Rodna ravnopravnost predstavlja osnovnu vrednost Evropske unije (EU), kao i Vlade Kosova. U cilju integrisanja rodne perspektive u proces pristupanja EU, Mreža Žena Kosova (MŽK), zajedno sa svojim članicama, prošle nedelje dostavila je svoj godišnji doprinos Izveštaju Evropske komisije (EK) o Kosovu. MŽK ima za cilj da uključi rodnu perspektivu u svako poglavlje Izveštaja, kako bi se bolje odrazile potrebe različitih žena, muškaraca, devojčica i dečaka u procesu pristupanja EU. MŽK je dostavila komentare za većinu poglavlja, sa fokusom na demokratiju, reformu javne uprave, pravosuđe i osnovna prava, policiju, ekonomiju, javne nabavke i finansije, odnose Kosova i Srbije, zdravstvo, medije i obrazovanje.
U vezi sa demokratijom, MŽK je istakla da bi izborne zakone trebalo izmeniti tako da se obezbedi učešće 50% žena i muškaraca, u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, dok bi političke partije trebalo da preduzmu afirmativne mere za unapređenje učešća žena i suzbijanje rodnih nejednakosti. Procedurama Skupštine trebalo bi uvesti obaveznu kontrolu kvaliteta analiza rodnog uticaja za sve nacrte zakona, uz aktivno suzbijanje diskriminatorne retorike. Vlada bi trebalo češće da konsultuje organizacije sa lokalnog nivoa, ženske organizacije, kao i organizacije koje se bave pravima manjina i osoba sa invaliditetom. Takođe, potrebno je uspostaviti održivo i transparentno javno finansiranje za raznovrsne organizacije civilnog društva (OCD) i izvršiti zakonske izmene koje bi omogućile poreske olakšice za donacije civilnom društvu. Reforma javne uprave treba da uključi afirmativne mere za ravnopravno učešće žena, zajedno sa zapošljavanjem zasnovanim na zaslugama, kao i uvođenje rodno odgovornih digitalizovanih javnih usluga. Rodno odgovorno budžetiranje (ROB), kako je predviđeno Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, indikatorom 5.c.1 Ciljeva održivog razvoja i PEFA rodnim okvirom, mora biti institucionalizovano u novim zakonima o javnim finansijama i primenjivano u praksi.
U vezi sa pravosuđem, MŽK je podsetila na svoje preporuke za izmene Krivičnog zakonika u cilju jasnijeg adresiranja sajber nasilja. Kosovo mora da obezbedi efikasne krivične istrage, unapredi kvalitet optužnica i osigura delotvorne krivične postupke, uključujući i slučajeve rodno zasnovanog nasilja. U tom pravcu, neophodno je ojačati saradnju između tužilaca i policije, a pri nasumičnoj dodeli predmeta, osigurati da sudije i tužioci koji postupaju u slučajevima rodno zasnovanog nasilja imaju odgovarajuću specijalizaciju. U skladu sa svojim obavezama, Vlada treba da obezbedi sklonište za LGBTQI+ osobe. Skupština treba da usvoji Građanski zakonik kojim bi se zaštitile istopolne zajednice u skladu sa Ustavom, kao i da se suprotstavi homofobičnoj retorici u okviru svojih rasprava. Nadalje, Kosovo mora da unapredi istrage zločina iz mržnje i pretnji putem interneta usmerenih protiv LGBTQI+ osoba, novinarki i aktivistkinja za ženska prava.
U vezi sa ekonomijom, na osnovu istraživanja MŽK, Vlada treba da primeni rodno odgovorne mere za borbu protiv neformalne ekonomije, uključujući formalizaciju neformalnog rada zasnovanu na rodnoj analizi. Kosovo mora hitno da usvoji novi Zakon o radu, usklađen sa EU Direktivom o ravnoteži između poslovnog i privatnog života, kako bi se povećalo nisko učešće žena na tržištu rada. U skladu sa Barselonskim ciljevima EU i preuzetim obavezama, neophodno je unaprediti pristup ranom obrazovanju i predškolskom vaspitanju, što bi moglo doprineti boljem obrazovnom ishodu dece, kao i većem učešću žena na tržištu rada, uz uključivanje rodno transformativnog obrazovanja. Kada je reč o obrazovanju, nastavni planovi i programi treba dodatno da se revidiraju u cilju uklanjanja rodnih stereotipa.
U vezi sa odnosima Kosova i Srbije, žene su i dalje nedovoljno zastupljene u dijalogu. Vlada treba redovnije da komunicira sa različitim ženama, muškarcima i organizacijama za prava žena, u vezi sa mirovnim procesima, u skladu sa Agendom Žene, mir i bezbednost. Ove i druge preporuke dostavljene EU imaju za cilj da se rodna ravnopravnost suštinski integriše u sve sektore na Kosovu i u proces pristupanja EU, čime bi se podstakle inkluzivne reforme koje odgovaraju potrebama različitih žena, muškaraca, devojčica i dečaka. Preporuke su pripremljene zajedno sa Kosovskim centrom za rodne studije, Organizacijom osoba sa mišićnom distrofijom Kosova, Mrežom organizacija Romkinja, Aškalijki i Egipćanki Kosova, kao i NVO Vredi živeti.
