Danas je organizovan godišnji samit EU-Zapadni Balkan 2024: „Obnovljeni pristup Zapadnom Balkanu“, koji su održali Friends of Europe u Briselu i onlajn.
Cilj ovog samita bio je preoblikovanje dijaloga o proširenju EU, sa fokusom na proces pridruživanja Zapadnog Balkana kroz sveobuhvatan i inovativan pristup.
Direktorka programa i glavna istraživačica u Mreži žena Kosova (MŽK), Nikol Farnsvort, govorila je na drugom panelu „Otključavanje ekonomskog potencijala: rast i integracija kroz pridruživanje EU“. Tom prilikom je istakla koje politike zemlje Zapadnog Balkana mogu usvojiti za odgovorniji ekonomski razvoj i rodnu inkluzivnost.
Tokom diskusije o Planu rasta Evropske komisije (EK), Farnsvort je naglasila da ovaj plan ne pominje rodnu ravnopravnost, prepuštajući rodnu integraciju Reformske agende u rukama vlada Zapadnog Balkana. Napori EU za integraciju rodne ravnopravnosti moraju uključivati jasne ciljeve i pokazatelje za merenje napretka u svim sektorima i oblastima reformi, čime će se omogućiti praćenje i evaluacija napretka. Takođe, naglasila je značaj uključivanja obaveza za odgovorno rodno budžetiranje u naredni Višegodišnji finansijski okvir EU (VFO).
Farnsvort je predstavila četiri odgovorne rodne politike koje zemlje Zapadnog Balkana treba da prioritetizuju kako bi obezbedile inkluzivni ekonomski razvoj i uskladile se sa kriterijumima za pridruživanje EU:
- Institucionalizacija rodne analize kao sastavnog dela svih procesa izrade politika i programa, kako bi se obezbedilo da budu razvijeni na osnovu stvarnih potreba žena i muškaraca različitih profila.
- Institucionalizacija rodno osetljivog budžetiranja kao dela kontinuiranih reformi u finansijskom upravljanju, povezanih sa kriterijumima za pridruživanje EU. Ova praksa doprinosi ravnopravnosti kroz raspodelu javnih resursa zasnovanu na potrebama, kao i povećanje transparentnosti i odgovornosti u javnim rashodima. Takođe, omogućava usklađenost sa obavezama EU i vlada Zapadnog Balkana u vezi sa ciljevima održivog razvoja, kao i Rodnim okvirom PEFA za javne rashode i finansijsku odgovornost.
- Usvajanje i sprovođenje EU direktive o ravnoteži između poslovnog i privatnog života, koja nudi uravnoteženije mogućnosti za žene i muškarce u vezi sa brigom o deci i članovima porodice koji zahtevaju negu.
- Investiranje u povećanje dostupnosti usluga nege, u skladu sa Barcelonskim ciljevima EU. Na Zapadnom Balkanu, potražnja za uslugama nege znatno premašuje ponudu. Publikacija Mreže žena Kosova (MŽK) „Ko vodi brigu?“ pokazuje da povećanje dostupnosti brige o deci može stvoriti hiljade novih radnih mesta, pretvoriti neplaćeni rad žena u plaćeni rad i povećati učešće žena u radnoj snazi, kako kao zaposlene, tako i omogućiti većem broju žena da rade. Iako je Reformska agenda ž Kosova obezbedila resurse za proširenje dostupnosti brige o deci, zemlje Zapadnog Balkana mogu dodatno investirati kako bi zadovoljile rastuće potrebe.
MŽK će uskoro objaviti svoj komentar na Reformsku agendu Kosova. Budite spremni za preporuke za Srednjoročni okvir rashoda (SOR) i spoljne finansije tokom 2025. godine, koje će biti pripremljene u saradnji sa Mrežom za praćenje rodno odgovornog budžetiranja.
