Od početka godine, žrtve rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici i seksualnog nasilja, direktni su korisnici besplatne pravne pomoći. Pored njih, korisnicu su i druge diskriminisane kategorije.
Prema zakonu ove kategorije imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć.
Zakon predviđa da deo posla u besplatnoj pravnoj pomoći mogu da obavljaju organizacije civilnog društva ili organizacije predstavnice dotičnih zajednica. Ova pomoć bi po zakonu morala biti organizovana u partnerstvu sa Agencijom za besplatnu pravnu pomoć.
Podaci istraživanja pokazuju da Agencija za besplatnu pravnu pomoć još nije uspela da garantuje proces licenciranja organizacija koje pružaju besplatnu pravnu pomoć
U nedostatku ovoga, Agencija nema planiranu finansijsku ili drugu podršku nevladinim organizacijama koje pružaju besplatnu pravnu pomoć.
U celoj zemlji postoji manje od 10 organizacija koje pružaju besplatnu pravnu pomoć, dok je njihova izgradnja kapaciteta otežana mnogim faktorima.
Istraživanje Internews Kosova pokazuje da kapaciteti NVO u pružanju pomoći nisu imali izrazit rast poslednjih godina.
Istraživanje otkriva da problemi počinju od same Agencije. Institucija je finansirala mobilne kancelarije za pravnu pomoć od strane nemačke vlade.
Kao posledica toga, Agencija i dalje ima nejednak delokrug u svim opštinama u zemlji.
Trenutno mobilne kancelarije 6 opština finansira GIZ u ime Savezne Republike Nemačke, ali to kroz kratkoročne i srednjoročne projekte koji dovode u pitanje kontinuitet mobilnih centara nakon njihovog završetka.
Fljutura Zena, izvršna direktorka Agencije za besplatnu pravnu pomoć, nagovestila je da, prema ugovoru koji imaju sa GIZ-om, finansijska podrška prestaje 30. juna 2023.
U poslednje tri godine za Agenciju za besplatnu pravnu pomoć svake godine se izdvaja oko 440.000 evra iz državnog budžeta.
Ali, pored javnog novca zemlje, Agencija je u poslednje tri godine koristila i druge donacije koje premašuju iznos od 200 hiljada evra.
Iz odgovora dobijenih od ABPP-a, oni su tražili dodatna javna sredstva kako bi ispunili obaveze za mobilne kancelarije, obezbeđivanje neophodnih ljudskih resursa, podršku kampanjama za podizanje svesti građana o uslugama koje nudi ABPP, ali nikada nisu dobili odgovor od nadležnih institucija.
Pored osoblja i budžeta, Agencija ima i probleme sa pristupom.
Na pitanje koliko su objekti pristupačni za osobe sa invaliditetom, odnosno da li imaju rampe, liftove i adekvatnu signalizaciju za gluve osobe, osoblje je odgovorilo da Agencija radi u 27 opština koje nemaju signalizaciju, a pristup za osobe sa invaliditetom je otezan u 10 opština. a u 17 opština postoji dobar pristup.
U vezi sa na da se ovakva bolna realnost promeni za ovu kategoriju ljudi, Agencija je pokazala da u svakom slučaju kada nastoji da obezbedi poslovni prostor, ističe karakteristike i stranke koje posećuju Agenciju i istovremeno traži kancelariju. koja je pristupačna i osobama sa invaliditetom.
Finansiranje NVO
Manje od 10 nevladinih organizacija širom zemlje bavi se pružanjem besplatnih pravnih usluga i promovisanjem ove usluge.
Podaci pokazuju da su organizacije podržane donatorskim sredstvima jer država nema uspostavljneu održivu šemu njihovog finansiranja.
Organizacija CEL Kosova nudi besplatnu uslugu pravne pomoći u skladu sa svojom misijom za progresivno, raznoliko i tolerantno društvo na Kosovu prema LGBT zajednici.
Ova zajednica je među zajednicama koje su napadaju u zemlji, posebno nasilnim aktima protiv njih.
Prema rečima predstavnika organizacije, celokupno finansiranje, koje ne prelazi iznos od 6.500 evra, zasniva se na sredstvima međunarodnih organizacija.
