Sa radoznalošću i hrabrošću kao polazištem, 14. izdanje FemArt-a je tokom šest dana pretvorilo Prištinu u prostor umetnosti, promišljanja i razgovora. Pod sloganom „Prigrli nepoznato“, festival je pružio mogućnost za istraživanje ideja, suočavanje sa složenim temama i zamišljanje novih mogućnosti kroz umetnost. 

Tokom festivala, različiti oblici umetnosti preplitali su se sa diskusijama, izložbama i radionicama, okupljajući umetnice, aktivistkinje i profesionalke iz sveta kulture sa Kosova i šireg regiona. 

 Dana 25. septembra, festival je otvorila franko-američka kompanija „CABARET biZ’arT“ izvanrednom predstavom koja je, uz satiru, šarm i humor, povela publiku na nepredvidivo putovanje kroz tabu teme i pitanja o kojima nije uvek lako govoriti. 

Drugog dana, program se bavio intimnijim temama kroz radionice „Veze koje nas drže“, „Bezbednost žena“ i „Otkrij svog unutrašnjeg klovna“. Dan je završen pozorišnom predstavom „Umetnost življenja: Čin ubistva“. 

Jedan od posebnih trenutaka festivala bila je promocija knjige „Ljubav u vreme komunizma“ spisateljice Bese Miftiju.  

Roman donosi priče tri heroine koje povezuje zajednička tema: ljubav koja traži prostor da zaživi i opstane uprkos okolnostima. Kroz njihove priče, knjiga se bavi temama slobode, ljubavi i pitanjima koja su i dalje tabu u društvu. 

Tokom diskusije, Miftiju je govorila o tome kako je ljubav u vreme komunizma pronalazila prostor da procveta kroz maštu, čak i u stvarnosti koju su neprestano oblikovala ograničenja i teškoće. 

Još jedna važna diskusija na festivalu bila je „Žene grade mir“, zasnovana na nalazima i iskustvima predstavljenim u izveštaju „Dialogue After Peace?“, koji se bavi mirovnim dijalozima koje su predvodile žene na Kosovu, u Kolumbiji i na Filipinima. 

Diskusija je otvorila jedno ključno pitanje: suočene sa teretom rata i patrijarhata, mogu li žene graditi mir među generacijama?  

Panel je istakao doprinos žena Kosova javnom životu, dijalogu i zajednici – doprinos koji je bio od suštinskog značaja, ali nije uvek bio dovoljno prepoznat i cenjen. 

Ova diskusija pružila je prostor da se oda priznanje doprinosu žena izgradnji mira i da se razmisli o njegovom značaju, kao i da se istakne važnost očuvanja ove istorije i njenog prenošenja na buduće generacije. 

Četvrti dan festivala, obeležen i otvaranjem Kulturne stanice, bio je značajan kulturni događaj ne samo za FemArt i njegove učesnike, već i za Prištinu i umetničku zajednicu na Kosovu. 

Tokom večeri otvaranja, Zana Hodža je pozdravila i zahvalila učesnicima, donatorima i svima koji su doprineli osnivanju i otvaranju Kulturne stanice, rekavši, između ostalog: „Želimo da Stanica bude više od mesta na kojem se održavaju aktivnosti. Želimo da bude mesto gde ljudi zastanu, susreću se, stvaraju i vraćaju mu se. Mesto gde neko može prvi put da ode u pozorište, gde mlada umetnica može da stvori svoje prvo delo ili gde može nastati saradnja koju danas još uvek ne možemo ni da zamislimo.“ 

Mreža žena Kosova (MŽK) imala je priliku da bude među brojnim učesnicima iz različitih profila i životnih iskustava, uključujući istaknute ličnosti iz sveta umetnosti, politike i kulture. 

Kulturna stanica više nije samo privremeni prostor u gradu niti prostor koji postoji samo tokom festivala; ona će ostati otvorena i dostupna umetnicima i ljubiteljima umetnosti. 

Uz muziku italijanske grupe LEDA i izvođenje performansa „Kanaanska kučka“, ovo veče bilo je prilika za razmenu uvida i iskustava iz različitih faza procesa – od začetka ideje do njene realizacije – i za iskazivanje zahvalnosti za doprinos, podršku i učešće tokom ovog putovanja. 

