Solidarnost među ženama i put prema pozicijama na kojima se donose odluke bile su tema sastanka Lobija za rodnu ravnopravnost na Kosovu, koji je organizovan 12. aprila u opštini Suva Reka, na poziv gđe Mihrije Syka, potpredsednice opštine Suva Reka i gđe Habibe Bytyqi, koordinatorke Jedinice za ljudska prava i Kancelarije za rodnu jednakost u opštini Suva Reka, na kojem je učestvovalo više od 70 žena i devojaka, odbornica raznih opština na Kosovu i predstavnica organizacija članice Mreže žena Kosova (MŽK).

Prisutne su imale mogućnost da postave pitanja dvema organizatorkama sastanka, dobijajući informacije o poziciji žena i devojaka u opštini Suva Reka i upoređujući i deleći iskustva iz ostalih opština.
Zatim je reč preuzela Rogova, koja je pred učesnicima predstavila ideju o ponovnom stavljanju Lobija žena Kosova.
„Ovaj mehanizam će ujediniti žene sa centralnog i lokalnog političkog nivoa, žene iz civilnog društva i iz bilo koje druge stručne oblasti“, rekla je Rogova. „To bi bila grupa bez rukovodstva, jer mi ne težimo pozicijama, nego ujedinjenju žena. Takođe treba da uzmete u obzir da u Evropskoj uniji (EU) funkcioniše European Women’s Lobby (Lobi evropskih žena) u kojem imaju pravo učestvovanja samo žene iz država članica EU, ali je dobro da mi koji kao država težimo učlanjenju u EU, osnujemo takvu grupu i na Kosovu, kako bi kad dođe vreme za učlanjenje, ovaj mehanizam bio spreman za dostojanstveno predstavljanje u EU, a ne da odu i da nas predstavljaju nekompetentni ljudi.“
Sve prisutne su se jednoglasno složile oko stvaranja ovog mehanizma i Rogova ih je obavestila da će ubrzo dobiti detaljne informacije, obuhvatajući i datum o prvom sastanku za započinjanje rada ovog mehanizma.
Zatim, tokom diskutovanja o raznim bitnim temama o ženama i devojkama na Kosovu, zajedno je odlučeno da Lobi za rodnu jednakost na Kosovu izađe sa reakcijom i stavom u vezi sa dole navedenim temama:

Pismo MONT-u u vezi sa nedostatkom psihologa i pedagoga u školana;
Pismo MONT-u o ne prihvatanju asistencije za decu sa ograničenim sposobnostima; i
Zajedničko zalaganje za pitanje dislokacije porodica iz sela Ada, povodom čega je odlučeno da Lobi podrži protest i da podigne glas i na centralnom nivou potežući ovu temu na diskusijama i sa ženama poslanicama.