Druga organizacija CLARD Kosovo posluje sa 160.000 evra godišnje za pružanje ove pomoći koju obezbeđuju američka ambasada, britanska ambasada i Evropska komisija, a da još od svog osnivanja nikada ne dira u državni budžet.
Dve organizacije imaju kratkoročne projekte, koji ne garantuju održivost.
CEL Kosova kaže da još nije uspela da stvori održivu podršku ni od jednog donatora, ali tvrdi da je u procesu izrade dugoročne strategije u ovom pogledu.
CLARD Kosovo kaže da ima najstabilniju podršku američke ambasade na Kosovu, ali ni ta podrška, prema njihovim rečima, nije pouzdana.
Pored finansijskih izazova, organizacije se suočavaju i sa izazovima na radnom mestu gde razvijaju svoje aktivnosti.
CEL Kosova nema sopstveni objekat. Iz organizacije kažu da su u kontinuiranim naporima i pregovorima sa Opštinom Priština za korišćenje javnog prostora kao Svratišta (Drop-In Centre), gde bi pored ostalih obavljali i neophodne aktivnosti za pružanje besplatne pravne pomoći, ali da uprkos obećanjima još uvek ništa nije urađeno po tom pitanju.
Čak ni organizacija CLARD Kosova nema sopstveni prostor. Iz organizacije kažu da nikada nisu ni pokušali da ga obezbede kako bi izbegli uticaje. Ali, ipak, na osnovu ugovora za pravne klinike u opštinama koriste prostore centara za socijalni rad.
Izazovi zakonodavstva
Organizovanje pravne pomoći, uključujući i NVO, u skladu sa zakonom treba da podleže regulisanom pravnom standardu.
Agencija dugi niz godina nije uspela da izradi uredbu kojom bi se standardizovao ovaj posao.
Podaci Agencije pokazuju da je Uredba za utvrđivanje kriterijuma za pružanje besplatne pravne pomoći od strane nevladinih organizacija u partnerstvu sa Agencijom za besplatnu pravnu pomoć u fazi nacrta koji je dostavljen Ministarstvu pravde.
Svrha ove uredbe je stvaranje partnerstva između ABPP-a i NVO kroz definisanje opštih i posebnih kriterijuma.
U pripremi su i drugi akti: Uredba o formiranju Žalbene komisije; Administrativno uputstvo o taksama i naknadama za usluge advokata u vezi sa ovlašćenim uslugama besplatne pravne pomoći; Administrativna uputstva za postupke angažovanja advokata u ovlašćenim službama besplatne pravne pomoći; Administrativno uputstvo o sadržaju obrasca za podnošenje zahteva za besplatnu pravnu pomoć.
CEL Kosova je pokazao da posluje na osnovu pozitivnih zakona koji regulišu statut nevladinih organizacija i da ima i pravilnik o poverljivosti.
Iz CLARD Kosova saopšteno je da pored statuta i poslovniku o radu imaju i pravilnik za administraciju i finansije, kao i pravilnik za besplatne pravne usluge.
Istraživanjem se je želelo istaknuti i kvantitativni i kvalitativni aspekt osoblja ovih institucija koje pružaju besplatnu pravnu pomoć.
CEL Kosova je pokazao da ima na raspolaganju kvalifikovane pravnike i psihologe za ovu uslugu. Zapošljavanje u ovoj organizaciji vrši se na osnovu javnog konkursa.
CLARD Kosovo trenutno ima 7 pravnika sa radnim iskustvom od 7 do 12 godina, dva sa položenim pravosudnim ispitom i 15 spoljnih saradnika sa pro bono uslugama. Njihova politika zapošljavanja je zasnovana na propisima o radu i Zakonu o radu.
