike, tako i od strane nevladinog sektora“, jeste izjava SZLJPS-a koju MŽK snažno osuđuje dole navedenim argumentima.
Kao prvo, ova izjava SZLJPS-a osporava samu sebe; kaže se da ne postoji spisak, a zatim se odmah sugeriše da spisak postoji. Nema nikakvog spiska i ne može ga biti, imajući u vidu specifičnu prirodu ovog strašnog zločina. Međunarodno je dokazano, da iz mnogobrojnih razloga, nikada se neće javiti sve preživele. S toga, i prevagom takvog zločina, nemoguće je nekada doći do određenog broja.
Ocena „više od 20.000 žena, proizilazi iz nekoliko izvora. Među najubedljivijim, koji je zasnovan na studiji žena izbeglica, koja je izvršena u Centru za kontrolisanje i sprečavanje bolesti Hynes i Lopes Cardozo, procenili su da je između 23.200 i 45.600 kosovskih žena silovano između avgusta 1998. godine i avgusta 1999. godine.
Drugi organi, van Kosova, bez apsolutno nikakvog političkog interesa, dali su slične procene, kao što je detaljno opisano u ranijim izveštajima MŽK-a. Ove procene ne obuhvataju žene drugih etničkih pripadnosti ili muškarce koji su doživeli seksualno nasilje, a takođe mogu da se kvalifikuju za državne beneficije u skladu sa izmenjenim Zakonom o statusu i pravima palih boraca, invalida, veterana, članova Oslobodilačke vojske Kosova, žrtava seksualnog nasilja u ratu, civilnih žrtava i njihovih porodica.
U vezi sa činjenicom da se takvi teški zločini retko prijavljuju, nije nimalo iznenađujuće da se samo 968 lica prijavilo za priznanje statusa. Nasuprot, to pokazuje da se javilo mnogo hrabrih žena.
„U Bosni i Hercegovini je silovano oko 60.000 žena, ali se prijavilo oko 1000“, rekla je Igballe Rogova, izvršna direktorka MŽK-a. „Zašto? Jer nisu želele da se prijave zbog stigme. Dakle, većina preživelih se možda i ne javi, ali za njih je najbitnije da ih društvo više ne stigmatizuje.“
MŽK i njeni članovi znaju iz iskustva da neke preživele ne žele da se jave iz ličnih razloga. Društvo treba da poštuje njihov izbor. Mi nemamo pravo da očekujemo ili da od njih zahtevamo da se prijave, ukoliko one odaberu da tako nešto ne učine. Ono što je bitno jeste da se preživelima prizna status i da imaju potpunu podršku kosovskih institucija i društva.
Kao zaključak, MŽK je duboko razočarana ovakvom štetnom izjavom SZLJPS-a, koji je istorijski bio zaštitnik ljudskih prava i sloboda na Kosovu.
MŽK i dalje izražava snažnu podršku svim ženama i muškarcima koji su doživeli seksualno nasilje tokom rata. MŽK će nastaviti da traži pravcu, priznanje u poštovanje za sve preživele.
