Predstavnici lokalnih, međunarodnih institucija i civilnog društva razgovarali su danas, 16. februara o sprečavanju nasilja u porodici, na konferenciji „Zaustavljanje ciklusa nasilja – programi za počinioce nasilja u porodici”, koju je organizovao Savete Evrope u Prištini.

Mreža žena Kosova (MŽK) je ponudila konkretne preporuke za ceo proces koji je u toku. Ministarka pravde Aljbuljena Hadžiu rekla je da je nasilje u porodici i nad ženama, kao i u celom svetu i na Kosovu, alarmantno i da se mora hitno rešavati. Uticaj društvenih faktora i normi je snažan tamo gde se žene suočavaju sa nejednakošću u svim sferama života.

„Svedoci smo da nasilje ostavlja mnogo dublje posledice, čak se završava i fatalno. Podrška zahteva multisektorski pristup i saradnju koja osnažuje žrtve da ne dožive bilo kakav oblik nasilja. Jednogodišnji izveštaj za 2022. godinu identifikovao je uspešne intervencije, kao i one koje posustaju“, rekla je Hadžiu.

Frenk Pauer, šef Kancelarije Saveta Evrope u Prištini, rekao je da su organizacije civilnog društva za ženska prava igrale ključnu ulogu u borbi protiv nasilja nad ženama i da su nas držale čvrsto na zemlji kako bi osigurale da naše intervencije ciljaju pravu publiku.

U međuvremenu, Nikol Farnsvort, direktorka programa i vođa istraživanja u MŽK-u, rekla je da MŽK od 2008. godine naglašava potrebu za transformacijom rodnih normi, rešavanjem odnosa rodne moći i obezbeđivanjem poboljšanog institucionalnog odgovora u tretmanu počinioca nasilja ka prevenciji nasilja. Farnsvort je dodala da bi programi koji se odnose na rehabilitaciju nasilnika trebalo da se odraze i na Zakon o zaštiti od rodno zasnovanog nasilja, koji bi trebalo da bude finalizovan što je pre moguće

Ona je dodala da bi zakonske odgovornosti trebale da budu jasne za institucije odgovorne za rehabilitaciju, uključujući pružanje usluga, koordinaciju rada, razmenu informacija i nezavisno praćenje počinioca nasilja na duži rok.

„Iz iskustva i istraživanja znamo da je najbolji način da se spreči nasilje transformisanje socijalizovanih rodnih uloga, normi, struktura i odnosa koji žene i devojke stavljaju u neravnopravan položaj, ovde na Kosovu i širom sveta“, rekla je Farnsvort.

Ostale preporuke MŽK za Vladu Kosova su sledeće:

• Nastaviti blisku saradnju sa OCD u finalizaciji programa za počinioce nasilja na Kosovu, oslanjajući se na njihovu stručnost;
• Osigurati da svaki program za počinioce nasilja ima sveobuhvatan pristup zasnovan na zajednici;
• Pojasniti odgovornosti institucija kako bi pomogli žrtvama i pratiti rizik od počinilaca, posebno u finalizaciji relevantnog zakonskog okvira;
• Obezbediti  adekvatne obuke za sve voditelje programa o počiniocima nasilja i sudije;
• Osigurati ne uklanjanje nikakvih finansijska sredstava iz programa rehabilitacije za osobe koje su pretrpele nasilje, jer programima za njih treba dati prioritet i finansiranje treba prvobitno izvršiti država;
• Nastaviti sa naporima na transformaciji tradicionalnih rodnih normi i odnosa moći koji doprinose rodno zasnovanom nasilju kroz obrazovanje.

Katarina Bolonjeze, šefica Odeljenja za rodnu ravnopravnost Saveta Evrope, saopštila je da su politike razvijene u skladu sa šestogodišnjom strategijom za zaustavljanje nasilja u porodici i nasilja nad ženama.

„Fokusirali smo se na dečake i muškarce. Usvojili smo niz smernica za muškarce i dečake za borbu protiv nasilja nad ženama“, rekla je ona.

Nakon usvajanja nastavnog plana i programa biće nastavljeno sa izradom Programa tretmana i bližeg rada u tretmanu počinioca nasilja, na prevenciji rodno zasnovanog nasilja. Očekuje se da će MŽK biti deo radne grupe koja će izraditi ovaj program, obezbeđujući konsultacije i perspektivu ženskih organizacija civilnog društva.