Malo žena je uspelo ono što je Parašćevi Ćirijazi preduzela i postigla tokom svog života. Rođena 2. juna 1880. godine u Manastiru, posvetila je svoj život pismu albanskog jezika i učenju pisanog albanskog jezika, kasnije postajući jedna od ključnih figura albanskog prosvetiteljstva krajem 19. veka i početkom 20. veka.
Prateći stope svoje sestre Sevasti Ćirijazi, Parašćevi je nastavila studije na istanbulskom Robert koledžu za devojke u oblasti književnosti gde će se istaći svojim studentskim aktivnostima. Tako je postala učiteljica, a nekoliko meseci kasnije i direktorka u Albanskoj školi za devojčice u Korči.
Kao pionirke emancipacije albanskih žena i devojaka, sestre Ćirijazi zauzimaju počasno mesto u istoriji albanskog obrazovanja i kulture, i po tome što su svoju školu za devojke osnovale u veoma teškom vremenu, u velikoj zaostalosti u zemlji i kada je žena bila ugnjetavana, omalovažavane, ostavljena u neznanju i neobaveštenosti.“
Ona (Parašćevi) je prihvatila stav i borbu Đerasima Ćirijazija: da se samo obrazovanjem može transformisati i osloboditi duša jednog naroda iz tame. Pogotovo jedna nacija bi napredovala brže u ovom svom preporodu ako bi se obrazovale žene i devojčice, temelji porodice. Bez obrazovanih i kulturnih majki ne bismo mogli imati naprednu naciju. Tako se posvetila, sve dok je nisu napustili, školovanju albanskih devojaka, uzdizanju i kulturnom prosvećivanju kroz organizovanje društva „Jutarnja zvezda” i kroz svoje angažovanje u pisanju u štampi toga vremena “, kaže istraživačica njenog života i dela, Teuta Toska.
Parašćevi je 1908. godine bila delegat škole za devojke na istorijskom događaju Kongresa u Manastiru, gde je imenovana sekretarkom jedanaestoro izaslanika koji će rešavati problem albanskog pisma. Zatim je 1909. napisala Bukvar po novom albanskom pismu kao i himnu albanskog pisma. Poznata je, zajedno sa sestrom, po emancipaciji albanskih žena i po vodećoj ulozi u osnivanju prvog ženskog udruženja „Jutarnja zvezda“ 1912. godine u gradu Korči.
Godine 1913. završila je master studije iz oblasti obrazovanja na Oberlin koledžu u Ohaju. U svom magistarskom radu osmislila je nacionalni obrazovni sistem za novooslobođenu Albaniju. Za ulogu koju je odigrala u emancipaciji albanskih devojaka i žena, UNESCO je povodom 50. godišnjice njene smrti uporedio sa istaknutim međunarodnim ličnostima. Njena pionirska uloga u obrazovanju i emancipaciji žena u Osmanskom carstvu može se uporediti samo sa dostignućima Marijane Hajniš u Austriji, Anestin Bejer u Danskoj ili Marije Montesori u Italiji.
„Parašćevi Ćirijazi je bila prva žena koja je napisala udžbenik na albanskom jeziku i jedina žena koja je učestvovala na Manastirskom kongresu, koji je kodifikovao albansko pismo novembra 1908. Nosilac dve diplome (Robert koledž, Istanbul i Oberlin koledž, Ohajo, SAD ), učestvovala je na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. godine“, navodi se u članku UNESCO-a.
„Časopis koji je ona uređivala u svojoj mladosti, kao i udruženje žena u kojem je bila jedan od osnivača, nosili su naziv „Jutarnja zvezda“, što je odlično pristajalo ovoj ženi, čiji je doprinos emancipaciji albanskog naroda bio neprocenjiv“, piše UNESCO o Ćirijazi.
Parašćevi i Sevasti dali su doprinos i časopisu „Shqiptarja” (Albanka), koji je objavljivala organizacija Gruaja Shqiptare između 1928. i 1939. Časopis se odlikovao „problematičnim” člancima koji su nastojali da opovrgnu konzervativno ramišljanje koje je bilo u suprotnosti sa ženskim pokretom i njegovi zahtevima.
Godine 1914. Parašćevi je napustila Albaniju i otišla u Rumuniju zajedno sa svojom sestrom zbog grčke okupacije Korče tokom Prvog svetskog rata, a kasnije je otišla u Sjedinjene Američke Države, postajući istaknuta figura albansko-američke zajednice. Vratila se u Albaniju 1921. Parašćevi je bila nepokolebljiva antifašistkinja tokom Drugog svetskog rata, počevši od italijanske invazije 1939. godine. Zbog svojih antifašističkih stavova, ona i njena sestra su uhapšene i internirane u logor Anhalteleger Dedinje blizu Beograda od strane pronacističkih jedinica. Preživela je i nakon rata se vratila u Tiranu. Nažalost, drugi progon će je pratiti i porodicu njene sestre, ovoga puta od strane komunističkog režima, zbog promonarhijskog stava njenog zeta Krista Dakoa.
