Dana 21 januara, predstavnica Mreže Žena Kosova (MŽK) Nicole Farnsworth, učestvovala je na radionici o Politikama Eksperata o „Osvežavanju pokazatelja o Politici Žena, Miru i Bezbednosti EU-a“ u Briselu. Radionica je pružila prostor za istaknute eksperte Rezolucije (UNSCR) 1325 kako bi razmotrili 17. pokazatelja Evropske Unije za nadgledanje i sprovođenje svoje politike o ženama, miru i bezbednosti.
Dok neki ljudi mogu smatrati pokazatelje birokratskim i/ili potencijalno nekorisnim, pokazatelji su ključni za držanje EU-a odgovornim nad njenim privrženostima pod Sveobuhvatni pristup EU sprovođenja Rezolucije 1325 i 1820 o ženama, miru i bezbednosti (2008). Pokazatelji mogu olakšati merenje napretka, identifikaciju slabosti i naučene lekcije.
Prema tome, odgovarajući dokument postoji u Sveobuhvatnom pristupu, specificirajući pokazatelje za sprovođenje Rezolucije EU-a o Ženama, Miru i Bezbednosti (2010), fokusirajući se na misije i operacije Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike (CSDP). To je u skladu sa Rezolucijom 1889, koja poziva organe UN-a i države članice da prikupe podatke, analiziraju i pristupe specifične potrebe žena u post konfliktnim situacijama. Organi EU-a (uključujući Sedište Evropske službe za spoljne akcije, misije CSDP, delegacije EU-a i specijalne predstavnike EU-a, poput onih na Kosovu), kao i države članice trebaju da izveštavaju o 17 pokazateljima EU-a, svake dve godine.
Predstavnica MŽK-a je učestvovala u jednoj od četiri radnih grupa, koja se fokusirala na učešće žena u konfliktnim i post konfliktnim situacijama. Ona je naglasila važnost uspostavljanja pokazatelja na nivou ishoda i uticaja, posebno kvalitetne pokazatelje. Na primer, broj žena koje učestvuju u pregovorima podržanih od EU-a može pokazati da su žene bile prisutne. Ipak, ovaj pokazatelj (#8) ne pruža dokaz dali je input žena uzet u obzir i/ili odražen tokom pregovora. Ona je predstavila primer da su na Kosovu žene stalno podizale pitanja pravde o rodno zasnovanom nasilju, počinjenom protiv žena tokom rata, reparacija i nestalih lica. Međutim, ni jedna od njih nije adekvatno odražena u ranijim pregovorima ili trenutnom dijalogu posredovanom od EU-a sa Srbijom. Ona je predložila da se dodaju pokazatelji koji bi pokazali ishode uključivanja žena u pregovorima kvalitativno i kvantitativno, kao što je: „broj i vrste podignutih pitanja od žena koje su preduzete i odražene u posredovanju, dijalogu i pregovorima“. Primeri bi bili važni za pokazivanje kako su podignuta pitanja od žena u civilnom društvu (ne samo diplomate) uzete u obzir i kako se sa njima postupalo.
Slična preporuka je data vezano za ishode konsultacija sa službenicima EU-a misijama CSDP, delegacijama, sedištima i Ambasadorima zemalja članica. Dok trenutni pokazatelj 10 meri broj sastanaka između službenika EU-a i Ambasada zemalja članica i žena, ona ne poziva na izveštavanje o ishodima sastanaka: kako službenici EU-a deluju i/ili odražavaju podignuta pitanja od žena? Predložena preformulacija je bila: „broj i vrsta specifičnih akcija preduzetih od EU-a u nastavku za održavanje podignutih pitanja od žena u civilnom društvu“.
Neki službenici su izrazili zabrinutost da bi to moglo biti teško da se nadgleda i da se prikupljaju podaci o njima, posebno uzimajući u obzir broj sastanaka koje predstavnici ambasada imaju sa ženama. Oni su takođe zabeležili da neke žene mogu podizati pitanja koja su nerelevantna i koje se možda ne trebaju odražavati.
