Juče su predstavnici civilnog društva održali sastanak sa nedavno imenovanim stalnim izvestiocem Evropskog parlamenta za Kosovo, gospodinom Rihom Terasom, u Prištini, zajedno sa savetnicima Evropskog parlamenta i predstavnicima Kancelarije Evropske unije (EU) na Kosovu. Na sastanku su razmatrana pitanja koja se tiču prostora za delovanje civilnog društva, slobode medija, prava manjina, bezbednosti, vladavine prava, rodne ravnopravnosti i procesa pristupanja EU. U ime Mreže Žena Kosova (MŽK), na sastanku je učestvovala Nikol Farnsvort.
Farnsvort je govorila o tri ključna pitanja koja se tiču unapređenja rodne ravnopravnosti na Kosovu. Prvo, kada je u pitanju učešće žena u donošenju odluka, žene su nedovoljno zastupljene u dijalogu između Kosova i Srbije. Miroslav Lajčak nosi titulu Specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograd-Priština i druge regionalne probleme Zapadnog Balkana. Imenovan je 2020. godine, a njegov mandat fokusira se na normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, kao i na poboljšanje dobrosusedskih odnosa i pomirenje u širem regionu Zapadnog Balkana. Retko se konsultovao sa ženama, a ni EU ni Vlada Kosova nisu redovno sarađivali sa organizacijama žena i građanskim društvom sa severa i juga, što je neophodno u skladu sa obavezama EU prema Agendi za žene, mir i bezbednost.
Mere EU su generalno uticale na civilno društvo, a posebno na učešće organizacija za prava žena (OPŽ) u procesu pristupanja EU. Dok su OPŽ ranije imale priliku da se sastaju i sa EU i sa Vladom pre sastanaka Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, ti sastanci su prestali nakon uvođenja mera. Farnsvort je naglasila da bi ti dijalozi trebalo da se nastave, bez obzira na mere, jer su ključni za raspravu o pitanjima koja se tiču pristupanja EU, gde civilno društvo može da pruži podršku.
Na Kosovu žene ostaju nedovoljno zastupljene u donošenju odluka na svim nivoima. Iako Zakon o rodnoj ravnopravnosti predviđa primenu afirmativnih mera za uspostavljanje rodne ravnoteže na svim nivoima vlasti i javne uprave, zvaničnici i dalje nemaju dovoljno razumevanja o tome kako da primene i meritokratsku selekciju i afirmativne mere. EU može da pruži dodatna pojašnjenja i podsticaje u vezi sa tim, na primer kroz Paket proširenja. Farnsvort je takođe istakla potrebu za institucionalizacijom kontrole kvaliteta obaveznih analiza uticaja na rodnu ravnopravnost koje sprovode vlada i parlament u okviru zakonodavnog procesa. Takođe je naglasila važnost transparentnosti u reformama Zakona o javnim finansijama i Zakona o javnim nabavkama, uz institucionalizaciju rodno odgovornog budžetiranja, u skladu sa Ciljem održivog razvoja 5 i Zakonom o rodnoj ravnopravnosti.
Drugo, kada je reč o rodno zasnovanom nasilju, Farnsvort je pohvalila napredak postignut pod rukovodstvom Ministarke pravde u unapređenju pravnog okvira. Ipak, istakla je potrebu za izmenom Krivičnog zakonika kako bi bio usklađen sa novom EU Direktivom o nasilju nad ženama, uključujući jasne definicije različitih oblika sajber kriminala. Zahvalila je Evropskoj komisiji što je rodno zasnovano nasilje uključila u Poglavlje o vladavini prava u Paketu proširenja i zatražila da sledeći izveštaj obradi potrebu za kvalitetnim, na žrtve usmerenim uslugama i u Poglavlju o socijalnoj politici. U pravosuđu, praćenje MŽK-a je pokazalo da su kazne i dalje niske, a slučajevi “pomirenja” ili “odustajanja žena od prijava” i dalje prisutni, iako zakon propisuje automatsko gonjenje u takvim slučajevima. Takođe, centralna vlast treba bolje da sarađuje sa opštinama kako bi obezbedila dovoljne ljudske resurse za centre za socijalni rad u tretiranju slučajeva rodno zasnovanog nasilja, u skladu sa pravnim okvirom.
Treće, Farnsvort je govorila o ekonomskom položaju žena, naglašavajući da Kosovo ima najnižu stopu učešća žena na tržištu rada na Zapadnom Balkanu, sa samo dve od 10 zaposlenih žena. Zakon o radu doprinosi rodnoj diskriminaciji pri zapošljavanju, jer poslodavci izbegavaju da plaćaju porodiljsko odsustvo. Zakon se već osam godina pokušava izmeniti, ali je i ove godine povučen sa zakonodavne agende. Hitno je potrebno njegovo usklađivanje sa EU Direktivom o ravnoteži između poslovnog i privatnog života kako bi se povećalo učešće žena na tržištu rada. Drugi ključni problem je nedostatak dostupnih usluga za čuvanje dece i drugih usluga nege, što je predviđeno Nacionalnom strategijom razvoja i Agendom reformi Kosova, ali su potrebni dodatni napori kako bi se zadovoljila potražnja.
Farnsvort je zatražila da Evropski parlament adresira ova pitanja u svom predstojećem izveštaju. Takođe je naglasila potrebu za kontinuiranim dijalogom između EU i civilnog društva u vezi sa procesom pristupanja EU i, konkretno, kvalitetom reformi predviđenih Agendom reformi Kosova. Podelila je i dve najnovije publikacije MŽK: Komentar na Izveštaj o Kosovu i Plan rasta i Agendu reformi za Kosovo.