U vezi sa nastojanjima da se povećaju kapaciteti osoblja sa profesionalcima unutar ili izvan organizacije, ABPP je naleda da je kancelarija za kadrove preduzela korake za profesionalni razvoj osoblja kroz različite obuke, gde se osoblje sertifikuje od strane specijalizovana institucija, Institut za javnu upravu Kosova (IJUK). Međutim, oni ukazuju da je s obzirom na specifičnost usluga ABPP obuka za osoblje ABPP bila ograničena. Naglašavaju da je osoblju koje pruža pravne usluge potrebna stalna obuka kako bi bila u skladu sa zahtevima i potrebama građana. Takođe, Agencija je uz podršku USAID-JAK obučila interno osoblje za trenere, koji, prema ocenama, obezbeđuje obuku na radnom mestu za službenike.
Nevladine organizacije nisu pomenule druge obuke osim sopstvenog usavršavanja osoblja.
Na pitanje o angažovanosti studenata, volontera, da doprinesu pružanju besplatne pravne pomoći, stvaranjem obostrane plodne saradnje, ABPP je navela angažovanost studenata da tu praksu sprovode i daju doprinos. Na godišnjem nivou, kroz Nedelju besplatne pravne pomoći, ova Agencija promoviše mogućnost angažovanja studenata u ovoj službi.
CEL Kosova kaže da nema angažovanih volontera.
CLARD Kosova je navedo da je jedan od stubova misije organizacije podrška mladim pravnicima u okviru programa stažiranja, uključujući domaće i strane studente. U okviru strategije ubrojani su i profesionalni volonteri: advokati, profesori, sudije i tužioci, kao i volonteri međunarodnih partnerskih organizacija.
Međutim, uzimajući u obzir obim predmeta u kombinaciji sa socio-ekonomskom situacijom u zemlji, istraživanje je želelo da otkrije da li su dotični pružaoci imali određenu politiku o tome kako postupaju sa slučajevima, tačnije da li određena priroda ili specifičnost daje prednost određenim slučajevima ili se rad obavlja po principu „prvi na vreme, prvi“.
ABPP je, uz podršku USAID-a, izradila smernice za procesuiranje predmeta za besplatnu pravnu pomoć, u kojima se prioritet daje slučajevima žrtava nasilja i marginalizovanih grupa. Postoji i Priručnik za praktičare u oblasti pravne pomoći na Kosovu – građanska, porodična i imovinsko-pravna pitanja. Sada je u procesu izrade Priručnika za praktičare pravne pomoći na Kosovu – administrativna pitanja. CEL Kosova je naveo da se prioritet daje slučajevima sa većim rizikom.
A u CLARD Kosova, politika postupanja i upravljanja predmetima je regulisana pravilnikom o radu i pravilnikom o besplatnim pravnim uslugama.
Što se tiče izazova koje sami entiteti vide kao najteže, sva tri su identifikovala komponentu finansijske održivosti.
ABPP je nabrojala posledice koje stvaraju finansijski limiti, navodeći nemogućnost pravičnog i jednakog pružanja besplatne pravne pomoći u svim opštinama Republike Kosovo; unapređenje sistema besplatne pravne pomoći u pravcu unifikacije besplatne pravne pomoći u celoj zemlji; nedovoljan broj osoblja; senzibilizacija i podizanje svesti javnosti, posebno interesnih grupa, o uslugama koje nudi ABPP; obezbeđivanje budžetskih sredstava za stručno usavršavanje kadrova; obezbeđivanje budžetskih sredstava za sprovođenje i završetak izmene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći kao i obezbeđenje radnog prostora za ABPP u Prištini u javnim objektima.
CEL Kosova takođe je identifikovao nedostatak sopstvenog prostora kao problematičan.
S obzirom na to da smo kao nova zemlja kontinuirano „koristili“ iskustva drugih zemalja, deo istraživanja je bilo i da saznamo o korišćenim homolognim modelima.
Službenici ABPP-a kažu da prate besplatnu pravnu pomoć u raznim međunarodnim zemljama i primetili da se budžet po glavi stanovnika treba uzeti kao model. Kažu da u poređenju sa susednim zemljama smatraju da Republika Kosovo ima najbolji sistem besplatne pravne pomoći. CEL Kosova navodi da kombinuje i prilagođava modele homolognih organizacija u kontekstu naše zemlje. Međutim, CLARD Kosovo, koji ima dugogodišnje iskustvo u pružanju ove usluge, navodi da u periodu kada je organizacija počela sa radom nije postojala nijedna lokalna organizacija ili institucija koja je nudila besplatne pravne usluge, a kao model rada uzeli su organizacije iz zemalja Evropske unije i SAD.