Dalje je sastanak koji je održan u Suvoj Reci bio posvećen uglavnom temi „Solidarnost među ženama
i putu prema pozicijama na kojima se donose odluke“, tim povodom Rogova je dala sažetak aktivizma i zalaganja žena, pojedinačno i organizovano kao civilno društvo, za unapređenje prava žena.
Ona je sa prisutnima podelila i nekoliko istinitih događaja koji su se tokom godina događali, da bi
pokazala da obuhvatanje žena u odlučivanje i bitne procese nakon poslednjeg rata na Kosovu nije bilo lako.
„Kada smo se vratili iz izbegličkih kampova, svo vreme je trebalo da guramo i guramo stvari. Prvo
je bio SPGS (Specijalan predstavnik generalnog sekretara) UNMIK-a, Bernard Kušner koji je tretirao žene kao predmete. U oktobru 1999. godine odmah nakon rata, došao je Kofi Anan, u to vreme generalni sekretar OUN-a. Kofi Anan je planirao sastanak sa civilnim društvom. Ali, znate li šta se dogodilo? Nije pozvana nijedna žena, jer su UNMIK i OEBS rekli da su Kosovari „patrijarhalno društvo“. Ali, imale smo saveznika – Lesley Abdela (…). Ona je pisala ženama i rekla je: „Svaka od vas ima po minut na raspolaganju. Dobro razmislite šta ćete reći. Po jedan minut svaka.“ Tog dana Kušner i Evertsi su se šokirali kada su na vratima videli da su došle tri snažne žene – Sevdije Ahmeti, Vjosa Dobruna i ja (…) Anan je rekao: „Ne, ne, ne. Nisam ovde da govorim. Ovde sam da saslušam.“ Da li možete da zamislite? Jadni muškarci sa Kosova (…). Njima je rečeno da će se samo rukovati sa Kofi Ananom, jer nisu znali da će imati pravo da pričaju. Anan je rekao: „Ovde sam da slušam. Ko želi može da uzme reč?“ Podigle smo ruke. Sevdije Ahmeti je pomenula bezbednost žena, a Vjosa Dobruna je govorila o ekonomskom jačanju žena. Zatim sam ja postavila pitanje: „Zašto nema žena u Tranzitnom savetu koji će pomoći u upravljanju Kosovom do izbora?“ Anan je odgovorio: „Obećavam vam da će u roku ne više od tri nedelje biti žena u Savetu.“ Nakon toga, muškarci su nam čestitali. Govorili su nam: „O bože! Vi žene ste dobro organizovane!“ Ali, znate li šta se posle dogodilo? Sutradan Lesley su otpustili. Zapravo, zvanično to nije otpuštanje sa posla, već su joj samo „raskinuli ugovor“. (Ovu priču i mnogo drugih možete pronaći u izveštaju „1325 – Činjenice i Fabule Zbirka priča o sprovođenju Rezolucije 1325 Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija o Ženama, Miru i Bezbednosti na Kosovu”).

Dalje, Rogova je pomenula i mnoge inicijative za uspešno zalaganje koje su došle kao posledica
saradnje žena, obuhvatajući i stvaranje Plana za rodnu jednakost, koji je posle postao i prvi Nacionalni plan za rodnu jednakost; izbor službenika za rodnu jednakost i stvaranje drugih mehanizama, kako su se preko ovog mehanizma poterale mnoge stvari napred, obuhvatajući i izbornu reformu; protesti na kojima su žene od UNMIK-a tražile geografsku zastupljenost na izborima i naravno rodnu ravnopravnost.
„Na žalost, ovaj Lobi je nestao zbog težnji za pozicijama“, rekla je Rogova, „Dakle, ističemo da postojeći Lobi za rodnu jednakost, i kao Lobi žena Kosova, za koji smo se složile da ćemo ga ponovo stvoriti, neće imati rukovodstvo niti rukovodeće pozicije.“
Dalje, ona je podsetila na protest iz 2012. godine, na kojem se tražila pravda za preživele seksualnog nasilja tokom rata.
„Na početku smo razgovarale sa ženama u Parlamentu da uradimo nešto zajedničko: mi da organizujemo protest, a da one sutradan tu temu potegnu u Parlamentu. Znate li koliko je taj protest bio jak i sama činjenica što je ta tema po prvi put započeta u Parlamentu: slomljen je zid tabua, ćutanja, sramote i građani su počeli da pružaju podršku preživelima.“
Ona je dalje objasnila, da se nakon uspešne saradnje sa ženama iz Parlamenta, razmišljalo o započinjanju rada na lokalnom nivou, kao posledica toga stvorile su se Grupe žena za zalaganje, koje su kasnije postale Lobi za rodni jednakost na Kosovu.
„Jednu stvar treba uvek da imamo u vidu: kada se žene ujedine – promene se dešavaju“, rekla je ona.
Ojačane pričama koje je sa njima podelila, žene su nastavile da zajedno diskutuju i da predstavljaju aktivnosti zalaganja koje su preduzele poslednjeg meseca u njihovim opštinama i o onima koje planiraju da preduzmu.
Ovaj sastanak Lobija za rodnu jednakost na Kosovu podržala je Austrijska agencija za razvoj (ADA).