„Uprkos teškim okolnostima, strah nikada nismo osećale, jer smo bile zajedno, bile smo jedna uz drugu“, izjavila je aktivistkinja Igbale Rogova, deleći svoja iskustva iz perioda devedesetih u okviru FemMarch-a 1998, koji je bio deo programa petog dana FemArt-a.  

Izložba i diskusija FemMarch bile su poseban trenutak u okviru festivala, podsećajući na aktivistkinje, istaknute ličnosti i sve žene koje su dale svoj doprinos pozivima na mir. Govoreći o simbolici i ciljevima aktivnosti organizovanih u to vreme, svaka od učesnica podelila je delove svojih ličnih iskustava iz perioda planiranja, organizovanja i učešća u maršu žena sa svećama „Poziv za mir“, protestu sa belim čaršavima, maršu „Hleb za Drenicu“, kao i protestu „Mirni razvod“. 

Događaj je otvoren originalnim fotografijama Eljize Hodže, koje je autorka lično odabrala i priredila, a koje izbliza prikazuju trenutke sa protesta, javnih apela i ženskih marševa organizovanih tokom devedesetih godina. 

Panel diskusija, u kojoj su učestvovale Igbale Rogova, Vjosa Dobruna i Eljiza Hodža, a koju je vodila Valjdete Idrizi, započela je odavanjem priznanja neizbrisivom doprinosu Fljore Brovine, nakon čega je usledio minut ćutanja u znak poštovanja prema njenom radu i životu. 

Diskusija je nastavljena osvrtom na iskustva i izazove tog perioda, ali pre svega na otpor, solidarnost i hrabrost žena koje su se organizovale, podigle glas i angažovale se za promenu. 

Posebno je istaknuto da aktivizam žena nije bio ni slučajan ni samo reakcija na dešavanja devedesetih godina, već da je imao dublje korene u istoriji organizovanja i otpora žena. 

Kroz fotografije i neposredna svedočenja, FemMarch je skrenuo pažnju na imena, događaje i iskustva koja i dalje svedoče o značaju doprinosa žena otporu i društvenim pokretima na Kosovu. Program se takođe bavio jednim od najozbiljnijih pitanja koja pogađaju žene i devojke: femicidom i pristupom pravdi. 

Šestog dana, panel „Žene ne umiru, one bivaju ubijene: Femicid i pravda“ okupio je stručnjakinje iz oblasti pravosuđa, prava žena i novinarstva kako bi razgovarale o femicidu, rodno zasnovanom nasilju i institucionalnoj odgovornosti za njegovo rešavanje. 

Na panelu su učestvovale Gresa Caka, pravnica i bivša predsednica Ustavnog suda Republike Kosovo; Adeljina Beriša, direktorka Programa za rešavanje pitanja rodno zasnovanog nasilja; Arita Reznići, rukovoditeljka Centra za besplatnu pravnu pomoć pri IKD-u; i Adeljina Ahmeti, novinarka. 

Panel je vodila dr Ariana Ćosaj-Mustafa, predavačica na RIT Kosovo, koja je ujedno predstavila i izveštaj. 

Govoreći o izazovima u prevenciji i rešavanju rodno zasnovanog nasilja, Beriša iz MŽK-a istakla je da se promene ne mogu postići samo kroz zakone i institucionalno reagovanje na prijavljene slučajeve. Prema njenim rečima, pored jačanja odgovornosti institucija, neophodno je raditi na promeni patrijarhalnih normi i načina razmišljanja koji i dalje normalizuju kontrolu i nasilje nad ženama. 

Ona je istakla značaj uključivanja muškaraca u prevenciju nasilja, kao i potrebu da rad na promeni ovakvih stavova počne još u detinjstvu, kroz obrazovanje i nastavne planove i programe, uz kontinuirano jačanje kapaciteta. 

„Ako želimo da sprečimo femicid, rad mora početi još u detinjstvu, kako bi se promenio način razmišljanja. Promena je teža u odraslom dobu, ali je i dalje moguća – mozak nije kamen i ljudi mogu da se promene“, rekla je Beriša.