Iako se usluga nudi besplatno, njen kvalitet se ne dovodi u pitanje u zemljama sa naprednim pravnim sistemima.
Prema ABPP-u, na osnovu rezultata kutije o zadovoljstvu stranaka, zadovoljstvo u poslednje 2 godine je preko 96%.
Šta je besplatna pravna pomoć?
Besplatna pravna pomoć je međunarodna obaveza država da obezbede efikasan pristup pravdi za sve one građane koji nemaju finansijska sredstva da je obezbede.
Kategorije koje koriste ovu pomoć, u principu državnu pomoć, predviđene su zakonom. Međutim, kad god interes pravde zahteva da se ova pomoć pruži određenim pojedincima, ona se daje bez obzira na ove kategorije..
U Evropskoj uniji značaj i funkcija ove službe se ne dovodi u pitanje. Sve zemlje članice to nude. Ali među njima u ovom segmentu ne postoje jedinstveni standardi ili kriterijumi, pa je nemoguće izmeriti i oceniti kvalitet pružanja usluga unutar i između različitih zemalja.
U skladu sa zakonskom regulativom u našoj zemlji, besplatna pravna pomoć obuhvata: pravne informacije i savete u vezi sa pravnim postupcima; izrada dopisa i svu drugu tehničku pomoć u vezi sa kompletiranjem predmeta; i zastupanje u građanskim, krivičnim, upravnim i prekršajnim postupcima.
Pravni okvir Kosova u pogledu pružanja pravne pomoći
Besplatna pravna pomoć na Kosovu se pruža u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, prema kojoj „svako ko je optužen za krivično delo ima pravo da se brani lično ili putem branioca koga sam izabere ili, ako nema dovoljno sredstava da plati za pravnu pomoć, da ovu pomoć dobije besplatno kada interesi pravde to zahtevaju;“, kao i Poveljom o osnovnim pravima Evropske unije.
Kada je reč o lokalnom zakonodavstvu, ono ima svoj izvor iz najvišeg pravnog akta zemlje – Ustava Republike Kosovo, koji definiše Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći kao svoj glavni regulatorni akt. S obzirom da se ova pomoć nudi u svim vrstama postupaka: upravnim, prekršajnim, građanskim i krivičnim, širok obim nužno znači da i drugi zakoni sadrže pravila o njoj. Na primer, određene odredbe o BPP nalaze se u Zakonu o parničnom postupku i Zakoniku o krivičnom postupku. Slabost našeg pravnog sistema u ovom trenutku leži u neusaglašenosti ovih odredbi, što stvara probleme u pravnoj praksi.
Struktura pružanja besplatne pravne pomoći na Kosovu
Iako na osnovu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći pružaoci pomoći su: Agencija za besplatnu pravnu pomoć (preko regionalnih kancelarija i mobilnih kancelarija), advokati i nevladine organizacije kada stupe u partnerstvo sa Agencijom. De facto glavni pružaoci besplatne pravne pomoći na Kosovu su: Advokatska komora Kosova i Institucija ombudsmana.
Evropska komisija je identifikovala mešoviti sistem pružanja ove pomoći u našoj zemlji, odnosno dve vrste šema: jednu koju nude advokati imenovani ex officio , i to uglavnom u krivičnim predmetima, i drugu šemu koja se bavi pravnom pomoći koju pruža Agencija za besplatnu pravnu pomoć, a koja uključuje i druge predmete osim nekih krivičnih predmeta. Novim izmenama i dopunama zakona, pored gore navedenih kategorija, od ove usluge će imati koristi: žrtve seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu 1998-1999; žrtve koje su svedoci nasilja, a koje zavise od žrtava porodičnog nasilja; maloletne žrtve; deca koja žive u ustanovama socijalne zaštite, kao i deca pod starateljstvom koja žele da pokrenu postupak bez odobrenja zakonskog staratelja ili protiv svog zakonskog staratelja.
