Od prošle godine, MŽK je počeo da se uključuje u rodnim analizama budžetskih procesa Kosova. zbog tog razloga, 22. januara, MŽK je bio pozvan na konferenciji visokog nivoa o budžetskoj transparenciji na Kosovu, organizovane od GIZ-a, u okviru projekta „Reformiranje sistema javnih finansija“. Konferencija je predvođena od g. David Nguyen-Thanh, Rukovodioca Centra kompetencije za reformu javnih finansija i javne uprave u GIZ-u.
Konferenciju je otvorila gđa. Angelika Viets, Ambasador Federativne Republike Nemačke na Kosovu i Avdullah Hoti, Ministar Finansija u Republici Kosovo.
“Ministarstvo Finansija će se pokazati transparentnom o načinu kako će se trošiti svaki cent iz budžeta Republike Kosovo“, izrazio je g. Hoti. „Trebamo učiniti maksimalne napore da svaki cent bude potrošen na pravi način“.
Tokom konferencije su održana tri panela:
- Prvi panel: Zašto je važna budžetska transparencija?
- Drugi panel: Uloga i važnost budžetske transparencije u razvijanju budžeta
- Treći panel: Uloga i važnost budžetske transparencije u razvijanju budžeta i njenom kontrolisanju
U prvom panelu, Direktor Centra fiskalne vladavine u školi upravljanja Mark Hallenberg, govorio je o važnosti pouzdanosti brojeva i podataka, navodeći da se transparentnost ne dostiže samo imajući brojeve na raspolaganje, nego se dostiže tada kada su ovi brojevi potpuno poverljivi. Kao profesor, g. Hallenberg je raspravljao o koristima koje transparentan budžet može doneti za državu. On je citirao razna studiranja koje vežu transparentnost sa visokim nivoima poverljivosti (od strane građana i investitora), sa višim investicijama i sa nižim nivoima korupcije.
U drugom panelu, Državni sekretar u senatskoj upravi za finansije u Federalnoj Državi Berlina g. Klaus Feiler, govorio je o transparenciji načina kako se priprema i sprovodi budžet Federalne Države Berlina. On je takođe rekao da Berlin ima već 12 godina kako je integrisao Rodno odgovorno budžetiranje u relevantnom budžetu. Na ovom panelu, g. Agron Demi, Izvršni direktor Instituta GAP, snažno je kritikovao nedostatak transparencije u vladi Kosova, dajući primere mnogih slučajeva gde je GAP tražio informacije od vlade, koje nikada nisu dobili.
U Nemačkoj, prema Bettina Hagedorn, Predsednice Komisije za Revidiranje u Nemačkom Budestagu, planiranje projekta budžeta počinje u martu relevantne fiskalne godine; u julu se šalje poslanicima, koji imaju vremena da ga pročitaju do septembra; diskusije počinju u septembru i traju do novembra. Dok, prema Besnik Bislimi, Predsednika Komisije za Nadzor Javnih finansija na Kosovu, rok za čitanje i konsultovanje za projekat budžeta 2015 godine je bio samo jedan dan.
Na konferenciji je raspravljano o mnogim pitanjima i izvršena su mnoga upoređivanja između nemačkog i kosovskog primera. Od ovih mnogih diskusija tokom konferencije, može se zaključiti da ako želimo da kosovski fiskalni procesi postanu transparentniji, treba se povećati vremenski period u kojem bi poslanici mogli da razmotre nacrt budžeta i da se takođe poveća intenzitet budžetskih konsultacija.