Dok su neke preporuke priložene tokom dana, nekoliko drugih ključnih preporuka su uključivale:

• EU nema ciljeve i prema tome je teško da se meri napredak. Jasni, vremensko specifični ciljevi i ishodi, uključujući objektive, trebaju se elaborirati.
• Pokazatelji su sada veoma zamršeni sa nekoliko mera zajedno; to treba biti podeljeno u pod pokazatelje za jasno i tačno merenje.
• Pokazatelji koji se odnose na oporavak i rehabilitaciju, uključujući od seksualnog i rodno zasnovanog nasilja su veoma predviđeni od trenutnih pokazatelja i trebaju se dodati. To se može izvući iz pokazatelja UN-a.
• EU ne treba meriti samo iznos finansiranja koji distribuira (pokazatelj 5), ali i rezultate tog finansiranja (ishode i uticaj).
• Dodati u pokazatelju 11, kako bi uključio: Proporcija žena u svim glavnim pozicijama EU-a, uključujući sedišta i delegacije Evropske službe za spoljne akcije, CSDP-ove, sedišta specijalnih izaslanika EU-a, (višeg i srednjeg rukovodstva), policiju, diplomatske korove, vojsku (uključujući civilne eksperte), upućene eksperte, relevantne organe odlučivanja (npr. komiteti) i Ambasadori država članica.
• Pokazatelj 13 se treba razjasniti. Svi dokumenti planiranja se moraju odnositi na pol. Ipak, ovi dokumenti nisu nužno svaćeni ili praćeni. Pregled dokumenata trebamo uporediti sa dokumentima planiranja kako bi se obezbedili da su polna pitanja adekvatno odražena u sprovođenju. Savetnici polova trebaju biti deo pregledne ekipe.
• Što se tiče pokazatelja 14, savetnici polova nisu dovoljni. Šefovi misija i drugi donosioci odluka trebaju imati odgovornosti vezano za unapređivanje ravnopravnosti polova unutar svojih zadataka.
• EU treba da usvoji dodatni pokazatelj: „do koje mere je tamo polna perspektiva inkorporirana u ranom upozoravanju, konfliktnim analizama, sastavljanju mirovnog procesa i dokument ishoda mirovnog procesa?” To treba biti važno kako bi se osigurali da su specifične potrebe žena uzete u obzir i da su odražene od početka mirovnog procesa a ne da se kasnije dodaju. Ako su perspektive žena uzete u obzir od početka, to znatno može da promeni celokupni dizajn mirovnog procesa.
• EU i zemlje članice moraju da izdvoje adekvatne izvore i vreme za prikupljanje, analiziranje i izveštavanje o pokazateljima.

Sve preporuke će se razmotriti dalje i konačni predlog za revidiranje postojećih pokazatelja će se postaviti u Komitetu za Politiku i Bezbednost EU-a, kasnije tokom godine.
Ovo razmatranje je bilo organizovano od strane EU-a i Evropske Vezne Kancelarije za Izgradnju Mira (EPLO) preko Sastanka Mreže Civilnog Društva za Dijalog, koja je uključila oko 40 eksperta iz EU-a, članica država EU-a, međunarodnih organizacija i civilnog društva, uključujući MŽK. Ona je organizovana u smislu predstojećeg 15-godišnjice Rezolucije 1325.
Trenutno, 17 od 28 država članica EU-a koje imaju svoje nacionalne akcione planove (ANP) i strategije za sprovođenje Rezolucije 1325 i srodne rezolucije, o kojoj većina izveštavaju unutar svojih država.
Generalno, EU pruža približno 200 € miliona godišnje za agendu žena, miru i bezbednosti.
Za više informacija, pogledajte izveštaj EPLO-a Naučene lekcije u nadgledanju i sprovođenju politike EU-a o ženama, miru i bezbednosti. Dodatni izveštaji o sprovođenju ovih politika EU-a su objavljene od Folke Bernadotte Academy.