Donjeta Morina

Rodno odgovorno budžetiranje (ROB) postao je žargon na Kosovu. To je izraz koji često koriste vladini službenici, organizacije civilnog društva i međunarodni donatori. U stvari, on se tako često koristi a tako retko definiše da sam lično imala poteškoća da shvatim njegovo značenje još od 2013.godine kada sam se prvi put susrela sa njim. Sada, nakon sedam godina rada sa Mrežom žena Kosova na ROB, došla sam do zaključka da se ovaj pojam retko definiše jer postoje široko rasprostranjene zablude i široko rasprostranjeni nedostatak znanja o tome šta je ono zapravo. 2013. sam se prijavila i dobila posao u Mreži žena Kosova. Kada su mi Igbale Rogova, izvršna direktorica MŽK-a i Nikol Farsnvort, direktorica programa u MŽK rekle da ću biti obučena za rad sa ROB-om, mislila sam da se radi o nekoj vrsti mehanizma za raspodelu sredstava ženama. E pa, nisam bila u pravu i ispostavilo se da mnoge moje kolege i vršnjaci dele moje pogrešno shvatanje. Odlučila sam da napišem ovaj članak kako bih ispričala moja iskustva sa ROB-om, razjasnila neke uobičajene zablude kao i istakla važne prekretnice koje je doneo rad MŽK.

Počnimo naglašavajući da, suprotno uvreženom mišljenu, vladini budžeti nisu rodno neutralni i podrazumevano i žene i muškarci od njih nemaju jednaku korist. Zbog njihovih različitih socijalnih i ekonomskih okolnosti, žene i muškarci imaju različite potrebe i prioritete. Vlade su odgovorne da obezbede da se potencijalno različite potrebe i prioriteti žena i muškaraca rešavaju kroz budžetska izdvajanja. Pogrešna pretpostavka da su vladini budžeti neutralni može dovesti do jačanja i održavanja postojećih rodnih nejednakosti. Ovde dolazi do izražaja ROB. Analizirajući različite potrebe i prioritete žena i muškaraca, ROB osigurava rodnu perspektivu tokom ciklusa planiranja, sprovođenja, praćenja i ocenjivanja vladinih budžeta. ROB se može integrisati u sve ekonomske kategorije, uključujući zarade, robu i usluge, subvencije i transfere, pa čak i kapitalne investicije. Sve dok postoji dubinska rodna analiza, ROB se može integrisati u sve državne rashode.

ROB ostaje vrlo pogrešno shvaćen koncept. Na primer, često se veruje da ROB zahteva zasebnu budžetsku liniju za žene. Ovo je netačno; ROB zahteva da se sredstva ravnopravno troše između muškaraca, žena, dečaka i devojaka zadovoljavajući posebne potrebe svake grupe. Štaviše, ROB ne zahteva samo budžetsku liniju za službenicu za rodnu ravnopravnost ili grupu žena poslanica. Obezbeđivanje sredstava za aktivnosti ova dva entiteta je veoma važno, ali ROB se zalaže za integrisanje rodne perspektive u sve ekonomske kategorije i ide dalje i iznad jednostavnog obezbeđivanja dodatne budžetske linije. Dalje, ROB ne zahteva nužno dodatna sredstva od opštine. Bez obzira na opštinske finansije za određenu fiskalnu godinu, sve se one mogu potrošiti na rodno osetljivi način. ROB zahteva da se kroz sve budžetske faze u svim ekonomskim kategorijama uzimaju u obzir različite potrebe muškaraca i žena.

ROB još uvek nije u potpunosti institucionalizovano na Kosovu. Međutim, ovih poslednjih sedam godina pokazalo je mnogo prekretnica i uspeha. Mreža žena Kosova je 2014. godine zajedno sa Deutsche Gesellschaft fuer Internationale Zusammenarbet (GIZ) lobirala kod Ministarstva finansija u cilju institucionalizacije ROB-a. Od 2014. godine budžetski cirkulari koje Ministarstvo objavljuje svake godine kao smernice kako opštine i ministarstva treba da planiraju budžete, uključuju i smernice o ROB. Ove smernice su obavezne i sve budžetske organizacije treba da pruže informacije o trenutnim i planiranim korisnicima troškova, razvrstane po polu. Iako ovo samo po sebi nije institucionalizacija ROB-a, to je važan prvi korak na dugom i krivudavom putu ka potpunoj institucionalizaciji ROB-a.

Dugotrajni proces zagovaranja Mreže žena Kosova, Agencije za rodnu ravnopravnost (ARR) i drugih partnera doveo je do toga da je ROB postalo zakonska obaveza za sve javne institucije na Kosovu u 2015.godini. Institucije su se tada suočile sa novom zakonskom obavezom i malo unutrašnjih kapaciteta o tome kako da ga primene. Sa svojim ograničenim resursima, MŽK je pružila direktnu podršku nekoliko lokalnih i centralnih institucija o tome kako da sprovedu nove zakonske zahteve ROB-a. MŽK je direktno podržala, između ostalih, Ministarstvo rada i socijalne zaštite, Ministarstvo obrazovanja, Ministarstvo trgovine i industrije, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, Ministarstvo dijaspore, i opštine Kamenica, Đakovica, Elez Han i Priština. To je urađeno uz podršku partnera,  pre svega Austrijske agencije za razvoj i USAID-a. Između ostalog, MŽK je pružila konkretne smernice i preporuke o tome kako  sprovesti ROB-a, a i takođe je pružila obuke za službenike.

Ovaj plan i program obuke o ROB je kasnije smatran kao najbolja praksa od strane Kosovskog instituta za javnu upravu (KIJU) i ARR. KIJU je nastavio sa obukama za javne službenike, koristeći planove i programe obuke MŽK-a.

ARR i Ministarstvo finansija nastavili su svoj rad, nadovezujući se na prethodna postignuća izradom koncepta za bolju institucionalizaciju ROB-a na Kosovu. Ako se usvoji, ovo bi moglo da stvori jasniji put napred za osiguranje da sve institucije redovno primenjuju ROB, doprinoseći tako boljim, transparentnijim troškovima za žene i muškarce na Kosovu.

Dakle, šta smo do sada naučili? Naučili smo da potpuna institucionalizacija ROB-a nije lak zadatak. Nedostatak rodno razvrstanih podataka, nedostatak političke volje i nedostatak unutrašnjih kapaciteta za rodne analize samo su neke od poteškoća koje i dalju podrivaju punu institucionalizaciju ROB-a na Kosovu. Iako je dug put pred nama, iskustvo MŽK pokazuje da smo kroz profesionalizam, kapacitete u rodnoj analizi i blisku saradnju sa javnim institucijama na dobrom putu ka institucionalizaciji ROB-a.